Predrag Mijatović više nije potpredsednik za sportska pitanja u FK Partizan, pošto je danas posle istorijske Skupštine kluba podneo neopozivu ostavku.
U svom obraćanju obrazložio je razloge svoje odluke, a zatim se dotakao rezultata same Skupštine, te je tom prilikom imao šta da kaže na račun Rasima Ljajića, Milke Forcan i Vojina Lazarevića.
Kako kaže, njihov glas imao je istu težinu kao njegov, iako gore pomenuti nikada nisu profesionalno igrali fudbal.
– Skupština i situacija koja se dešavala uticala je na moju odluku, ali sam možda ovo trebao da uradim pre četiri meseca, kada sam prvi put preglasan. Neko ko je davno igrao fudbal, a potom vodio Real Madrid, shvatio sam da bi moj glas morao da ima specifičniju težinu. Shvatio sam da glas jednog političara, koji je predsednik kluba – Rasima Ljajića, glas potpredsednice kluba – Milke Forcan, koja ne znam da li se ikada bavila vođenjem sportske kompanije, glas Vojina Lazarevića, koji nije bio ni na Upravnom odboru, ni na današnjoj Skupštini – ima istu težinu kao moj glas. Danka neću da stavljam u taj koš, on je igrao fudbal… Neshvatljivo je da taj Upravni odbor donese odluku da vrati trenera koji je sklonjen, a da ne pričam o transferima. Tada sam morao da odem, ali nikada nije kasno.
Dotakao se i sage oko trenera Srđana Blagojevića.
– Uvek sam bio transparentan, mislio sam da glasanje ne treba da bude tajno. Otvoreni smo od kako smo došli, kada se pogreši podignemo ruku, to je fer-plej… Svakako da sam napravio puno grešaka, ali apsolutno smatram da smena Srđana Blagojevića nije bila moja greška. Sa druge strane, slažem se da njegova zamena nije bila pun pogodak, napravio sam i analizu povodom toga. Jesam, možda, pogrešio lošim izborom posle Blagojevića, ali sam apsolutno pogodio sa predlogom njegove smene. Druga etapa je pokazala da smo pali na treće mesto. Ko radi taj i greši, u krajnjoj liniji, sećate se onog penala… Ko ga šutira može da pogodi prečku, ko ga ne šutira ne može da pogodi ništa.
