среда, 01.07.2026, 13:22 -> 17:36
Извор: РТС
Аутор: Весна Лазић
Мирослав Стојановић из Супске, код Ћуприје, после четири деценије рада у Швајцарској, вратио се у родно село и на породичном имању гаји алпаке. Има их стотинак. Природно станиште им је у земљама Јужне Америке, али су се одомаћиле у Поморављу. На свом имању има и ламе, дивокозе, јелене лопатаре и камиле.
Када је пре петнаестак година Мирослав Стојановић купио неколико јединки алпака још увек је живео у Швајцарској у кантону Валис подно Алпа.Умиљате и питоме прирасле су му срцу па се његово стадо увећавало, а постепено и број алпака о којима је у Србији на имању бринуо његов отац.
„То су мирне животиње, имају енергију да могу на пример позитивну енергију да зраче, а негативну енергију да упијају. Зато некада кад се деси на пример да имам неки стрес или нешто ја дођем поред њих и проведем десетак петнаест минута са њима и онда се опустим”, наводи Мирослав Стојановић, из Супске код Ћуприје.
Није лако да се за сто аплака и педесетак других врста животиња на фарми спреми храна. Мирослав и његова супруга кажу да им свако јутро треба бар четири сата да обиђу све животиње. Радост је кажу неизмерна посебно када дође принова.
„Ова беба има недељу дана, иначе то је албино алпака. Због чега албино – зато што има плаве очи, има црвену боју коже. А имамо јуче што се родила алпака, она није албино, исто је бела само има црне очи и црну боју коже“, објашњава Мирослав Стојановић, из Супске код Ћуприје.
Весна Стојановић додаје: „Волим их пуно увек гледам да буду неговане, да буду нежне, да могу да буду са децом, да деца могу да се играју с њима”.
Алпаке се у свету користе и као терапијске животиње јер су нежне, интелигентне и пажљиве, а њихова вуна сматра се најквалитетнијом вуном на свету. Најцењенија је у сивој боји.
„Још не постоји фабрика која би могла ту вуну да преради, па ми је обећао један мој велики пријатељ Сергеј Иванов из Димитровграда да ту вуну покушамо тамо код њега, пошто тамо има вуновлачара који би покушали ту вуну да прераде”, истиче Мирослав.
Стојановићи ужурбано раде на опремању ранча, а жеља им је да отворе и својеврстан зооврт где ће сви који воле животиње моћи да се друже са њима.
