Koliko će nas koštati grejanje sledeće zime? Energetski stručnjak otkriva šta čeka građane Srbije: “Za pelet se nikad ne zna” (VIDEO)

Dok građani Srbije već u maju razmišljaju o tome kako će grejati domove naredne zime, sve izraženija neizvesnost na svetskom energetskom tržištu dodatno pojačava strah od novih poskupljenja. Rast cena nafte i gasa, globalna energetska kriza i nestabilnosti na Bliskom istoku već se odražavaju na troškove života, zbog čega se sve više postavlja pitanje koliko će u narednim mesecima koštati struja, gorivo i ogrev.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su računi za energente rasli i tokom blaže zime, pa mnogi građani već sada pokušavaju da obezbede drva i pelet po cenama koje su trenutno niže nego što se očekuje tokom jeseni i zime. Ipak, neizvesno je koliko će te cene ostati stabilne, naročito ukoliko dođe do novih poremećaja na svetskom tržištu energenata i dodatnog rasta troškova transporta i nabavke.

Koliko je Srbija u ovom trenutku energetski stabilna, šta bi moglo da utiče na nova poskupljenja i kakve posledice globalna kriza može da ostavi na domaće tržište energenata za Blic televiziju u emisiji “Blic Dan” analizirao je stručnjak za energetiku Miodrag Kapor. Govoreći o stanju energetskog tržišta u Srbiji, Kapor se osvrnuo i na uticaj međunarodnih dešavanja na domaću ekonomiju, ali i na pitanje budućnosti energetskog sektora u periodu koji dolazi.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ocenio je da je energetsko tržište u Srbiji trenutno relativno stabilno, ali je upozorio da bi produžena kriza na Bliskom istoku mogla da izazove novi rast cena energenata i dodatno pogodi evropsko tržište. Kako je rekao, trenutni pad cene nafte ne mora da znači dugoročnu stabilizaciju, jer će ključnu ulogu imati razvoj geopolitičke situacije i stanje na svetskom tržištu.

“Što više budemo koristili obnovljive izvore energije, pritisak na ogrevno drvo biće manji”

Kapor je upozorio da posledice energetske krize već utiču i na druge sektore, pre svega poljoprivredu i proizvodnju hrane, zbog rasta cena sirovina i veštačkog đubriva. Govoreći o struji, podsetio je da Srbija postepeno povećava cenu električne energije i da dodatni pritisak stvaraju evropske takse na takozvanu “prljavu energiju”. Posebno je istakao i značaj cene ogreva, navodeći da se veliki broj domaćinstava u Srbiji i dalje greje na drva.

– Cena bilo koje robe zavisi i od globalnog i od regionalnog tržišta, pa je takav slučaj i sa peletom u Srbiji. Trenutna cena je povoljna i to svakako treba iskoristiti, posebno jer postoji dovoljno vremena da se drvo dobro osuši i tako dobije veću energetsku vrednost prilikom korišćenja. Srbija već duže vreme ima manju površinu pod kvalitetnim šumama, a nedovoljno se radi na pošumljavanju, što dodatno stvara pritisak na tržište i utiče na rast cena. Drvo smo manje koristili do raspada bivše Jugoslavije, kada su se za grejanje više koristili drugi energenti, ali je tokom perioda sankcija šumski fond dosta iscrpljen i zato je i ovo tržište prilično nestabilno. Sada imamo sve veći upliv obnovljivih izvora energije i što ih više budemo koristili, to će pritisak na ogrevno drvo biti manji, zbog čega tom politikom treba nastaviti – rekao je Kapor.

Cena peleta stabilna, građani kupuju unapred

Cena peleta trenutno je niža za oko 30 odsto u odnosu na zimu, a kako navode prodavci, interesovanje građana za nabavku ogreva već sada je veliko jer mnogi žele da se na vreme pripreme za narednu sezonu. Aleksandra Vujasinović iz stovarišta peleta rekla je za Blic televiziju da su isporuke redovne i da peleta trenutno ima dovoljno na tržištu.

Kako je objasnila, cena peleta sada se kreće od 36.700 do 44.100 dinara po toni, što je značajno manje nego tokom januara i februara, kada su cene bile znatno više. Dodala je da se pad cena tradicionalno očekuje tokom proleća, kada je manja potražnja, ali da građani poslednjih godina sve češće kupuju ogrev unapred kako bi izbegli eventualna poskupljenja pred zimu.

Prema njenim rečima, pelet je sve popularniji jer je čistiji i praktičniji za korišćenje od uglja i drva, a najčešće ga koriste domaćinstva u kućama. Za grejanje kuće od oko 100 kvadrata tokom cele sezone potrebno je oko tri do tri i po tone peleta.

Može li se izvesti prelazak na savremenije sisteme grejanja

Govoreći o isplativosti grejanja na pelet, Miodrag Kapor ocenio je da je pelet trenutno prilično konkurentan u odnosu na druge energente, ali je naglasio da konačni troškovi ne zavise samo od cene ogreva. Kako je objasnio, važnu ulogu imaju izolacija objekta i vrsta uređaja koji se koriste za grejanje, navodeći da su pojedine tradicionalne peći, poput kaljevih, znatno efikasnije od starijih modela šporeta na drva.

Kapor je ukazao i da prelazak na savremenije sisteme grejanja zahteva dodatna ulaganja, što mnogim građanima predstavlja problem, posebno onima koji se greju na drva i imaju slabiju platežnu moć. Zbog toga smatra da bi država trebalo više da subvencioniše upravo ta domaćinstva, umesto da najveći deo pomoći bude usmeren na druge energente, poput prirodnog gasa.

Govoreći o popularnim pećima na drva, naveo je da se one smatraju prilično neefikasnim uređajima i velikim potrošačima, dok je kao dodatni problem izdvojio činjenicu da Srbija nema značajnu domaću proizvodnju prirodnog gasa, uprkos tome što je njegova potrošnja godinama podsticana subvencijama.

– Da bi neko domaćinstvo saniralo kaljevu peć ili zamenilo šporet na drva savremenijim uređajem, potrebna su određena ulaganja, a znamo da su građani koji se greju na drva uglavnom manje platežno sposobni od onih koji koriste druge izvore energije. Zato mislim da bi energetska politika države mogla da ide u pravcu subvencionisanja upravo tih građana. To, naravno, zavisi i od mogućnosti države i njene kreditne sposobnosti, ali Srbija trenutno nije prezadužena zemlja i svakako postoji prostor da se nešto uradi. Mogla bi, recimo, da se preusmere određena sredstva koja se sada koriste za građane koji se greju na prirodni gas, a koji su uglavnom u boljoj ekonomskoj situaciji, ka subvencijama za domaćinstva koja koriste ogrevno drvo. Po mom mišljenju, to bi bila optimalna politika – zaključio je stručnjak.