Pad prosečnog broja poena na završnom ispitu iz srpskog jezika izazvao je zabrinutost dela stručne javnosti.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić upozorava da ovakvi rezultati ne smeju biti ignorisani i da je neophodno utvrditi zbog čega učenici pokazuju sve slabija postignuća na proverama znanja.
Rezultati ovogodišnjeg završnog ispita pokazali su zabrinjavajući pad znanja iz maternjeg jezika među osmacima. Prosečan broj poena na testu bio je niži nego prethodne godine.
Pad rezultata
– Prosek bodova na ovogodišnjem testu iz maternjeg jezika (srpski i osam jezika nacionalnih manjina) iznosi 10,67 poena, što je za 0,88 poena manje u odnosu na prošlu školsku godinu. Ovakav pad rezultata ne sme se ignorisati. Umesto traženja opravdanja, potrebno je otvoreno govoriti o uzrocima i preuzeti odgovornost. Svi učesnici obrazovnog sistema moraju se zapitati zbog čega rezultati iz godine u godinu pokazuju zabrinjavajuće trendove – naglasio je Antić.
Posebno zabrinjava činjenica, navodi Antić, da se nedovoljno insistira na razmišljanju, kritičkom promišljanju i razvoju funkcionalne pismenosti učenika.
– Ukoliko učenici tokom školovanja ostvaruju visoke ocene, a rezultati na završnim ispitima pokazuju niži nivo znanja, neophodno je preispitati i sadržaj nastave i način provere znanja. Potrebno je razmotriti da li je obim gradiva prilagođen mogućnostima učenika, ali i da li su kriterijumi ocenjivanja ujednačeni među školama. Provere znanja i testovi na nivou stručnih veća mogli bi da doprinesu usaglašavanju kriterijuma i objektivnijem vrednovanju postignuća učenika – kaže Antić.
Da li ocene odgovaraju stvarnom znanju učenika?
Prema njegovim rečima, sve češće se postavlja pitanje da li su odlične ocene postale previše česte i da li odgovaraju stvarnom znanju učenika.
– U interesu učenika, roditelja i društva u celini, neophodno je utvrditi gde nastaju propusti i preduzeti konkretne mere za unapređenje kvaliteta nastave, objektivnosti ocenjivanja i stvarnog znanja učenika. Zadovoljstvo svih učesnika u procesu ne može biti cilj samo po sebi. Cilj mora biti kvalitetno obrazovanje i znanje koje će učenicima omogućiti uspešno dalje školovanje i život. Zato o ovom problemu ne smemo ćutati, već ga moramo ozbiljno analizirati i rešavati – zaključio je Antić.
Vukovci koji ne znaju da gledaju na sat! Stručnjaci otkrivaju sa čime se sve sreću u prakci
Izvor: Kurir televizija
