Polazeći od aksioma da je Srbija zemlja košarke, 2021. godina bila je katastrofalna za ljubitelje košarke u našoj zemlji – “orlovi” su propustili lepu priliku da se plasiraju na Olimpijske igre u Tokio.
Posle vesti da će Beograd biti domaćin jednog od kvalifikacionih turnira za odložene Olimpijske igre, u javnosti se već stvorila atmosfera da je dovoljno da srpski košarkaši dođu na turnir, odigraju nekoliko utakmica protiv nedoraslih protivnika, a plasman na olimpijski turnir činio se kao već gotova stvar.
Nije bilo važno što u timu nije bilo najkorisnijeg igrača NBA lige Nikole Jokića, kao ni najboljeg strelca Svetskog prvenstva u Kini Bogdana Bogdanovića – podrazumevalo se da će “orlovi” u Beogradu savladati bilo kog rivala, a već se išlo toliko daleko da se razmišljalo kako ćemo se sa Amerikancima boriti za zlato u Tokiju.
Realnost je donela gorku istinu, nešto što, bar u teoriji, svi dobro znamo – i druge ekipe imaju dobre igrače, i drugi žele da se plasiraju na najveće svetsko sportsko takmičenje, i drugi će učiniti sve da sruše favorita i učine svoj uspeh još većim i značajnijim.
Upravo se to desilo “orlovima” u Beogradu, koji su naleteli na “minu” zvanu Italija – ekipu koju smo redovno dobijali na svim takmičenjima i koja u svojim redovima nema neko veliko ime svetske košarke, ali je imala sistem, znanje i pre svega bila silno motivisana da konačno savlada Srbiju.
Istina je da je tadašnji selektor Srbije Igor Kokoškov imao velikih kadrovskih problema, da nije mogao da računa na najbolje košarkaše, da su se neki povredili tokom samog turnira, ali je činjenica da je kao predvodnik odgovoran za jedan od najvećih neuspeha srpske košarkaške reprezentacije još od Evropskog prvenstva koje je naša zemlja organizovala 2005. godine.
Srbija je bez mnogo muke u grupi savladala Filipine i Dominikansku Republiku, u polufinalu je preskočen Portoriko, da bi nas u finalu dočekali raspoloženi Italijani koji su “orlovima” usred Beograda ubacili 102 poena.
Ne bi bilo pošteno, a ni ispravno reći da je selektor Kokoškov jedini krivac za težak poraz od “azura”, ali je kao “prvooptuženi” sporazumno raskinuo ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije u septembru.
Dve nedelje kasnije, na kormilo reprezentacije postavljen je iskusni general, koji je sa nacionalnim timom već bio šampion sveta i Starog kontinenta – Svetislav Pešić.
Čovek koji je trenerskim poslom počeo da se bavi još 1982. godine, koji je sa omladinskom reprezentacijom Jugoslavije bio šampion sveta u Bormiju 1987. godine, a onda sa seniorskim timom bio šampion Evrope (2001. u Turskoj) i sveta (godinu dana kasnije u Indijanapolisu), najbolji je kandidat za mesto selektora, smatra KSS.
A popularni Kari već je debitovao na novoj-staroj funkciji, pošto su “orlovi” počeli kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje se 2023. godine igra u tri azijske države.
Srbija je na Karijevom novom debiju teškom mukom savladala Letoniju, da bi nekoliko dana kasnije gotovo pa neobjašnjivo izgubila od Belgije, što još jednom pokazuje koliko je sistem kvalifikacija sa Fibinim prozorima, u kojima ne igraju igrači iz NBA i Evrolige, neugodan i nepredvidiv.
Pravu proveru svojih selektorskih mogućnosti Pešić će imati u septembru naredne godine, kada će Srbija učestvovati na dugo očekivanom Evropskom prvenstvu i igrati u Grupi D sa selekcijama Češke, Poljske, Finske, Izraela i Holandije.
Treba istaći da je Kari u prva dva meča na okupu imao veliki broj debitanata, koji će morati da prođu period prilagođavanja na specifičan sistem rada u reprezentaciji, ali da bi na Evrobasketu ekipa mogla da bude kompletna, uključujući tu i Jokića i Bogdanovića.
Bez obzira što rivali u grupi nemaju zvučna imena, svakako se ne sme ponoviti greška sa olimpijskih kvalifikacija, kada su “orlovi”, čini se, potcenili protivnika.
Godina za nama bila je bolna, srećom – nove Igre na programu su “već” iza ugla – 2024. godine. “Orlovi” imaju dovoljno vremena da iz svojih grešaka izvuku pouke, kako bi najbolji bili kada je to najpotrebnije.
A neka prestojeće Evropsko prvenstvo bude samo prvi stepenik ka ostvarenju cilja – povratku srpke košarkaške reprezentacije na sam vrh svetske košarkaške scene.
