понедељак, 25.05.2026, 19:00 -> 19:03
Извор: РТС
Уместо досадашњих нешто више од 13 хиљада, нова граница износи 18 хиљада динара прихода по члану домаћинства. Износ дечјег додатка је 4.415 динара. Цензус смо променили, јер се променила минимална зарада, објаснила је за РТС министарка за бригу о породици Јелена Жарић Ковачевић.
Повећан је цензус за дечји додатак. Уместо досадашњих нешто више од 13 хиљада динара, нова граница износи 18 хиљада динара по члану домаћинства. Цензус представља укупан месечни приход по члану породице, остварен у три месеца који претходе месецу у којем је поднет захтев. Износ дечјег додатка је око 4.000 динара.
Министарка за бригу о породици Јелена Жарић Ковачевић истиче да је у априлу 86.835 родитеља, односно 166.049 деце, примило дечји додатак, што значи да је исплаћено више од 802 милиона динара.
“Цензус смо променили, јер се променила минимална зарада. У тренутку када смо променили минималну зараду схватили смо да је одређени број људи изгубио право на додатак, а ми то не желимо. Због тога смо цензус подигли са 13 на 18 хиљада динара и на тај начин смо вратили право људима који су га на месец или два изгубили”, објаснила је Жарић Ковачевић.
Навела је да је за дечји додатак издвојено 950 милиона динара. “Ми ћемо се са тих 950 милиона динара вратити на број корисника, односно деце, који смо имали пре увећања минималне зараде”, истакла је Жарић Ковачевић.
Ко има право на додатак
Министарка наводи да постоји редовни, али и увећани цензус. “Редовни цензус је управо 18 хиљада динара који смо ми сада увећали, али са увећањем редовног цензуса допринели смо да се увећа и такозвани увећани цензус”, каже Жарић Ковачевић.
Наводи да се увећани цензус односи на карактеристичне породице. “Тридесет одсто од 18 хиљада се увећа за једнородитељске породице. Дакле цензус се не везује на износ, већ на право. Износ дечјег додатка је 4.415,83 динара”, објаснила је министарка.
Подношење новог захтева
Истакла је да су сви досадашњи корисници још увек у систему, али да је потребно да оду у своју општину и поднесу захтев.
“Захтеви се подносе Градској управи са документима које би требало приложити. То су документи који доказују лични статус, као што је лична карта, извод из матичне књиге рођених, држављанства, али и потврда из школе за децу која су на редовном школовању”, објаснила је Жарић Ковачевић.
Додаје да постоји могућност подношења захтева преко е-Управе (е-Писарнице).
“Ако неко погреши са подношењем захтева или пошаље захтев управи која није задужена за ту ситуацију, тај државни орган је дужан да захтев спроведе даље надлежном органу. Не ради се више о чекању од неколико месеци”, наводи министарка.
Рад Алиментационог фонда
На питање о напретку Алиментационог фонда, министарка каже да у овом тренутку има 817 деце која примају алиментацију из тог фонда.
“Утрошили смо око 40 милиона динара, али определили смо око 100 милиона за тај фонд и има новца за све”, закључила је Жарић Ковачевић.
