Suočeni sa globalnom krizom sa odlaganjem otpada države i gradovi širom sveta postali pioniri u transformaciji smeća u vredan resurs koristeći principe cirkularne ekonomije. Tako na primer u San Francisku oko 80 odsto otpada se preusmerava sa deponija u reciklažne centre i centre za kompostiranje, dok u Stokholmu postrojenja za pretvaranje otpada u energiju do te mere dobro funkcionišu da je grad počeo da uvozi đubre kako bi napajao postrojenja.
Foto: Stokkete / Shutterstock / Ringier
Promena paradigme korišćenja otpada u svetu ne samo da je odgovorilo na aktuelnu krizu već je našlo i svoje, vrlo stabilno, mesto u pospešivanju ekonomskog rasta i održivosti životne sredine. Da je stvarno tako, pokazuje i strategija EU koja je sebi postavila cilj da se oko 65 odsto komunalnog otpada do 2032. godine reciklira. Koncept cirkularne ekonomije nije stran ni u Srbiji, a o njemu će biti reči i na predstojećoj “Look Up 2” konferenciji o ekologiji i energetici.
Kako za “Blic” kaže Siniša Mitrović, redovni profesor Hemijskog Fakulteta u Beogradi u član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salzburgu, Srbija se nalazi u procesu intenzivne produkcije regulative i upravo se radi na novoj strategiji zaštite životne sredine do 2034. godine, gde se otvara prostor za velike zelene infrastrukturne projekte, kada je u pitanju tretman komunalnog i industrijskog otpada, otpadnih voda i zaštite vazduha.
– Sada je velika prilika da stvorimo nov ambijent za zeleni rast srpske ekonomije, koji bi godišnje mogao da donese rast od 1 odsto BDP-a tako što bi smanjio rizik od klimatskih promena, time što bi smanjili emisije C02, smanjili upotrebu prirodnih resursa i povećali stepen reciklaže i generisanja energije iz otpada, ističe Mitrović.
Kako on ističe ovo sve može da znači i veliko uključivanje privatnog kapitala u proces zelene transformacije i napominje da PKS snažno zagovara i nove finansijske instrumente, posebno u delu zelenih korporativnih obveznica koje bi mogle da pomognu investicijama u zelenu infrastrukturu.
– Promena individualnih ložišta i grejnih tela, kao i ukupnp smanjenje emisije C02 i praškastih materija je “green deal” koji će povezati proizvođače i korisnike. Nama je potrebno da 100.000 grejnih tela menjamo godišnje u Srbiji i to je velika šansa za proizvodnju u našoj domaćoj industriji. Srbija mora da uštedi minimum 30 odsto energije u toku zimske sezone, što bi bila direktna dobit od 400 miliona evra, a to je velika šansa da taj novac investiramo upravo u velike infrastrukturne radove koji su potrebni i domaćinstvima i privredi, zaključuje on.
“Look UP 2” 6. i 7. decembra na Kopaoniku
Regionalna “Look Up” konferencija ponovo stiže na Kopaonik. Generalni sponzor i ove godine biće “Elixir Group”. Stručna i poslovna javnost Srbije okupiće se 6. i 7. decembra 2023. godine kako bi prečešljali najnovije trendove, probleme i potencijalna rešenja u oblasti energetike, ekologije i zaštite životne sredine.
Više informacija o samoj konferenciji, kao i prijavni formular možete pronaći na linku ovde.
