SAM cilj u Srbiji je nešto drugačiji i tiče se svrgavanja aktuelne vlasti, instaliranja poslušnih figura i kontrole
Tanjug/Miloš Milivojević
Kada je 9. avgusta 2014. godine u malom predgrađu Sent Luisa, Fergusonu u Misuriju, policajac Daren Vilson upucao 18-godišnjeg Majkla Brauna, malo ko je mogao da pretpostavi da će taj incident pokrenuti lavinu koja će promeniti američko društvo. Mediji su brzo preuzeli priču da je nenaoružani crni tinejdžer, ruku podignutih uvis u znak predaje, hladnokrvno ubijen uz krik “Hands up, don’t shoot”. Ta slika, emotivna i simbolična, obišla je svet za nekoliko sati. Postala je viralna na društvenim mrežama, preuzeta od aktivista, televizija i političara. Činila se savršenom ilustracijom sistemskog rasizma i policijske brutalnosti.
Međutim, stvarnost je bila drugačija. Istraga Ministarstva pravde, velika porota i forenzički dokazi pokazali su da se Braun nije predao. Štaviše, napao je policajca, pokušao da mu otme oružje, bio je pod uticajem droge i kretao se ka Vilsonu kada je pogođen.
Svedočenja koja su podržavala narativ o predaji pokazala su se kao potpuno lažna. Čak je i Vašington Post kasnije dao četiri “Pinokija” toj priči, što znači potpuna laž. Ali šteta je već bila načinjena. Medijski spin je postao temelj pokreta Black Lives Matter (BLM) i inspirisao talas nasilja i duboke polarizacije koja traje do danas.
Posmatrajući dešavanja u Valjevu prošle godine, kada je Tajkunsko-teroristička lažovizija, Nacistička N1 i Nacistička Nova S, ni iz čega kreirala vest da je navodno teško povređen 16-godišnji dečak zbog “brutalnosti policije”, neredi u tom gradu dobili su novu dimenziju. Zapaljena je zgrada u kojoj su se nalazile prostorije SNS-a, te je planuo i prvi sprat, gde žive stanari.
Medijski militanti koji se lažno predstavljaju kao novinari “fabrike laži” N1, prenosili su kako je situacija mirna, osim što se već pola sata pale prostorije SNS-a. Sve viđeno u Valjevu neodoljivo je podsećalo na potpis duboke države, već viđen u SAD, sa organizacijom i radikalizacijom BLM, pokreta koji je pretio da sruši američki ustavni poredak.
Kako je nastao BLM i kako su laži radikalizovale pokret
BLM nije iznikao spontano iz jednog incidenta. Formalno je osnovan 2013. godine nakon oslobađanja Džordža Zimermana u slučaju Trejvona Martina, koji je još jedan crnac tinejdžer koji je poginuo. Ali pravu masovnost i moć pokret je dobio nakon slučaja u Fergusonu. Tada su se aktivisti, mediji i organizacije udružili u narativu o “lovu na crnce” od strane policije.
Međutim, od slučaja ubistva tinejdžera u Fergusonu, još gori slučaj koji je brutalno eksploatisan bilo je ubistvo Tamira Rajsa, 12-godišnjeg crnca tinejdžera iz Klivlenda. Naravno, mediji i aktivisti su predstavili i ovaj slučaj kao policijsku brutalnost protiv deteta koje se “igralo u parku”.
Međutim, kako je utvrdila istraga, tinejdžer se u parku “igrao” sa airsoft pištoljem, koji izgleda kao pravo oružje i koje čak može i da bude smrtonosno sa određene udaljenosti. Dečak je pištolj usmerio kao policajcima, koji nisu imali drugu opciju osim da ga upucaju. Kampanja je bila nezapamćena. Sve što se tih dana čulo u medijima bila je “policijska brutalnost”.
Jednako tom slučaju, BLM pokret je doživeo pravu eksploziju nakon smrti Džordža Flojda 2020. godine. Osuđivani narkoman, lopov i nasilnik, koji se opirao pri hapšenju, a u trenutku privođenja je bio pod dejstvom narkotika, postao je ikona BLM pokreta. Za kratko vreme ceo svet je klečao i sećao se “brižnog oca, supruga” itd., koji je bio sušta suprotnost.
Mediji su u svim slučajevima koristili isti recept, stvoren u kuhinji duboke države – žrtva je predstavljena kao svetac, policija kao brutalna sila, a sistem kao krivac.
Posle smrti Flojda protesti su brzo eskalirali. U Mineapolisu, tri dana posle Flojdove smrti, gomila je zauzela i zapalila Treću policijsku stanicu. NVO sektor i aktivisti ovaj čin nasilja slavili su kao “oslobođenje”, a on je otvorio vrata haosu.
U narednim nedeljama širom SAD dogodili su se talasi nasilja, pljačke, paleži, napadi na policajce. Prema podacima, preko 1.300 objekata oštećeno je samo u Mineapolisu, desetine ljudi poginulo, a šteta se merila stotinama miliona dolara.
“Defund the police” postao je mainstream zahtev. Laži i selektivno prikazivanje činjenica radikalizovale su mase. Obični građani uskoro su se našli u spirali u kojoj je nasilje postalo “legitiman odgovor”.
Finansijeri i organizatori iz senke
Sličnosti između dešavanja u Srbiji i SAD, međutim, ne zaustavljaju se samo na praktično istim primerima laži medijskih militanata koji inspirišu nasilje, i vrlo zanimljivo, paljevinu i demoliranje važnih zgrada. Iza kulisa dešavanja u oba slučaja nisu stajali samo spontani aktivisti.
Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša javno je saopštio da izdvaja preko 220 miliona dolara za “rasnu pravdu” samo u julu 2020. godine, od čega 150 miliona za grupe unutar BLM.
Novac je navodno išao za reformu policije, aktivizam, medijsko pokrivanje i “izgradnju moći u crnim zajednicama”. Soroševi fondovi i duboka država su praktično “stvorili” BLM ni iz čega i značajno ga ojačali logistički, finansijski i medijski. Slične fondacije i donatori iz liberalnog establišmenta uložili su desetine miliona preko Black-Led Movement Fund i drugih kanala.
Potpuno iste organizacije, Fond Džordža Soroša, USAID, NED, strane ambasade i “agencije za pomoć”, preko svojih trabanata iz NVO sektora u Srbiji (CRTA, Trag fondacija, YUCOM, BIRN, CINS itd.), stoje iza obojene revolucije u Srbiji.
Ovo je dokazano više puta i to ne poriču ni sami finansijeri, ali ni korisnici pomoći. Štaviše, hvale se time koliko je “jako civilno društvo”. Korisnici te pomoći su kičma obojene revolucije i haosa.
S druge strane, “medijska” platforma obojene revolucije su Tajkunsko-terorističke lažovizije, Nacistička N1 i Nacistička Nove S.
Da je “lanac vrednosti” obojene revolucije u Srbiji, poput onoga u SAD, u potpunosti zatvoren, svedoči i činjenica da su N1 i Nova S osnovane i nastale idejom Dragana Šolaka. Tajkun iz Kragujevca karijeru je započeo kao vlasnik malog kablovskog operatora KDS.
Od tog malog operatora, on je uspeo da stvori medijsku imperiju u okviru Serbia Broadband (SBB). Svojim novcem? Ne! Uz pomoć kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i direktno donacijama Džordža Soroša, koji su dokapitalizovali SBB i učinili ga moćnim i velikim.
Iz tog kruga je nastala “fabrika laži” koja je u toku obojene revolucije “pumpala” građanski rat kroz lažne vesti o prebijanju dečaka u Valjevu.
Identičan princip hibridnog rata
Sve ono što se dešavalo u Srbiji i SAD klasičan je primer hibridnog rata koji je kombinacija medijske propagande, finansiranog aktivizma, lažnih vesti i orkestriranih protesta. Duboka država ne mora da šalje vojsku naoružanu do zuba. Naprotiv, dovoljno je da finansira medije, NVO sektor i da kreira narativ koji cepa društvo iznutra.
U Americi je to dovelo do promena u policiji koje su kasnije kritikovane zbog porasta kriminala. Danas, iako većinu kriminala u SAD u toku godine počine crnci, svako hapšenje ili akcija protiv njih biva proglašena za rasizam. Na taj način je duboka država uspela da pod svoju kontrolu stavi poluge sile koje su bile u rukama države.
Sam cilj u Srbiji je nešto drugačiji i tiče se svrgavanja aktuelne vlasti, instaliranja poslušnih figura i kontrole nad najvažnijom zemljom Balkanskog poluostrva. U našoj zemlji nije dovoljna kontrola policije ili pojedinih jedinica policije, o čemu je govorio predsednik Aleksandar Vučić da je takođe bio slučaj. Sistem je isuviše jak i otporan da bi ga srušio jedan izdajnik.
Međutim, mnogo izdajnika i mnogo izmanipulisanih blokadera-terorista, inspirisanih lažnim vestima koje duboka država plasira preko svojih medijsko-militantnih fabrika laži, u stanju je da pokuša da sruši ustavni poredak.
Srbiji se upravo desilo to, ali je uspela da se odbrani, zahvaljujući snazi i mudrosti rukovodstva i patriotizmu najodanijih i najčasnijih pojedinaca koji svoju zemlju i narod vole više od svega. Upravo zato Srbija pobeđuje – juče, danas i sutra!
(24 sedam)
