уторак, 09.06.2026, 12:58 -> 16:45
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић Цонић
У околини Лебана, редак јубилеј. Негосава и Милетије Радосављевић прославили су 70 година заједничког живота. На потписе су морали да чекају до пунолетства, али потврђују да су љубав и слога тајна дуговечног брака.
Њој ни 16, њему једва 15 када су се први пут ухватили за руке и одлучили да крену у заједнички живот. Без струје, воде, у неусловној кући пуној људи, али са љубавним жаром довољним да трају пуних 7 деценија.
“Ја преко рида, а он преко неку ливаду и там се саставимо на сред, он ме довати за руку и одведе и после мој татко дође, милом ли си или силом? Па како милом сам него како. Дође да ме пита дал сам ја милом. Ма не бре волела, стварно смо се много волели, ја мислим да нема љубав лепше да је била него наша”, прича Негосава Радосављевић из Бачевине код Лебана. На питање колико су имали година, одговара: “Ми смо имали по тринаест година кад смо почели да се волимо ко деца, а по петнаест кад смо се узели”.
“Лепа је била”, наводи Милетија Радосављевић из Бачевине код Лебана и на питање зашто се оженио тако млад одговара: “Како да вам кажем, услови били такви да сам морао да се женим. Да живите заједно? Да, и прошло је пуно година”. Додаје и да је остала љубав.
Љубавна прича Негосаве и Милетија родила се на раданским пашњацима, чувајући стоку. Крунисана је крај записа, храста који је вековима окупљао мештане на сабор за сеоску славу.
*Моји родитељи су одавде пошли његовој кући, узели се и почели брачни живот као што је већ забележено 70 година брака, али не само они, неколико заједничких живота је почело одавде”, истиче син Милован Радосављевић.
“Мучили се јесмо, али лепо је било”, кажу бака Нега и деда Мета Гарац, како га сви у крају знају. Имали су стругару, обрађивали земљу, децу одшколовали, унуке и праунуке дочекали. Најбољи су им пример како се брак негује.
“Дивни су моји родитељи, мучили су се, мучили, дивни су и нама су пример, ја и мој муж смо око 47 година у браку”, наглашава ћерка Зорица Антанасковић.
Без стрпљења брак је тешко одржати, а прећутати је прави благослов, то је рецепт за јубилеј вредан поштовања. Како и доликује платинасту или милостиву свадбу прославили су у кругу најмилијих.
“Мозак је лепши много од лепоте, лепота прође, мозак те служи докле год си жив, то сте и ви сигурно чули на телевизији. Јел’ то ти је најважно – слога, да се слажеш, све ако нема шта за вечеру, нећеш вечераш, али кад се слажеш то је много добро, и то људи не разумеју. Ја на моја деца викам, и унуци викам, најбоља је слога, деца ће сутра да отидну ко што су наши отишли”, додаје Негосава.
Негосава ће ускоро напунити 86, Милетији је 85. Она не види добро, он се не креће, али док је рука у руци и брижна деца око њих, слави се у Бачевини, готово опустелој, и живот и љубав.
