Мај 2026. године могао би да буде симбол светског обрта у односу суперсила. У Пекинг је дошао најпре амерички председник Доналд Трамп, затим руски председник Владимир Путин, да би у понедељак, у Пекингу, у државној посети Александар Вучић од кинеског председника добио Орден пријатељства.
Посета председника Србије Кини и додела Ордена пријатељства од председника Си Ђинпинга оцењени су као симбол продубљивања односа две земље и потврда све већег значаја Пекинга у светској политици.
Вучић је током сусрета са Си Ђинпингом поручио да се “право пријатељство не боји искушења“, док је кинески председник истакао да је тек други пут у својој председничкој каријери уручио Орден пријатељства на посебној државној церемонији.
Србија и Кина – “заједничка будућност“
Директор Института за Појас и пут Бојан Лалић подсетио је да су Србија и Кина током посете Сија Београду 2024. године потписале документ о “заједничкој будућности“, чиме је Србија постала прва европска држава са таквом врстом споразума са Пекингом.
“То је продубљивање односа започетих претходних година и темељ за дугорочну сарадњу у инфраструктури, образовању, технологији и економији“, навео је Лалић.
Председник удружења “Србија и пријатељи“ Зоран Богдановић, који је две деценије живео у Кини, истакао је да су односи две земље додатно учвршћени после бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године, као и да је Србија међу првима у Европи укинула визе за кинеске држављане и отворила простор за велике кинеске инвестиције.
Кина као технолошка и економска сила
Економска новинарка Весна Костић оценила је да је успон Кине “економски успех без преседана“ и да је Пекинг у последњој деценији прешао пут од “светске фабрике“ до једног од глобалних лидера у високим технологијама.
“У телекомуникацијама су први у свету, а Кина је постала водећа нација у иновацијама“, рекла је Костићева, указујући да су кинеске компаније значајно напредовале у развоју вештачке интелигенције, роботике и обновљивих извора енергије.
Саговорници емисије указали су и на брз развој градова попут Шенжена, који је од индустријске зоне постао један од најмодернијих технолошких центара света. Богдановић је навео да су у Кини већ у широкој употреби такси возила без возача, достава дроновима и роботизовани хотелски системи.
Производни кластери – модел за глобалну конкурентност
Посебан део разговора био је посвећен кинеском моделу производних кластера, који саговорници виде као један од кључева економског успона те земље.
Зоран Богдановић објаснио је да су читави градови у Кини специјализовани за одређене индустрије, што омогућава бржу производњу, нижу цену и ефикаснију логистику.
“Један град је центар индустрије намештаја, други производње сигурносне опреме, трећи оптичке индустрије. Сви добављачи, фабрике, логистика и инфраструктура налазе се на једном месту“, навео је Богдановић, додајући да локалне власти активно подржавају компаније како би задржале производњу и инвестиције у свом региону.
Саговорници су оценили да је управо такав модел омогућио Кини да постане глобални индустријски центар.
Весна Костић указала је да би Србија требало да се усредсреди на мали сегмент кинеског тржишта и истражи како може да изгради инфраструктуру за то у наредних пет до десет година.
Бојан Лалић оценио је да Србија већ има потенцијал да постане “европски Шенжен“, пре свега због географског положаја, инфраструктурног развоја и све већег присуства кинеских компанија и технологија.
Односи Кине и Запада све сложенији
Учесници емисије оценили су да Запад све теже прихвата успон Кине као глобалног конкурента.
Истраживач Института за међународну политику и привреду Ненад Стекић сматра да у Европској унији постоји “арогантан однос“ према Пекингу, иако највеће европске економије истовремено одржавају снажне привредне везе са Кином.
Виши саветник у Влади Србије Сања Арежина навела је да је Кина од 2015. године променила свој економски модел и прешла са производње јефтине робе з извоз на развој високих технологија за домаће потребе, што је, како каже, довело до јачих политичких и економских притисака са Запада.
Саговорници су указали и да Кина у међународним односима промовише концепт мултиполарног света и политику немешања у унутрашње ствари других држава.
Србија као мост између Истока и Запада
Говорећи о позицији Србије, учесници емисије оценили су да Београд има важну геостратешку улогу у сарадњи Кине и Европе. Лалић је навео да Србија може бити “мост“ у односима између Кине и Запада, посебно у тренутку растућих економских тензија и трговинских спорова.
Према речима Сање Арежине, Кина Србију доживљава као поузданог партнера, не само због економске сарадње, већ и због подршке у важним политичким питањима, као и што Пекинг пружа подршку по питању Косова и Метохије.
“У очима Пекинга Србија је партнер који заслужује поштовање, како због досадашњих односа, тако и због личног односа председника Сија и Вучића“, оценила је Арежина.
