PEŠACI “NA RADARU” POLICIJE, KAZNE DO 40.000 DINARA Građani širom Srbije masovno rade istu stvar na ulici, sad će za to da plate

Do kraja meseca saobraćajna policija širom Srbije sprovodi pojačanu kontrolu saobraćaja, a ovog puta kontrolišu se prekršaji ne samo vozača, nego i pešaka.

MUP je prethodno saopštio da su u prva četiri meseca ove godine poginula 34 pešaka i 22 vozača dvotočkaša, koji su i najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju.

Da je nova kontrola saobraćajaca usmerena i na pešake, a ne samo na one koji se nalaze za volanom vozila, svedoče danas i Novosađani, koji su se javili “Blicu” i ispričali da su ih na nekoliko lokacija u gradu prilikom prelaska ulice zaustavljali policajci zbog korišćenja mobilnih telefona ili nošenja slušalica.

Pešaci najviše stradaju zbog prelaska van pešačkog, a potom zbog korišćenja mobilnog i slušalica

Upravo telefoniranje dok se prelazi ulica, korišćenje slušalica koje neutrališu spoljni zvuk ili propušten samo jedan pogled levo-desno, često dovode do toga da pešaci završe pod nečijim točkovima ili na haubi.

Jer, kako pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja, u Srbiji skoro svaki treći dan jedan pešak pogine, a svakog dana bude povređeno oko 7 pešaka. Statistika Agencije, uz to, pokazuje i da do velikog broja saobraćajnih nesreća sa najtežim ishodom dolazi i zbog toga što su pešaci počinili neki prekršaj.

Prvi na listi tih prekršaja koji je i najčešći uzrok stradanja pešaka, jeste prelazak ulice van pešačkog prelaza. Na drugom mestu je prelazak ulice, kako je to definisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja (ZOBS), “sa ometenom pažnjom zbog korišćenja mobilnog telefona ili slušalica na oba uveta”, a to je upravo ono što su, na primer, kontrolisali saobraćajci u Novom Sadu.

Konačno, na trećem mestu uzroka koji dovode do stradanja pešaka je ono što je i za njih, kao i za vozače automobil apsolutno – prelazak ulice na crveno svetlo.

Pešak ima pravo na prednost, ali ne i na rizik

Zabrinjavaju i podaci da do nesreća dolazi i u delu ulice na kojem pešaci treba da budu najbezbedniji – pešački prelazi. Međutim, praksa pokazuje da se to dešava jer i vozači i pešaci propuse ono šta treba da urade prilikom prilaska “zebri”.

Naime, ZOBS propisuje da vozači moraju da uspore i budu spremni da stanu kada se približavaju pešačkom prelazu, ali i da pešaci, pre nego što stupe na njega, imaju obavezu da se uvere da mogu bezbedno da ga pređu.

– Po članu 97. ZOBS-a, pešak je, tamo gde nema semafora, pre stupanja na pešački prelaz dužan da se uveri da može da ga pređe na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Ukoliko vidi da se neko vozilo približilo pešačkom prelazu, mnogo je bolje da zastane i sačeka njegov prolazak. Drugim rečima, pešak ima prednost, ali ne i pravo da rizikuje – objašnjavaju saobraćajni policajci.

Pešački prekršaji koštaju od 3.000 do svih 40.000 dinara

Što se tiče kazni za pešačke prekršaje, one u finansijskom smislu nisu nimalo naivne.

– Prelazak ulice van pešačkog prelaza kažnjava se sa 5.000 dinara, ali ako pri tome pešak vodi dete mlađe od 12 godina, kazna je od 6.000 do 20.000 dinara

– Prelazak ulice sa “ometenom pažnjom”, odnosno zbog upotrebe mobilnog telefona ili slušalica, kažnjava se sa 3.000 dinara, ali ako se pri tome vodi dete mlađe od 12 godina kazna raste na 12.000 dinara

– Prelazak dok je upaljeno crveno svetlo na semaforu kažnjava se sa 5.000 dinara, ali ta kazna za pešaka koji vodi dete mlađe od 12 godina može narasti i do svih 40.000 dinara