BEOGRAD ČEKA ZNAK IZ BRISELA EU razmatra mogućnost da Beograd dobije pozitivan signal, jedan klaster je poseban IZAZOV (VIDEO)

Nakon usvajanja izmena pravosudnih zakona, u Briselu se razmatra mogućnost da Beograd dobije pozitivan signal za nastavak evropskih integracija. U međuvremenu novo šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije nakon Kipra preuzela je Irska koja proces proširenja navodi kao jedan od prioriteta tokom svog mandata.

Potez povučen u Beogradu, ponovo je pokrenuo razgovore u Briselu. Nakon usklađivanja seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, evropski pravac Srbije i dalje prati duga lista obaveza koje tek treba ispuniti. Ipak, na tom putu iz Unije uskoro bi moglo da se upali zeleno svetlo za nastavak evrointegracija. Ali, ključne reforme koje bi mogle da dovedu do ozbiljnijeg napretka u pregovorima tek predstoje, navodi Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

– Fokus je, naravno, na preporukama OEBS-ove posmatračke misije ODIHR, zapravo na reviziji biračkog spiska, na formiranju Saveta regulatornog tela za medije, na seriji drugih preporuka koje se tiču samog izbornog dana, kampanje i predizbornih aktivnosti. Ono o čemu se najviše priča u Briselu ovih dana jeste potencijalno otvaranje novog klastera, tog famoznog Klastera 3. Postoje priče i za Klaster 5, s obzirom na to da je Srbija tehnički spremna i za otvaranje tog klastera – kaže Pavković.

“Neke zemlje članice i dalje imaju rezerve”

A otvaranje bilo kog Klastera, podseća nekadašnja ambasadorka Branka Latinović, uprkos tehničkoj spremnosti, zavisi isključivo od država članica.

– Odnosno ambasadori država članica kada se to pitanje razmatra, i za sada se čini da još uvek jedan broj zemalja članica Evropske unije ima odgovarajuće rezerve vezano za otvaranje tog klastera 3 – ističe Latinović.

Sagovornici “Blica” podsećaju i da Klaster 6, iako najlakši za mnoge države kandidate jer ima samo dva poglavlja, za Srbiju je jedan od najtežih i najzahtevnijih zbog čuvenog Poglavlja 31 koji podrazumeva usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom.

– U teoriji to nije nemoguće. Znači, moguće da se desi apsolutno je, loptica u našem terenu, što se kaže. Dakle, stvar je našoj vladi, da li i administraciji, da li će se tehnički pripremiti ili ne. Ali takođe, tu tehničku pripremu, odnosno tehničke pripreme daje sama Evropska komisija – objašnjava Pavković.

– Istovremeno je i puno teškoća vezano za odgovarajuća pitanja koja su proceduralne prirode, ali nisu samo proceduralne prirode. Mislim na taj zapisnik iz 2014. godine koji još uvek nije dobijen. A bez toga ne može da se otvori to poglavlje. E, onda kad se otvori, treba raditi na njegovom zatvaranju – kaže Latinović.

“Irska ima ulogu da bude neko ko će olakšati pregovore”

Proces proširenja ostaće prioritet i tokom irskog predsedavanja Savetom Evropske unije u narednih šest meseci, a Plan rasta za Zapadni Balkan najvažniji je instrument proširenja za kandidate iz regiona, poruka je ambasadora Irske tokom predstavljanja plana predsedavanja te zemlje.

– Verujemo da Srbija od svih država Zapadnog Balkana ima kapacitet. Želimo da vidimo da se klasteri otvaraju, da ima pregovora, da svi vredno rade kako bi se ti klasteri otvorili. Irska ima ulogu da bude neko ko će olakšati pregovore, ali države članice su te koje donose odluke o tome da li će neki klaster biti otvoren – zaključuje Kolgman.

Evropska komisija će, poručuju sagovornici, napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji meriti isključivo kroz sprovedene reforme. Na listi prioriteta ostaju preporuke ODIHR-a, uređivanje biračkog spiska, izbor Saveta REM-a, ali i ispunjavanje preostalih obaveza iz Plana rasta, od kojih zavisi i povlačenje evropskih sredstava.