KINA integriše veštačku inteligenciju u svoju vojsku kako bi promenila način komunikacije, ometanja i borbe, prenose kineski mediji.
Foto: printskrin militarywatchmagazine.com
Kina unapređuje strategiju “AI Plus” za implementaciju tehnologija u svoje sisteme za elektronsko ratovanje kako bi zbunila neprijateljske ometače, pisao je list South China Morning Post (SCMP)početkom ovog meseca. Veštačka inteligencija bi trebalo da bude u stanju da pomogne kineskim istraživačima da predvide kako da ometaju dronove koji su udaljeni do 5.000 kilometara bez korišćenja satelita, što će, prema izveštaju, biti korisno Kinezima tokom solarnih oluja ili elektronskih napada.
Kina takođe navodno koristi veštačku inteligenciju za simulaciju radio ponašanja u vazduhu i moru, što bi moglo da uspostavi trenutnu komunikaciju između dronova i podmornica, prenosi SCMP.
FOTO: AP/Tanjug
Si Đinping veruje da je AI ključ statusa globalne sile
Kina je 2017. godine objavila plan razvoja za sledeću generaciju veštačke inteligencije, koji eksplicitno postavlja cilj dostizanja “vodećih svetskih nivoa u teoriji, tehnologiji i primenama veštačke inteligencije do 2030. godine”.
Dve godine kasnije, vlada je objavila vojnu strategiju u kojoj piše da se “rat razvija ka informatičkom ratovanju i da je inteligentno ratovanje na pomolu”, navodeći nekoliko tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, kao one koje “dobijaju tempo” u međunarodnom vojnom takmičenju.
Stav prema “inteligentizovanoj” vojsci dodatno je pooštren u govoru predsednika Si Đinpinga iz 2022. godine, koji poziva Narodnooslobodilačku vojsku (NOAK) da “idu ka tome da dobro razumeju karakteristike informatizovanog i inteligentnog ratovanja kako bi izgradili bespilotne, inteligentne borbene sposobnosti”.
“NLA koristi termin “inteligentizovano ratovanje” da bi odrazila “sistemski napor” da integriše veštačku inteligenciju, robotiku i bespilotne sisteme u platforme i sisteme za donošenje odluka”, kaže Frenk O’Donel, viši istraživački savetnik u Azijsko-pacifičkoj liderskoj mreži (APLN).
“Si veruje da je veštačka inteligencija ključ statusa globalne sile u 21. veku”, rekao je O’Donel za Euronews Next.
Nekoliko članaka u PLA Daily, vojnom biltenu, opisuje želju Kine da izgradi model ljudske veštačke inteligencije, gde vojni komandant postavlja nameru, a veštačka inteligencija je sprovodi,pokazuju podaci iz izveštaja Fondacije za odbranu demokratija (FDD), američkog tink-tenka.
Prema ovom modelu, sistem bi “efikasno delovao kao digitalni štabni oficiri”, koji dodeljuju zadatke i koordiniraju akcije u realnom vremenu, dodaje se u izveštaju.
Krajnja tačka razvoja veštačke inteligencije za Kinu verovatno neće biti potpuno autonomno oružje, prema O’Donelu, jer je vlada često naglašavala potrebu za ljudskom kontrolom.
“Teško je proceniti koliko je Kina odmakla”
Veoma je malo pouzdanih javnih informacija o tome koliko je Kina napredovala sa integracijom veštačke inteligencije u svoje vojne operacije, prema O’Donelu.
“Kina je predstavila neke autonomne dronove koji su u stanju da se međusobno koordiniraju kako bi donosili odluke o napadu i preopteretili vojne senzore protivnika”, rekao je O’Donel.
Javnost je imala prilike da vidi najnovije kineske dronove tokom prošlogodišnje Parade pobede, godišnjeg događaja gde zemlja svetu pokazuje svoju vojnu moć.
Kinesko predstavljanje potencijalnih dronova potpomognutih veštačkom inteligencijom govori o njenoj sposobnosti da “veoma lako proizvede stotine ovih dronova… jer ima tako jaku proizvodnu bazu”, rekao je O’Donel.
“Ovi rojevi dronova su dobar način da se demonstriraju mogućnosti na način koji izgleda impresivno… ali sa prilično malim rizikom od neuspeha”, dodao je on.
O’Donel je dodao da se čini da Kina takođe proširuje veštačku inteligenciju u mornaricu, jer je NOAK 2025. godine demonstrirala sistem donošenja odluka uz pomoć veštačke inteligencije koji je poboljšao prikrivenost fregate sa vođenim raketama, ratnog broda koji štiti druge brodove.
(Kurir)
