Стаза у Монтреалу дуго је важила за место где су се одвијали незаборавни тренуци Формуле 1. Тајна њене популарности су брзи правци који се смењују са лукавим кривинама, што у трке уноси динамику, драму, неочекиване тријумфе.
Овогодишњи „изрешетан“ календар шампионата Формуле 1 у петој рунди има забележену Велику награду Канаде и њену славну стазу која носи име Жила Вилнева и болиде дочекује 45. пут. Као и читава сезона, и такмичење и Монтреалу обојено је бројним непознаницама, само што је то манир тамошње стазе која организаторе, тимове и публику често до доделе пехара држи у неизвесности, понајвише тиме какве временске прилике и неприлике им се могу сручити на главе.
Умирујући пејзаж околине стазе је опасан јер, осим што крије незване госте који се неретко без претходне најаве и дозволе укључе у трку и направе хаос, он не припрема посетиоце на адреналински шок који следи када болиди изађу из гаража.
Порука „Добродошли у Квебек“ (Bienvenue au Quebec) још једна је варка ове стазе, али првенствено Зида шампиона. Заштитни зид назив је добио по светским шампионима као што су Жак Вилнев, Михаел Шумахер, Дејмон Хил, Џенсон Батон и Себастијан Фетел, који су имали блиски сусрет са њим.
Упркос свему томе, монтреалску стазу подједнако воле и возачи и љубитељи тркања. Да видимо зашто.
Историјат стазе Жил Вилнев
Ауто-мото спорт има дугу традицију на канадском тлу. Велика такмичења у овој земљи почињу још средином прошлог века, а 1961. године вожена је прва Велика награда Канаде у Моспорт парку у Карлингтону код Торонта. Формула 1 у Канаду стиже већ 1966. године и, после неколико сезона такмичења одржаних у Карлингтону и Мон Трамблану, јавља се потреба за новом, модернијом, али безбеднијом стазом која ће бити приступачнија публици.
Истовремено, Монтреал је имао скоро спремну стазу на Богордичином острву. Требало је само прерадити мрежу путева и објеката који су остали након светске изложбе ЕКСПО 1967. године и Летњих олимпијских игара у Монтреалу 1976. године.
Велики део успеха који траје готово пет деценија, стаза дугује идејном творцу Роџеру Пирту. Возач, механичар и део организационог тима ауто-мото догађаја, добио је задатак да дизајнира своју прву Ф1 стазу, то јест да за шест месеци од павиљона и саобраћајница направи место где ће се одржати трка Формуле 1.
Званично отворена 1978. као Стаза Ил Нотр Дам, исте године дочекала је прве аутомобиле Формуле 1 на Великој награди Канаде. После трагичне смрти Жила Вилневa, 1982. године, стаза је понела име ове канадске тркачке легенде.
Првобитно једноставни коловози вештачког острва, током година, трансформисани су у једну од најзахтевнијих стаза Формуле 1. Деценије побољшавања и реконфигурација, који не престају да гурају и возаче и њихове машине до крајњих граница, и последично узбудљиве и непредвидљиве трке, донели су стази репутацију симбола Формуле 1.
Обожаваоци Формуле 1 окупљају су на стази у Монтреалу на пролеће, почетком јуна. Изузетак су биле четири године након отварања када су трке одржаване у завршници сезоне, у септембру и октобру.
Од доласка Формуле 1 у Монтреал, стаза Жил Вилнев није била домаћин такмичења тек неколико пута. Велика награда Канаде није одржана 1987. због спора локалних спонзора па је пауза искоришћена за реновирање стазе. Промене у календару шампионата, условиле су изостанак Велике награде Канаде 2009. године. Пандемија корона вируса отказала је трке 2020. и 2021. године.
Од дебија 1978. године, стаза Жил Вилнев унапређивана је много пута. Одређене кривине су модификоване како би се аутомобилима омогућио лакши пролазак. Затим, користећи паузу 1987. године, власник стазе Град Монтраел померио је стартно-циљну линију како би додао гараже и боксове. Раније је старт био одмах после Укоснице, а тимови су били смештени у привременим или грађевинским контејнерима. Нова инфраструктура понудила је простор намењен представницима медија.
Након смрти Ајртона Сене 1. маја 1994. године у Сан Марину, из безбедносних разлога, уметнута је вештачка шикана после Укоснице, где се некада налазила стара стартна линија. Затим је 1996. шикана укинута, као и кривина Казино која се налазила на пола пута између Укоснице и улаза у боксове. Тако је настао спектакуларан Казино правац, где возачи достижу брзине веће од 300 километара на час, а која се нагло завршава на уској шикани оивиченој зидом који је постао познат као Зид шампиона.
Ове године такмичење у Монтреалу чини пету трку шампионата, а главни догађај ће се одржати 24. маја у 10 часова увече по нашем времену. Пре тога возачи ће проћи кроз два динамична дана са спринт трком и двоструким квалификационим вожњама. Велика награда Канаде као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се на стази Жил Вилнев 45. пут.
Особине стазе
Дуж 4.361 метра кроз 14 кривина и три главна правца, својим захтевним распоредом, стаза у Монтреалу тестира и возаче и њихове аутомобиле. Ова делимично улична стаза захтева фино подешен однос између брзине на правцу и перформанси у кривинама. Ако за нешто може да се каже да не задаје јаде возачима за време Велике награде Канаде, то је висинска разлика стазе од тек 5,2 метра.
Прва кривина диктира темпо целог круга, јер захтева снажно кочење после великих брзина пред лакат завој. Друга кривина позната је и као Сенина кривина, а у ствари односи се на брзи S завој који формирају прве две кривине. На другом крају, у „репу“ стазе, налази се кривина 10, уска Укосница која је најспорији део стазе, где аутомобили успоравају са око 290 на мање од 80 километара на час.
Последња шикана, кривина 13, доноси поглед на озлоглашени Зид шампиона, који је окончао трке многих искусних возача. Касно кочење и неодговарајућа брзина на овом месту плаћају се папрено и зато је неопходна изузетна прецизност, посебно током интензивних борби за бољу позицију у завршници трке.
Деоница је симбол изазова које Монтреал поставља чак и пред највештије возаче Формуле 1, јер и најмања грешка може довести до ударца у заштитни зид.
Оно што стазу Жил Вилнев издваја од других је њена хибридна, полу-улична конфигурација, која оставља мало простора за грешке због минималних површина за излетање.
Стаза у Монтреалу спаја осећај вожње уском уличном стазом са узбуђењем које доносе велике брзине које омогућавају наменске стазе. Дизајн стазе приморава возача да јури максималне брзине на правцима, али то долази на наплату у техничким деоницама јер их чини захтевнијим. Непредвидљиво време додатно компликује рачуницу и захтева тренутно прилагођавање.
Са зидовима, заштитним баријерама, дрвећем и гледаоцима постављеним тик уз тркачке линије, стаза ствара интимну, енергичну атмосферу. Њен распоред такође подстиче претицање, посебно у зонама јаког кочења, а резултат су узбудљиве трке пуне акције.
Стратегије за Велику награду Канаде
Стаза у Монтреалу и 2026. године биће поприште узбудљиве битке међу возачима, тимовима, али учеснике Велике награде Канаде очекује и рвање са сопственим болидима и константним изменама правила нове ере Формуле 1.
У најбржем спорту на планети сваки детаљ је важан, али три добро позната фактора у великој мери ће одредити исход 45. трке у Монтреалу: вештина претицања, беспрекорно заустављање у боксу и флексибилност у погледу стратегије.
Стаза Жил Вилнев је за инжењере и пре нове ере Формуле 1, коју карактеришу константне измене, била озбиљна главоломка. Свака трка у Монтреалу захтева пажљив баланс између брзине и контроле, а комбинација дугих праваца и тесних шикана стазе наводи тимове да праве компромисе који могу да буду мач са две оштрице.
Крени-стани вожња, коју намеће монтреалска стаза, у Формули 1 подразумева смењивање брзих праваца и изузетно спорих кривина. То је начин вожње који знатно оптерећује задње гуме, посебно током јаког кочења и наглог убрзања при изласку из шикана. Са тако високим степеном хабања гума и подлогом која није идеална у погледу приањања, тимови морају пажљиво да планирају кораке.
Иако је теоретски могуће да се Велика награда Канаде вози са једним одласком у пит-стоп, очекивано брзо трошење гума налаже да је боље планирати две посете гаражи. Подаци о потрошњи гума у првих неколико кругова могу да помогну у доношењу одлука, али у случају да се време промени, што је чест случај у Канади, стратегија мора да се прилагођава изнова.
Непредвидљиво време у Монтреалу често је држало тимове Формуле 1 на опрезу. Током година, изненадне падавине умеле су да окрену све наглавачке. У таквим условима способност прилагођавања одвајала је победнике од губитника.
Честа појава безбедносних возила, временске прилике, животиње на стази и друге непредвиђене околности уз 52 промене брзине по кругу које уништавају гуме задају једначину чије решење би инжењери платили сувим златом.
Уписано у историју Формуле 1
Од прве Велике награде Канаде 1978. године у Монтреалу стаза је пружила све, од рекордних победа до хаоса изазваног временским условима, учвршћујући сигурну позицију у историји аутомобилизма.
На историјске тренутке није се чекало дуго. Премијерно коришћење стазе донело је одушевљење домаће публике због победе Канађанина Жила Вилнева.
Трку 1982. године засенила је трагична смрт овог канадског возача који је погинуо месец дана раније након несреће у Белгији. Стаза је преименована у “Circuit Gilles Villeneuve” у његову част. Речи „Здраво, Жиле“ (Salut Gilles) исписане су и данас на стартно-циљној линији стазе.
Двојица највећих возача Формуле 1, Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, деле рекорд за највише победа у Монтреалу – по седам.
Током само једне трке чак четворица искусних и вештих возача ударила су у зид након изласка из тадашње кривине 13. Најпре је са стазе, у другом кругу Велике награде Канаде 1999. године, излетео Рикардо Зонта, а потом су у заштитну баријеру ударила и три шампиона Дејмон Хил у 14, Михаел Шумахер у 30, а Жак Вилнев у 35. кругу.
Место где су болиди ударили у баријеру од тада носи назив Зид шампиона, а шампионски низ није се зауставио на тој тројици већ су им се придружили и Џенсон Батон и Себастијан Фетел.
Монтреал је такође био место изузетних повратака, преокрета и почетака. Француски аутомобилиста Жан Алези готово да је летео те 1995. године и на свој 31. рођендан са пете позиције стигао до победе у ферарију са бројем 27, који је својевремено имао и канадски херој Жил Вилнев, који је такође возио за Ферари. Била је то једина Алезијева победа у каријери возача Формуле 1.
Веза Луиса Хамилтона са Монтреалом почела је 2007. године када је забележио прву победу у Формули 1. Тај тренутак описује се као кључни и за Хамилтона и за Формулу 1 јер је покренуо легендарну каријеру британског шампиона.
Победа Роберта Кубице 2008. године на Великој награди Канаде, само годину дана након што је преживео судар на истом месту, истиче се као један од најинспиративнијих тренутака у овом спорту.
Прва победа Данијела Рикарда у Формули 1 2014. године, на стази Жил Вилнев, пример је непредвидљиве, напете трке.
У историју Формуле 1 уписана је и трка из 2011. године као најдужа. Трајала је четири сата, четири минута и 39 секунди због одлагања услед јаке кише. Као победник из „потопа“ изашао је Џенсон Батон.
Победе на Великој награди Канаде у Монтреалу
Први победнички пехар на стази Формуле 1 у Монтреалу подигао је канадски аутомобилиста чије име стаза и носи – Жил Вилнев, коме је то била и прва победа у каријери.
Најуспешнији возачи Формуле 1 на овој стази су Михаел Шумахер и Луис Хамилтон који су у Монтреалу тријумфовали по седам пута.
Иако је минут и 10,240 секунди, са квалификација за Велику награду Канаде из 2019. године, и даље најкраће време за које је ико прешао стазу Жил Вилнев, власник овог рекорда Себастијан Фетел само два пута је овде први пролазио кроз циљ. Макс Ферстапен је, до сада, у Монтреалу славио три пута, као и Бразилац Нелсон Пике.
Осим Хамилтона, који има прилику да постави нови рекорд у броју победа у Монтреалу, редослед на листи најтрофејнијих могу да промене и Макс Ферстапен, Фернандо Алонсо и Џорџ Расел.
Фераријев тим самоуверено се из године у годину враћа на стазу Жил Вилнев јер са 11 победа држи рекорд међу конструкторима. Међутим, та доминација је нешто старијег датума, као што је случај и са тимовима Мекларена и Вилијамса, који имају забележених девет, односно шест тријумфа.
У последњих седам година Мерцедес и Ред бул смењивали су се на победничком степенику и велика је вероватноћа да ће један од ова два тима, 24. маја, са пет пехара прећи на шест.
Стаза Жил Вилнев данас
Велика награда Канаде највећи је спортски догађај у Монтреалу у години. Док се најбољи светски возачи такмиче на стази Жил Виленев у парку Жан Драпо, енергија најбржег циркуса на планети шири се по целом граду. Такмичење привлачи из године у годину стотине хиљада посетилаца, а у град доноси тродневну прославу ауто-мото спорта, ноћног живота и фестивалске културе.
Трке Формуле 1 са трибина око стазе Жил Вилнев може да прати око 100.000 посетилаца. Најбољи поглед на стазу пружају три трибине које окружују Укосницу.
Возачи и публика воле Велику награду Канаде због комбинације стазе познате по драматичним завршницама трка и јединствене атмосфере коју пружа Монтреал. За разлику од неких модерних стаза на којима је тешко претицати, Монтреал омогућава много борби „точак уз точак“, што трке чини узбудљивим и за возаче и за гледаоце.
Временом, Зид шампиона постао је симбол ризика и мимо адреналинских догађаја организованих на стази коју љубитељи ауто-мото спорта поштују због дуге традиције и богате историје.
Захваљујући зеленилу којим је прекривено острво на којем се налази стаза у Монтреалу, Велика награда Канаде важи за један од најопуштенијих догађаја у календару Формуле 1. Руку на срце, није баш јасно како би неко могао да се опусти док је у близини аутомобила који се крећу брзинама изнад 300 километара на сат и окружен је десетинама хиљада људи.
