Европа од августа креће у строже спровођење мера против једнократне пластике у угоститељству. То не важи за Србију, али важи за многе дестинације на које наши грађани путују — и отвара питање када ће слични стандарди стићи и код нас.
Дејан Пејчиновић из Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије (ХОРЕС) појаснио је да се не ради о потпуно новој регулативи, већ о мерама које су део шире европске политике заштите животне средине и смањења отпада.
“Србија и угоститељска индустрија Србије свакако прате светске трендове, самим тим и трендове у Европи“, рекао је Пејчиновић, додајући да је реч о уредби која је усвојена 2019. године, а чија је примена започета 2021. и 2022. године. Према његовим речима, угоститељски сектор широм Европе већ је имао довољно времена да се припреми за нове стандарде.
На питање шта ће грађани Србије најпре приметити приликом боравка у хотелима, ресторанима или кафићима у Европској унији, Пејчиновић каже да не треба очекивати велике и нагле промене.
Бамбус, дрво и нови биоразградиви полимери
“Неће ту бити неких великих промена“, навео је он, објашњавајући да се једнократна пластика постепено замењује материјалима попут бамбуса, дрвета и нових биоразградивих полимера који имају мањи негативан утицај на животну средину.
Према његовим речима, највеће промене биће видљиве у сектору брзе хране, где се користи велика количина амбалаже за једнократну употребу. Ипак, хотелска индустрија такође већ спроводи бројне мере које су усмерене ка смањењу употребе пластике.
Као примере навео је замену пластичних кашика за обућу варијантама од бамбуса, укидање пластичних кеса које се користе у хотелским услугама прања веша, као и постепено увођење других еколошки прихватљивих решења.
Еколошки сертификати
Пејчиновић је подсетио и да у Србији већ постоје хотели који поседују међународно признате еколошке сертификате.
“Постоје еколошки сертификати Зелени кључ, Зелени глобус или Зелена планета“, навео је он, додајући да велики хотелски ланци, али и бројни независни хотели, већ примењују стандарде одрживог пословања.
Говорећи о највећим изазовима, објаснио је да је пластика деценијама била један од најзаступљенијих материјала у угоститељству због својих практичних особина.
“Пластика као материјал је нешто што се показало јако практичним у употреби“, рекао је Пејчиновић, подсећајући да је лака за производњу, отпорна на различите температуре и погодна за најразличитије врсте амбалаже. Ипак, наглашава да је смањење њене употребе део много шире приче која се односи на одрживи развој и заштиту животне средине.
“Мислим да је ово све један сегмент само једне шире приче која је усмерена на одрживи развој и на екологију и на чистију планету једноставно“, додао је.
Када је реч о присуству једнократне пластике у домаћим хотелима и ресторанима, Пејчиновић сматра да се њена употреба већ годинама смањује.
Како је објаснио, највећи део хотела већ је усвојио бројне стандарде и препоруке, док су изузетак поједини базенски комплекси где је употреба стакла из безбедносних разлога ограничена. У таквим случајевима користе се алтернативни материјали попут меламина или полипропилена, који су намењени вишекратној употреби.
Он је нагласио да су и домаћи добављачи, као и хотелска индустрија у целини, спремни за промене које долазе.
Као пример навео је хотел “Шумадија“ у Аранђеловцу, који је тренутно у процесу реконструкције и у коме ће, како је рекао, бити примењена бројна решења која су већ стандард у међународним хотелским ланцима.
Говорећи о европским плановима за наредне године, Пејчиновић је подсетио да су циљеви постављени постепено.
Права потрошача
Према важећим плановима, од 2027. године потрошачи би требало да имају право да донесу сопствену амбалажу приликом куповине хране за понети. Од 2028. године произвођачи хране биће у обавези да нуде амбалажу за вишекратну употребу, док би до 2030. године из употребе требало да буду избачени бројни пластични производи који су данас уобичајени у хотелима и ресторанима.
“До 2030. године, бар по тој уредби, требало би да се избаце и онај мали шампончић из хотела, пластичне чаше, сламчице које сте споменули и пластични прибор за јело“, рекао је Пејчиновић.
Битно питање рециклаже
Према његовој оцени, Србија у погледу смањења пластике у угоститељству не заостаје значајно за европским трендовима, али постоји једна област у којој су потребна значајна унапређења.
“Питање рециклаже је врло битно питање“, истакао је Пејчиновић, додајући да је стопа рециклаже у Србији и даље на ниском нивоу у поређењу са већином европских земаља.
Он је подсетио да многе земље користе различите моделе подстицаја како би мотивисале грађане да више рециклирају – од новчаних надокнада за поврат амбалаже до различитих система награђивања. Са друге стране, поједине државе примену прописа обезбеђују и кроз високе казне за оне који не поштују правила.
Иницијатива ХОРЕС-а
На крају разговора, Пејчиновић је нагласио да је ХОРЕС још пре неколико година покренуо иницијативу за потпуно укидање једнократне пластике у угоститељству Србије и да се континуирано ради на едукацији хотелијера и запослених.
“Једна од ствари, рецимо, као један онако лаган пример за почетак, је укидање бочица за шампоне, гелове и тако даље и узимање већих диспенсера“, навео је Пејчиновић.
Како је додао, циљ оваквих мера није уштеда, већ усклађивање са савременим еколошким стандардима и смањење количине отпада који настаје у хотелима и ресторанима.
“То је управо усклађивање са регулативом Европске уније и светским трендовима, значи да се смањи количина пластике“, поручио је Пејчиновић.
Пејчиновић је оценио да ће предстојећи Експо бити добра прилика да Србија покаже да прати глобалне трендове у области одрживог развоја и заштите животне средине, као и да домаће угоститељство може равноправно да одговори захтевима савременог тржишта.
