Srbiju u četvrtak čeka žreb u Nionu za prvo kolo baraža za Svetsko prvenstvo u ženskom fudbalu. Tim povodom pričali smo sa selektorkom Lidijom Stojkanović.
Ženska fudbalska reprezentacija Srbije u četvrtak oko podneva će saznati rivala u prvom kolu baraža za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Upravo to je bio povod našeg razgovora sa selektorkom Srbije Lidijom Stojkanović, koja nas je ugostila u sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.
Srbija u ovoj fazi može da izvuče jednu od osam ekipa, a to su: Finska, Belgija, Turska, Češka, Albanija, Severna Irska, Slovačka i Izrael. Za početak, ako smem da vas pitam, koga biste želeli da izbegnete od ovih timova, a koga možda priželjkujete?
– Kao i svaki baraž, to su posebne utakmice. Da budem iskrena, nemam nekog određenog protivnika koga priželjkujem. Naravno, svaka utakmica je teška sama po sebi, a svih osam potencijalnih rivala su izuzetno dobre i kvalitetne selekcije. To su timovi koji su takmičenje u B diviziji završili kao drugoplasirani ili trećeplasirani. Mi smo se, na primer, već sastajali prošle godine sa Finskom, koja je u toj grupi, a tu su i Belgija i sve ostale ozbiljne reprezentacije. Nadamo se što boljem žrebu, pa ćemo sutra videti kako će to izgledati.
Ko bi, sa vašeg stručnog stanovišta, mogao da bude onaj „najmanje jak“ protivnik među ovim ekipama?
– Ako gledamo striktno tabelu, to su protivnici koji su završili kao trećeplasirani u B diviziji. Međutim, videli smo i na primeru naše A divizije koliko to može da zavara. Dansku smo dobili iz trećeg šešira u A diviziji, a ona je na kraju otišla direktno na Svetsko prvenstvo. Tako da su sve to nijanse koje odlučuju na terenu.
Da malo razjasnimo ljudima kako tačno funkcioniše ovaj baraž, pošto je situacija u ženskom fudbalu nešto drugačija nego u muškom. Igraju se dva kruga. Možete li vi to bliže da nam približite kako bi javnost bolje razumela sistem takmičenja?
– Mi, kao četvrtoplasirani tim iz A divizije, sastajemo se sa ekipama koje su završile kao drugoplasirane ili trećeplasirane u B diviziji (pozicije B2 i B3). Sa druge strane, svi protivnici koji su završili kao drugi ili treći u A diviziji, sastaju se sa selekcijama sa pozicija B4 ili C1, što je za njih svakako povoljniji žreb.
– Ukoliko prođemo ovaj prvi krug baraža, postoji mogućnost da se već u novembru sastanemo sa nekim timovima sa kojima smo već igrali, ili pak sa nekim drugim selekcijama sa pozicija A2 i A3, jer verujem da će oni sigurno proći svoju prvu rundu. Igraju se dvomeči. Sa protivnikom kojeg dobijemo na sutrašnjem žrebu igraćemo u oktobru dve utakmice – prvu igramo u gostima, dok smo u revanšu domaćini.
Osvojili ste Zlatnu loptu FSS-a za 2025. godinu. Kako danas gledate na to priznanje?
– Rekla bih da je to priznanje već polako ostalo iza mene. Novi izazovi su tu, kao i dokazivanja iz dana u dan. Osvajanje Zlatne lopte je prelep osećaj, ali ono sa sobom nosi i veliku odgovornost. To me dodatno motiviše da nastavim da radim na sebi i da se konstantno dokazujem u poslu.
Možemo li da očekujemo neke nove fudbalerke koje planirate da zovete za baraž? Da li se neko posebno istakao krajem ove sezone, što u domaćem prvenstvu, što u inostranstvu?
– Mi smo već i do sada pozivali dosta igračica. Verovatno znate i sami da smo od samog starta ovih kvalifikacija, kroz ova tri okupljanja, imali jako puno kadrovskih problema. Zbog toga je dosta igračica prošlo kroz selekciju, ali sve su to imena koja su, tako reći, već i bila sa nama. U suštini, to je taj širi spektar igračica, odnosno šira grupa od 30 do 35 fudbalerki na koje ozbiljno računamo.
A kakva je sada kadrovska situacija? Tačnije, šta mislite kakva će situacija sa igračkim kadrom biti u oktobru, kada dođe vreme za baraž?
– Teško mi je da bilo šta prognoziram unapred, ja se samo nadam da će nam sve igračice biti na raspolaganju, odnosno da će pre svega biti zdrave. Svi ti zdravstveni problemi i povrede sa kojima su se suočavale tokom svih ovih šest meseci su, rekla bih, znatno uticali na naš kontinuitet u radu. Sa druge strane, mlađe igračice su zbog toga dobile priliku. Međutim, ni njima nije bilo nimalo lako, jer je ovo bila A divizija, što je izuzetno visok nivo. Ipak, one su na tim mečevima stekle dragoceno iskustvo, a verujem da će nam svima ono i te kako značiti u daljem radu.
To je stvarno sjajna uvertira za moje sledeće pitanje. Kako ste generalno, ako izuzmemo te kadrovske probleme, zadovoljni učešćem u A diviziji, koja je, kao što ste i sami rekli, jako ozbiljan nivo fudbala? Šta mislite da možete da izvučete iz tog takmičenja kao glavne pouke?
– Kao što sam napomenula, to je izuzetno visok nivo, zapravo najviši nivo evropskog ženskog fudbala. Moram da istaknem da sam jako ponosna na sve devojke koje nisu odustajale čak ni u najtežim momentima. Stvarno smo u pojedinim utakmicama pružile dobar otpor i pokazale dobru igru na momente. Međutim, za nešto više potreban je kontinuitet u radu i, naravno, što veći broj ovakvih jakih utakmica.
– Pošto ste već pričali mnogo puta o tome, a znate da se mi na portalu ozbiljno bavimo promocijom ženskog fudbala, mislim da je ovo pitanje koje jednostavno mora da se postavi. Koja je vaša poruka devojčicama koje se možda libe da krenu na fudbal zbog određenih stereotipa koji i dalje postoje u našem društvu?
– Moja poruka im je da veruju u svoje snove. Da nikada ne odustaju i da biraju sport. Bilo da je to fudbal ili neki drugi sport, najvažnije je da budu svoje i da ne posustaju pred preprekama. Biće sigurno i teških momenata kroz karijeru, ali svi se mi na kraju radujemo onim lepim trenucima koje sport donosi. To je, naravno, i sjajna prilika za putovanja, upoznavanje novih prijatelja i otkrivanje novih kultura. Zato – ostanite svoje i bavite se sportom!
U vreme kada ste počeli da se bavite trenerskim poslom, žene na pozicijama trenera nisu bile toliko primetne, pa je bilo teško i pronalaziti uzore među njima. Međutim, danas ima jako puno kvalitetnih i dobrih ženskih trenera. Ko su bili vaši trenerski uzori na početku i čiji stil igre najviše cenite?
– Volim fudbal i trenere poput Gvardiole, privlače me svi ovi moderni stilovi koji se danas prikazuju. Ipak, bez obzira na to, trudim se da budem svoja i da od svakoga uzmem po nešto – ono što se najbolje uklapa u moju viziju i ideju fudbala.
Za sam kraj imamo par pitanja o vašim fudbalskim počecima. Poznato je da ste fudbal počeli da igrate uz brata, ali možete li detaljnije da nam opišete taj period odrastanja? Da li ste bili najbolji u društvu, pošto smo svi mi u kraju imali poneku devojčicu koja je igrala fudbal bolje od svih dečaka?
– Teško pitanje (smeh). U svojoj ulici sam definitivno bila najbolja. Inače, u tom periodu sam isprobala i razne druge sportove, išla sam na rukomet i karate, dok je moj mlađi brat trenirao fudbal. Sve se promenilo kada je u Bajinoj Bašti pokrenuta sekcija ženskog fudbala. Tada sam se upisala, počela aktivno da treniram, stopostotno zavolela ovaj sport i, kao što vidite, ostala u njemu do dan-danas. To mi je sada već profesija.
Kada sam kao mlađi radio kao fudbalski sudija, dešavalo mi se da u najnižim ligama petlića i pionira pojedini klubovi prijave devojčice pod muškim imenima kako bi mogle da igraju. Da li ste vi imali sličnu situaciju i da li ste nastupali za muške ekipe?
– Imala sam sreću da od samog starta igram isključivo sa devojčicama. Međutim, treninzi su nam tada bili tako koncipirani da je isti trener vodio i dečake i devojčice. Bili smo zajedno na terenu kao odvojene grupe, ali je povremeno dolazilo i do međusobnih duela i utakmica. Mogu reći da mi je to u tom uzrastu dosta pomoglo da napredujem i steknem preko potrebno samopouzdanje. Danas se već redovno srećemo sa tim da devojčice dolaze iz škola fudbala u kojima su trenirale ravnopravno sa dečacima. Imamo i u reprezentaciji igračice koje su karijeru počele u muškim klubovima. Moj savet devojčicama je da se ne plaše da probaju, jer kroz te duele mogu samo da napreduju.
I za sam kraj, jedno pitanje u kolegijalnom duhu – od selektora selektoru. Koja je vaša poruka Veljku Paunoviću pred izazove koji očekuju njega i muški nacionalni tim?
– Gospodinu Veljku želim svu sreću. Svi koji se bavimo ovim poslom znamo da put nije lak i da donosi mnogo teških momenata. Ipak, kada ostvarite pobedu, svi ti teški trenuci se veoma brzo i lako zaborave. Radujem se početku Lige nacija u septembru, jedva čekam nastupe muškog tima i želim im puno uspeha i sreće.
Sve o ženskom fudbalu možete da čitate na Sportissimo.rs.
BONUS VIDEO
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na:
