ŠTA SE RAČUNA U RADNI STAŽ, A ŠTA NE: Ovde mnogi greše, a ne računa se svaki period rada

RADNI staž direktno utiče na penziju, ali se ne računa svaki period rada. Evo šta ulazi u staž, a šta se ne priznaje i koje greške građani najčešće prave.

Foto: werner.heiber, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Radni staž je jedan od ključnih faktora za odlazak u penziju, ali i za visinu budućih primanja. Ipak, mnogi građani nisu potpuno sigurni šta se tačno računa u staž, a šta ne – što kasnije može dovesti do neprijatnih iznenađenja prilikom ostvarivanja prava na penziju.

U praksi, radni staž nije samo “koliko ste godina radili”, već precizno definisan period u kojem su plaćani doprinosi ili su ispunjeni posebni zakonski uslovi.

Šta se računa u radni staž?

U osnovi, u radni staž ulazi vreme koje je provedeno u radu uz plaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

To uključuje:

• radni odnos kod poslodavca uz urednu uplatu doprinosa,
• samostalnu delatnost (preduzetnici, zanatlije, freelanceri koji plaćaju doprinose),
• poljoprivredne osiguranike koji uplaćuju doprinose,
• period rada u državnim i javnim institucijama uz prijavu i uplatu doprinosa.
• Takođe, u staž može da uđe i vreme provedeno na određenim plaćenim ili zakonom priznatim naknadama, u zavisnosti od propisa.

Periodi koji se takođe mogu priznati

U pojedinim slučajevima, u radni staž mogu da se uračunaju i:

• porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta,
• vojni rok (za starije generacije),
• vreme privremene sprečenosti za rad uz naknadu,
• period nezaposlenosti uz određene uslove i evidenciju u službi za zapošljavanje.

Ovi periodi zavise od važećih propisa i često su predmet dodatne provere prilikom penzionisanja.

Šta se ne računa u radni staž?

Postoji i niz situacija koje građani često pogrešno smatraju “radnim stažom”, ali to zapravo nisu.

U radni staž se ne računa:

• rad “na crno” bez prijave i uplate doprinosa,
• period rada bez potpisanog ugovora i prijave,
• volontiranje i neplaćeni rad,
• period studiranja (osim ako nije posebno osiguran),
• nezaposlenost bez prijave na biro ili bez ispunjenih uslova.

Upravo ove situacije najčešće dovode do “rupa” u stažu koje se kasnije teško nadoknađuju.

Zašto je važno proveriti svoj staž na vreme?

Mnogi građani tek pred odlazak u penziju otkriju da im nedostaju godine staža ili da nisu uredno evidentirani svi periodi rada.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se periodično proverava evidencija u PIO fondu, kako bi se na vreme uočile eventualne greške ili nedostaci.

Jedna neproknjižena godina može značajno odložiti odlazak u penziju ili smanjiti visinu primanja.

Najčešća zabluda građana

Jedna od najvećih zabluda jeste da se “svaki rad računa”, bez obzira na to da li su plaćeni doprinosi.

U stvarnosti, sistem penzijskog osiguranja funkcioniše na principu uplata – i bez njih nema priznanja staža, ma koliko dugo neko radio.

Radni staž nije samo vreme provedeno na poslu, već zakonski definisan period osiguranja. Zato je važno znati šta se priznaje, a šta ne, kako bi se izbegle greške koje mogu uticati na odlazak u penziju i visinu budućih primanja.

Redovna provera staža i uredna evidencija doprinosa najbolji su način da se izbegnu neprijatna iznenađenja u trenutku kada je penzija najvažnija.

(BizPortal)