Лиценца за рад НИС-а продужена је до 31. јула у поноћ. Kомпанија наставља да послује, иако је под санкцијама због руског власништва. То значи да је добијен још један месец за проналажење решења.
Истовремено, МОЛ је добио лиценцу за наставак преговора о куповини руског удела у НИС-у до 31. јула.
Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић оцењује да је продужење лиценце позитиван сигнал, јер су и НИС и Србија добили додатно време за проналажење одрживог решења.
“После годину и по дана санкција НИС-у и пола године преговора о његовој продаји, деловало је да ће 1. јул бити пресек на коме ћемо видети на чему смо. Краткоћа рока у којем су одобраване претходне две лиценце нам је говорила да је ОФАК нестрпљив, да жели да чује и да види који су то резултати и исход преговора и да су његова добра воља и толеранција углавном потрошени. Овога пута ОФАК нас је пријатно изненадио и добили смо месец дана да промислимо куда и како даље”, истиче Лукић.
План постоји и ако преговори не успеју
Коментаришући наводе да су руске компаније спремне да продају свој већински удео у НИС-у, Лукић истиче да Србија мора да буде спремна за различите исходе.
Подсећа да држава већ поседује значајан власнички удео у НИС-у, због чега није искључено ни да покуша да додатно повећа своје учешће.
“Дугорочни интерес Србије је да нађе поузданог стратешког партнера који ће управљати компанијом, али уз задржавање утицаја и контроле које држава већ има”, истиче Лукић.
Пошто је Србија и у извештају ММФ-а навела да има резервни план за НИС, Лукић сматра да то показује да држава неће допустити да компанија престане са радом.
“Када кажете да имате план, то не значи да имате једно решење и један сценарио на који се ослањате. Пре можемо рећи да тај план о ком Република Србија говори јесте фамилија сценарија, акционих сценарија које ће Република Србија да предузме у зависности од тога како се околности, односно како се учесници који су сада укључени буду односили према преговорима и онако како кључна страна која дефинише санкције гледа на преговоре и на оно што је за њу прихватљиво”, наглашава професор.
Најважнији циљ – енергетска сигурност
Лукић сматра да коначно решење мора да обезбеди несметано пословање НИС-а и дугорочну енергетску стабилност Србије.
“Дугорочно решење је оно које ће Србији обезбедити енергетску сигурност и у ком компанија неће бити изложена претњама санкцијама. Мислим да треба тражити и нека решења која можда у овом тренутку нису тако чиста решења као што су апсолутни излазак из власништва, тотална продаја, него размотрити и друга решења која би за стране била прихватљива, а НИС-у омогућила да настави да послује”, каже Лукић.
До краја године истиче и уговор НИС-а и ЈАНАФ-а о транспорту сирове нафте до Панчева. Лукић очекује да ће преговори бити захтевни.
“Kао и сваки продавац својих услуга, ЈАНАФ ће тражити корекцију цене која иде њему у корист, а ми ћемо свакако тражити да оно што буде понуђено и закључено одговара и нама. То су преговори који тек почињу и неће бити брзо завршени”, оцењује Лукић.
Решење и даље на чекању
Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, истиче да је продужење лиценце за НИС позитиван сигнал, али да се чека кључна одлука.
Када је реч о преговорима МОЛ-а и “Гаспромњефта”, Путниковићева наглашава да је руска страна јасно ставила до знања са ким жели да разговара.
“‘Гаспромњефт’ је саопштио да преговара искључиво са МОЛ-ом. То показује да Руси Мађаре озбиљно виде као потенцијалног купца”, наводи она.
Према њеним речима, ни договор Владе Србије и МОЛ-а о продаји пет одсто државних акција НИС-а не би био постигнут да у Будимпешти не верују да постоји реална могућност да постану сувласници компаније.
НИС може несметано да послује
Продужетак лиценце значи да НИС може да настави увоз сирове нафте, рад Рафинерије и формирање резерви горива.
“Рафинерија може несметано да ради, НИС може да увози сирову нафту и да прави залихе. То је сада веома важно, јер је током летње сезоне потрошња горива већа”, објашњава Путниковићева.
“Може не дај боже да крајем месеца јула дође до неког лошег резултата у тим преговорима, да НИС прави све веће залихе да би било довољно горива”, додаје.
Подсећа да је Србија и током периода када је НИС више од 100 дана био без увоза нафте успела да обезбеди стабилно снабдевање горивом.
“Ни рат на Блиском истоку није угрозио снабдевање горивом у Србији. Он утиче на цену деривата, али не и на доступност горива”, истиче Путниковићева.
Продужавање лиценци не решава суштински проблем
Ипак, упозорава да продужавање привремених лиценци не решава суштински проблем.
“То је на неки начин наставак агоније, јер и поред тога што може да увози нафту и да продаје гориво, НИС има проблем и у финансијским трансакцијама са неким иностраним банкама. У крајњем случају, не може можда да наручује неке резервне делове за Рафинерију. Не може да планира шта ће да ради убудуће. Тако велика компанија са истраживањем, експлоатацијом, прерадом нафте, малопродајом, складиштима, Петрохемијом – она би требало ипак да улаже у нешто, међутим то ништа није сигурно”, закључује уредница портала Енергија Балкана.
