Америчка војска увела је правне саветнике у своју формацију 80-их година, као део додатних протокола Женевске конвенције из 1977. године које су САД потписале и ратификовале. Члан 82. је захтевао од свих војски да имају правне саветнике како би се, колико год је то могуће, спречило да војне операције скрену ван прописаног пута.
“Прво, морате бити у Џегу ( JAG – Judge Advocate General), односно Корпусу судија и правобранилаца. Да имате искуство у међународном праву, у оперативном праву, а оперативно право је мало другачије. Ако могу рећи, то је ситуација где одлучујете на основу искуства и инстинкта, где добијате разне врсте информација и морате доносити брзе одлуке”, објаснио је професор Клајн.
Иначе, Клајн је као официр америчке војске током дугогодишње каријере у униформи завршио курс међународног права, затим курс Центра за ваздухопловне операције и мастер диплому из међународног права на Универзитету у Џорџтауну.
Пуковник Клајн је службовао као правни саветник у ваздухопловној бази Ал Удеид у Катару, где се пре 20 година налазила команда америчке војске за ваздухопловне операције на Блиском истоку. Према његовом сведочењу и 20 година касније, када постоје дронови правни саветници имају своје место.
“Саветници су и даље укључени, то је поента. Гледате стратегију и цео процес све до извештаја о накнадним акцијама како бисте проверили да ли су ствари укључене што је могуће исправније. Проблем је понекад у томе што ствари измакну контроли, све се брзо дешава, али са знањем и искуством правни саветници су спремни на то”, указује наш саговорник.
Клајн није желео да говори у улози правних саветника у америчкој војсци током НАТО агресије 1999. године и бомбардовања положаја Војске Републике Српске 1994. и 1995, иако је потврдио да су тада постојали саветници и да познаје неке од њих.
“Моје искуство правног саветника почело је 2004. године, био сам годину дана на Блиском истоку и онда још три године у Центру за ваздухопловне операције на Хавајима”, истакао је Клајн.
На овај начин је описао једну од борбених ситуација на Блиском истоку:
“Дакле, седите можда поред команданта и кажете: ‘Ох, не мислим да то треба да радите.’ И већину времена, они су веома послушни. У ствари, рећи ћу вам да сам једном током јутарњег брифинга, када је генерал седео на челу стола, а ја сам увек седео са његове леве стране, рекао: ‘Могу ли да поставим питање?’ Рекао је: ‘Шта није у реду са циљем?’ Рекао сам: ‘Па’, рекао је, ‘ван је списка’. Нисам чак ни стигао да завршим. А он је рекао: ‘Не, само то скини са списка. Нећемо имати никаквих проблема.’ Дакле, они слушају, а мораш бити јака личност. Мораш бити у стању да погледаш шефа у очи и кажеш: ‘Шефе, идеш у погрешном смеру.’ И много људи је то урадило. Ја никада нисам морао, јер бих увек објаснио своју ситуацију, зашто имам приговор или зашто сам дао или нисам дао одобрење.”
Цивилне жртве током бомбардовања
Говорећи о цивилним жртвама током бомбордавања у ратовима, он је описао напад на једну џамију у Ираку.
“Постојао је минарет, и део је џамије. Дакле, технички, не би требало да буде бомбардован. Имали смо дрон Предатор у том подручју и могли смо видети бљесак ватреног оружја како излази из прореза у зиду. И били смо окривљени за бомбардовање џамија, и ја сам декласификовао све фотографије како бисмо могли да их поделимо медијима. Када смо их поделили медији су престали да говоре да бомбардујемо џамије”, описао је Клајн.
Он истиче да се никада у каријери није бавио случајевима погибије цивила током бомбардовања 1999. године. Али је истакао да је улога правног саветника у америчкој војсци да се потенцијалне цивилне жртве сведу на минимум јер погибија цивила не доноси добро ниједној од страна у сукобу.
“Од 1999. до 2004. године, америчка војска је добила боље паметне бомбе, а већина муниције која јесу паметне бомбе коришћена је за места где су цивили били у близини и како би се жртве могле свести на минимум. Када сам први пут стигао на Блиски исток, наша најмања бомба је била 500 фунти ( 227 килограма)”, испричао је наш саговорник.
“Ја сам, у контакту са Одељењем за стратегију и Одељењем за циљање, рекао: ‘Ово је превелико. Потребно нам је нешто мање.’ Тако смо развили бомбу мањег пречника, ГБУ-39, од 250 фунти ( око 114 килограма), и даље смо говорили: ‘То је превелико’, и прешли смо на 125 фунти ( 67 килограма)”, објаснио је професор Клајн.
Он истиче да је природно дошло до напретка у прецизности муниције, обради обавештајних података и развоју авиона и раду правних саветника.
“Зато истичем да правни саветници морају да познају оперативно право. То значи да саветник може да постави питање да ли авион може на пример да гађа циљ тако што бомбу избацују под правим углом, како не би погодио нешто што не треба”, каже Клајн и додаје да “правник треба да познаје свог клијента”, мислећи на пилоте које изводе ваздухопловне операције.
Говорећи о односу етике и легалности и националне безбедности и легалности, Клајн је указао да правни саветник мора добро да размисли и вага у таквим ситуацијама.
“Једном приликом сам морао да кажем шефу да је време за тајмаут. За столом у соби да брифинг остали су бројни пуковници који су се питали у чему је проблем. Разговарао сам са командантом и убедио га да не иде у добром смеру и да треба да промени списак мета. И пет пута о годину дана сам урадио овако нешто, односно утицао на промену плана”, истакао је професор Алберт Клајн.
На наше питање да ли је легално коришћење касетних бомби Клајн је одговорио да то зависи од земље до земље. САД на пример нису потписале Конвенцију о забрани употребе касете муниције и што се Америке тиче касетне бомбе су легалне.
Када је реч о осиромашеном уранијуму који су амерички авиони А-10 испаљивали током 90-их година, наш саговорник је одговорио.
“Када сам разговарао са главним научником НАТО-а, он ми је рекао да све док се не користи осиромашени уранијим неће ни бити проблема са њим. Знам да су спроведене неке студије са људима који пуне А-10 у САД, и да постоји мали пораст неких врста рака, али узрок може бити и нешто друго, не само осиромашеног уранијума”, сматра Клајн.
Клајн је једно време сарађивао и са земљама чланицама НАТО-а, конкретно токо службе на Блиском истоку и на Хавајима. Објаснио је да када више земаља изводи неку ваздухопловну операцију, треба усагласити правила и процедуре, јер земље које учествују у некој акцији немају дозволу да изводе бомбардовање.
Професор Алберт Клајн службовао је као официр правне службе америчке војске од 1985. до 2013. године. Током 1999. године био је на постдипломским студијама на Универзитету Џорџтаун. Данас је професор Универзитета у Синсинатију и у Београду је боравио у оквиру сарадње Државе Охајо и Републике Србије.
