SITUACIJA u Ukrajini dostigla je tačku usijanja.
Foto: Printskrin/X/KyivPost
Iz Moskve su stigle zvanične najave o pokretanju masovnih i sistematskih napada na Kijev. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije i Ministarstvo spoljnih poslova uputili su javan i dramatičan poziv svim stranim državljanima, uključujući diplomatsko osoblje i međunarodne organizacije, da hitno napuste prestonicu. Ovaj potez izazvao je paniku širom zemlje i otvorio samo jedno pitanje: da li glavni grad Ukrajine u narednim danima čeka potpuni pakao?
Odmazda za Lugansk – na meti centri odlučivanja
Kao glavni razlog za ovu radikalnu meru, Moskva navodi nedavni ukrajinski napad dronovima na grad Starobeljsk u Luganskoj oblasti. U ovom udaru pogođena je zgrada studentskog doma gde je, prema ruskim podacima, stradalo najmanje 18 osoba, uglavnom mladih ljudi. Ruska strana je saopštila da je ovim činom pređena „crvena linija” i najavila je oštar odgovor. Zbog toga je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov lično, u telefonskom razgovoru, preneo dramatično upozorenje američkom državnom sekretaru Marku Rubiju. Lavrov je naglasio da Ruska Federacija započinje seriju preciznih i destruktivnih udara. Direktne mete biće vojno-industrijski kompleksi, pogoni u kojima se projektuju i prave borbeni dronovi, ali i sami „centri za donošenje odluka” u Kijevu.
Poziv na evakuaciju i diplomatski pritisak
U okviru ovog upozorenja, Rusija je otvoreno pozvala i ambasadu SAD, kao i ostala strana predstavništva, da osiguraju bezbednost svojih ljudi. Istovremeno, stanovništvu Kijeva je upućen apel da se ne približava vojnim i administrativnim zgradama koje će biti mete napada. S druge strane, iz Vašingtona stižu umereniji tonovi. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Moskva nije uputila direktan ultimatum za evakuaciju konkretno američke ambasade, već da je ovde reč o širem upozorenju zbog rizika od eskalacije. U međuvremenu, evropske diplomate poručuju da ne planiraju povlačenje, dok Kijev ove najave naziva „ucenom” i traži hitnu isporuku dodatnih PVO sistema.
Svet u strahu od nove faze rata
Najava sistematskih napada na Kijev podigla je ulog u ovom ratu na najviši nivo od njegovog početka. Bez obzira na to da li su upozorenja Moskve deo psihološkog pritiska ili stvarni uvod u masovne udare, prestonica Ukrajine se sprema za izuzetno teške dane. Naredni sati i dani pokazaće da li diplomatija još uvek može da pronađe izlaz ili će Kijev ponovo biti pod vatrenom kišom najmodernijeg ruskog naoružanja nove generacije.
BONUS VIDEO: TAMO DALEKO U ČAST VUČIĆA: Predsednik kod Sija na večeri
Rat u Ukrajini u činjenicama
Početak sukoba: Rat je počeo 2014. godine aneksijom Krima i sukobima u Donbasu. Sveobuhvatna ruska invazija na Ukrajinu započela je 24. februara 2022. godine.
Trenutna situacija: Rat velikih razmera traje već nešto više od četiri godine. Ruske snage drže pod kontrolom delove istočne i južne Ukrajine, uključujući Krim, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.
Vazdušni rat iznad Kijeva: Glavni grad Ukrajine je od 2022. godine meta stalnih napada raketama i bespilotnim letelicama. Odbrana grada se u velikoj meri oslanja na zapadne PVO sisteme kao što su „Patriot” i „IRIS-T”.
Najnoviji udari: Tokom masovnog napada izvedenog 24. maja 2026. godine, Rusija je lansirala oko 690 letelica i projektila (90 raketa i 600 dronova). U noći između 25. i 26. maja zabeležen je novi nalet sa dve balističke rakete „Iskander-M” i 122 drona.
Novo oružje u arsenalu: Rusija je nedavno počela da upotrebljava novu hipersoničnu balističku raketu srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik” za udare po ciljevima unutar Ukrajine.
