Kada se govori o reprezentaciji Srbije, gotovo svaka priča počinje i završava se sa Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem. Međutim, poslednjih godina sve je jasnije da “orlovi” imaju igrača koji bi u narednoj deceniji mogao da bude jedan od glavnih oslonaca nacionalnog tima, a to je Nikola Jović.
Momak rođen u engleskom Lesteru je već odavno prestao da bude samo talenat za budućnost. Posle srebra na Svetskom prvenstvu u Manili, zadržao je važno mesto u reprezentaciji, bio je uz ekipu i na Olimpijskim igrama u Parizu uprkos problemima sa povredom i bolešću, a prošle godine je na Evrobasketu, odmah iza Nikole Jokića, bio jedan od najboljih igrača Srbije, iako smo poraženi već u osmini finala od Finske.
Najnoviji reprezentativni prozor samo je dodatno potvrdio njegov uspon. Na dve utakmice postigao je ukupno 54 poena, dok je protiv Bosne i Hercegovine odigrao možda i najbolju partiju u nacionalnom timu. Meč je završio sa 32 poena, uz čak sedam pogođenih trojki iz devet pokušaja, i bio prvo ime večeri uprkos tome što je na parketu bio i trostruki NBA MVP Nikola Jokić.
” height=”30″ src=”http://informer.rs/files/img/icons/arrow.svg” width=”30″>
Jović danas donosi mnogo više od poena. Njegova sposobnost da igra na više pozicija, kreira napade, pogađa sa distance i uklopi se uz Jokića čini ga jednim od najvažnijih igrača Srbije već sada. Zbog toga nije preterano reći da je, uz Bogdana Bogdanovića, upravo on najbolji igrač reprezentacije posle Jokića i čovek oko kojeg bi nacionalni tim mogao da se gradi u godinama koje dolaze.
Ono što dodatno izdvaja Jovića jeste njegova ličnost. U gostovanju u podkastu “6.75” pokazao je ono što saigrači i ljudi iz košarke često ističu – da je pravi mangup, ali u najpozitivnijem smislu te reči. Ne neko ko pravi probleme, već momak koji zrači samopouzdanjem, pozitivnom energijom i šarmom. Tokom razgovora bio je potpuno opušten, nasmejan, spreman na šalu, ali istovremeno iskren i sadržajan u odgovorima. Upravo takav karakter često je odlika velikih sportista. Umeju da preuzmu odgovornost na terenu, ali i da ostanu prirodni i pristupačni van njega.
Naravno, reprezentacija i dalje ima svog kapitena i dugogodišnjeg lidera u Bogdanu Bogdanoviću. Više od decenije upravo je on bio zaštitno lice nacionalnog tima, ali vreme donosi smenu generacija. Srbija zato može da bude mirna, jer iza njega stasava nova grupa lidera.
Među njima se Jović sve više nameće kao najlogičniji naslednik. Više nije samo igrač koji obećava, već košarkaš koji isporučuje kada je najpotrebnije. Ako nastavi ovim putem, nije pitanje da li će jednog dana biti jedan od vođa reprezentacije, već kada će tu ulogu potpuno preuzeti. Srbija je u njemu dobila igrača koji bi mogao da bude zaštitno lice “orlova” u godinama koje dolaze. Samo da konačno dobije pravu minutažu “preko bare”…
