понедељак, 01.06.2026, 19:45 -> 19:52
Извор: РТС
Од смањења разлика у развоју региона, запошљавања, руралног развоја до енергетске ефикасности и дигитализације – све су то питања кохезионе политике Европске уније. У Србији те политике постоје у више докумената, али смо сада добили и кровни закон. Њиме се утврђује управљање и контрола спровођења те политике и њено финансирање из европских фондова. Милијарде евра из кохезионих фондова, међутим, биће нам доступне тек када постанемо пуноправна чланица.
Из ИПА фондова повлачимо више од 200 милиона евра годишње. Биће то права ситница једнога дана, када уђемо у ЕУ и буду нам доступни кохезиони фондови. Процене су, могли бисмо да добијамо 2 милијарде евра годишње.
“Много важније је да ми будемо спремни, да од те прве године ма која то година тачно била, будемо спремни, имамо разрађене институционалне механизме да ефикасно повлачимо средства која ћемо добити на располагање а која ће можда бити и десетоструко већа у односу на ИПА фондове којима тренутно располажемо“,каже министар за европске интеграције Немања Старовић.
Од ИПА фондова до две милијарде евра годишње
Хрватска се сада уходала. Од 9 милијарди евра колико јој је следовало овим седмогодишњим буџетским планом, искористила је већ 90 одсто. Бугарској су те паре добро дошле за проширење мреже софијског метроа. На почетку, нико од њих није успевао да искористи средства из кохезионих фондова.
“То је веома важно да се на време припремимо, да овим законом дакле, ми уредимо све процедуре које се тичу планирања, програмирања саме реализације те контроле надзора, извештавања а у вези са дакле повлачењем тих веома издашних финансијских средстава. Можда бих само додао још и то да смо ми морали на један целовити и свеобухватан начин да уредимо питање кохезионе политике јер је то и део наших обавеза из преговарачког поглавља број 22”, каже Старовић.
“Ми би онда требали само јако добро да планирамо, да не ставимо на пример у финансирање из прве године пројекат који је потпуно незрео, неспреман и где ми тек треба годинама да се бавимо дал је експропријација земљишта, дал је ово решено и да онда та средства на неки начин буду блокирана, него да се на такав начин припремамо унапред да имамо један стални, како да кажем, портфолио неких пројеката, великих инфраструктурних који су зрели“, каже директорка за добру управу и пројекте у НАЛЕД-у Ана Илић.
Кључ успеха спремни пројекти и стручни кадрови
Стручна јавност у сваком случају оцењује да је усвајање овог закона важан корак. Да бисмо много издашније, кохезионе фондове ЕУ могли једнога дана да користимо, морамо да оспособимо кадрове који ће умети да напишу пројекте. На основу тога можемо да повучемо новац из европске касе.
“Године су потребне да се неко ко ради на европским фондовима стварно на такав начин развије да буде стручњак са солидним неким капацитетом. А онда он је јако конкурентан на тржишту и плате у државној администрацији наравно нису довољно конкурентне да би задржале све те људе тако да су то сталне флуктуације, сталне борбе да се капацитети очувају, задрже. Мене је тај члан закона обрадовао да ће се на томе системски радити“, каже Илићева.
Европска унија ради на припреми буџета за наредни седмогодишњи период који ће, према предлогу, износити 1,8 билиона евра, а са додатним програмима и до 2 билиона евра. По правилу, трећина и то бесповратно, иде управо за кохезиону политику преко европског фонда за регионални развој, европског социјалног фонда плус, кохезионог фонда и фонда за праведну транзицију.
