На насловним страницама новина и данас доминирају вести из Кине, где је у посети делегација Србије. Председник Александар Вучић разговарао је с кинеским лидером Си Ђинпингом. Потписана су 23 економска споразума и најављено је да у Србију стижу кинеске инвестиције вредне милијарду евра.
Професорка политичке економије на Факултету политичких наука Драгана Митровић каже да је, поред економске, изузетно важна политичка димензија ове посете, будући да је кинески председник истакао значај будуће сарадње две земље.
“Ако домаћини тако процењују, онда значи да се наши односи суштински продубљују, снаже, јачају и добијају неке нове димензије и садржаје који их само чине чвршћим и значајнијим за обе стране. Дакле, моје разумевање је да се овим Србија уписује на ту агенду кинеске дипломатије и кинеског постављања глобално као најважнији кинески пријатељ у Европи, и да то нама у политичком смислу даје велики значај, оснажује нашу геополитичку позицију, чини нас веома важном земљом и када разговарамо са другим партнерима којима се можда и не свиђају наши односи“, рекла је професорка Митровић у Јутарњем програму РТС-а.
Говорећи о повезаности економије и политике, Митровић је нагласила да је Кина као глобална економска сила неизоставан партнер свима у свету. За Србију је, истиче, изузетно битан партнер.
“Јер је пренос технологије, који ми очекујемо од Кине и који видимо у неким од ових уговора, и најава тога нешто што је веома осетљиво. Неће вам најразвијеније земље радо извршити пренос технологије, то је резервисано за најближе геостратешке партнере, и за нас је то, дакле, изузетно, изузетно важно питање“, каже професорка.
Међутим, истиче, срж односа и свеобухватног стратешког партнерства Србије и Кине јесу политички односи, који су на највишем нивоу.
“А пак, њихова срж је то наше доследно држање и поштовање политике једне Кине и Кине као гаранта суверенитета Србије. Дакле, Кина као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, баш као и Руска Федерација, су ту нама од кључног значаја“, наглашава професорка Митровић.
Кина прва економија света – где се исцртавају “црвене линије”
С друге стране, новинарка РТС-а Аница Телесковић осврнула се на економске ефекте сарадње и конкретне резултате потписаних споразума. Указала је на глобалну позицију Кине и њен значај за светску економију, истичући да је “важна сарадња са најважнијом економијом света по паритету куповне моћи“.
“Нама је ова сарадња с Кином важна исто толико колико је важна и сарадња Европе с Кином. Дакле, ако гледамо по паритету куповне моћи, то под претпоставком да један долар вреди исто свуда на свету, Кина је прва економија света“, каже Телесковић.
Телесковић подсећа да је кинески капитал присутан и у најразвијенијим европским економијама, због чега Србија не би требало да има рестриктивнији приступ од Европске уније.
“Наше црвене линије не треба да буду ништа даље него што су европске“, оценила је Телесковић, указујући на сложеност односа Брисела и Пекинга.
Објашњава да је Кина сувласник великих европских компанија, међу којима и британског аеродрома Хитро, водовода, челичане у Британији, као и, примера ради, сувласник у немачком Мерцедесу, Волвоу, терминала у Хамбургу…
“Ми знамо да, рецимо, Хуавеи има неке проблеме кад долази на европско тржиште. Оно што мање знамо је да, Хуавеи гради велику фабрику у Француској. Дакле, у време када је Европској унији одговарало да дође кинески капитал, то је било после оне кризе из 2008., кинески председник је тамо дочекиван са златним кочијама. Дакле, наравно да данас свако треба да буде у Кини“, каже Телесковић.
За Србију је, истиче, сарадња с Кином важна, посебно у условима када прилив страних инвеститора пада.
“И види се, ако се гледа историјски, шта је била преломна година. Била је преломна 2016., када је наш извоз у Кину био готово занемарљив, и данас је велики тај спољнотрговински дефицит. То је нешто о чему ми треба да водимо рачуна, а кинески инвеститори, као и сваки други инвеститор у Србији, треба да поштују законе о раду и законе о јавним набавкама и еколошке неке стандарде. Али да ли је важна сарадња са Кином? Наравно да је важна сарадња са најважнијом економијом света по паритету куповне моћи“, каже Телесковић.
Професорка Митровић посебно је истакла значај најављених инвестиција, наглашавајући да њихова вредност није једини кључни аспект.
“Оно што се мени чини готово револуционарним јесте да су неке од тих инвестиција усмерене на високу технологију“, рекла је професорка, додајући да би то могло да допринесе расту продуктивности и конкурентности домаће привреде.
Указала је и на значај оснивања заједничких истраживачко-развојних центара, чији ће се ефекти, како је навела, видети тек у наредним годинама.
Потребно радити на извозу
Говорећи о изазовима, Аница Телесковић je оценила да је у трговинској размени са Кином Србија “патуљак“, истичући да се ту увек јавља аргумент да нам је Кина далеко, али нам није далеко да из ње увозимо.
“Наравно, то је економска игра и то је игра великих бројки. Наш главни извозни производ у Кину је бакар и то је нешто, када се гледа та статистика, то је нешто на чему би требало да радимо“, каже Телесковић и додаје да су неки пољопривредни производи, вина, мед нашли пут до кинеског тржишта.
Обе саговорнице сагласне су да сарадња са Кином има значајан утицај на развој инфраструктуре и унапређење пословног амбијента у Србији, али и да је неопходно пажљиво балансирати односе са свим кључним партнерима.
Како је закључено, Србија не треба да бира између Истока и Запада, већ да води политику која омогућава сарадњу са свим важним глобалним актерима, у складу са сопственим економским и политичким интересима.
