Nakon burnih reakcija koje su usledile posle finala Evrovizije 2026, kao i brojnih komentara na račun glasanja srpskog stručnog žirija, oglasio se i jedan od članova žirija, koreograf Ivan Mileusnić, suprug Danijele Karić. Podsetimo, pobedu na ovogodišnjem takmičenju odnela je bugarska predstavnica Dara sa numerom Bangaranga, dok je veliku pažnju javnosti izazvala odluka srpskog žirija da hrvatskoj grupi Lelek ne dodeli nijedan poen.
Zbog brojnih spekulacija i negativnih komentara, Mileusnić je odlučio da se oglasi putem svog Instagram profila i pojasni situaciju, a njegovo saopštenje prenosimo u celosti.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
– Iako prvenstveno nisam imao namru da se oglašavam, jer smatram da nakon završenog glasanja svaka ozbiljna priča o muzici treba da ostane u domenu umetnosti i ličnog doživljaja, količina uvreda, spinova i pogrešnih tumačenja poslednjih dana prevazišla je svaku meru pristojne komunikacije.
Ponajmanje imam potrebu da se pravdam, jer smatram da niko od članova žirija nije uradio ništa što bi trebalo da se pravda. Svaki član žirija svoj posao obavio je ozbiljno, odgovorno i pod punom profesionalnom i moralnom odgovornošću.
Važno ie da ljudi razumeju da žiri ne “dodeljuje” poene na način na koji se to predstavlja u javnosti. Svaki član žirija dobija listu kompozicija i rangira ih od 1 do 24 prema svom ličnom profesionalnom utisku. Tek nakon preseka svih tih pojedinačnih rang-lista sistem formira konačne poene države. To znači da pojedinac ne može samostalno ni da “da” ni da “oduzme” nekoj zemlji 12 poena.
Publika iz Srbije dala je Hrvatskoj 12 poena i to dovoljno govori o emocijama, bliskosti podršci koju naši narodi imaju jedni prema drugima. Publika ima pravo da glasa srcem i upravo je tako glasala.
Sa druge strane, stručni žiri ima drugačiju ulogu i veću odgovornost. Mi ne posmatramo nastup izolovano, već ga u tom trenutku poredimo sa kompletnom konkurencijom te večeri. Upravo zato je ovaj proces mnogo kompleksniji nego što deluje publici. Ne ocenjuje se samo emocija koju je neko izazvao, već kompletan profesionalni utisak u odnosu na sve ostale nastupe: kompozicija, interpretacija, vokalna stabilnost, koncept, režija, scenski nastup, organizacija i ukupan umetnički doživljaj.
To što je neko kod jednog člana žirija bio sedmi, deveti ili deseti ne znači da taj član misli bilo šta loše o toj zemlj ili izvođaču. Naprotiv, to često samo znači da je konkurencija te večeri bila veoma jaka i da su nijanse odlučivale.
U mom ličnom utisku, hrvatski nastup bio je među deset najbolje rangiranih te večeri. Smatram da je režija kompletan scenski doživljaj nastupa bio izuzetno snažan i u određenim segmentima čak ostavio veči utisak od same kompozicije. Devojke su svoj nastup vokalno iznele veoma profesionalno i na tome im iskreno čestitam.
Nakon nastupa sam lično čestitao i reditelju njihovog nastupa, a veliko bravo i za same predstavnice Hrvatske koje su svojom reakcijom nakon glasanja pokazale dostojanstvo, zrelost i pravi takmičarski duh. Upravo je to primer kako se prihvata različitost ukusa i razumevanje da umetnost nikada ne može biti jednoumlje.
Svi koji me poznaju znaju koliko sam čovek koji je čitav život voleo i poštovao ljude bez obzira na naciju, veru ili rasu. Isto tako, svaku odgovornost koju dobijem shvatam ozbiljno, profesionalno i iznad svega časno. Zato apsolutno odbijam pokušaje da se u jedno muzičko takmičenje unose političke, nacionalne ili bilo kakve druge podele.
OSVANUO CRNI DAN U DOMU KARIĆA: Porodica se oglasila potresnim porukama, Danijela slomljena! (FOTO)
Takođe, važno je reći i da se u javnosti stvorila atmosfera kao da je Srbija odlučila pobednika takmičenja, a realnost je da bi čak maksimalnih 12 poena Hrvatskoj promenilo eventualno jedno ili dva mesta na tabeli, ali ne i ishod samog takmičenja. I isto tako mi je žao što Srbija od velikog broja zemalja nije dobila gotovo nijedan glas, ali možda je ipak najtužnije što umesto da razgovaramo o muzici, nastupima i pesmama koje će trajati i posle takmičenja, energiju trošimo na podele i traženje sukoba tamo gde ih ne bi trebalo biti.
Glasovi su jedno, a vreme će svakako pokazati koje će pesme živeti i nakon takmičenja i koje su zaista došle do najdubljih emocija i srca publike. Kao i u plesu, gde godinama sudim velika takmičenja, u tom trenutku ocenjujete ono što vidite ispred sebe. Upravo zato je ovaj posao veoma složen i zahteva iskustvo, koncentraciju i lični integritet. I duboko verujem da je svako od nas tom zadatku pristupio profesionalno i časno.
Evrovizija je, koliko ja znam, oduvek bila takmičenje u muzici. Pesama. Emocije. Scenskog izraza. Različitih kultura i ljudi koji kroz umetnost pokušavaju da ostave trag. Rang postoji zbog dinamike, adrenalina same forme takmičenja. I tog trenutka kada se glasanje završi, trebalo bi da se završi i cela priča 0 podelama, jer ono što zapravo ostaje nisu tabele. Ostaju pesme koje ljudi pevaju godinama kasnije. Pesme u kojima se pronalaze. Pesme koje prežive vreme.
Zato mi je žao što se danas mnogo više govori o sukobima, poenima i podelama nego o muzici, emociji i umetnosti zbog kojih ovo takmičenje uopšte postoji. NE VERUJEM DA UMETNOST TREBA DA BUDE PROSTOR ZA MRŽNJU, DOKAZIVANJE KO JE NA ČIJOJ STRANI ILI TRAŽENJE NEPRIJATELJA TAMO GDE IH NEMA.
Umetnost nije granica među ljudima. Umetnost je ono što nas, uprkos razlikama, povezuje. Ne želim da učestvujem u atmosferi mržnje, linča i podela, pogotovo ne po nacionalnoj osnovi. Ali isto tako mislim da postoji granica. U trenutku kada se u sve ovo uvlače porodice i deca, to prestaje da bude kritika i postaje nešto što je zaista nedopustivo. Umetnost ne treba da deli ljude. Muzika nije mesto za mržnju. Različita mišljenja ne znače različita srca. Na mojoj adresi postoje samo poštovanje, ljubav i vera da umetnost treba da spaja ljude. Samo Ijubav, ljudi. Lep pozdrav svima – stoji u objavi.
lako prvenstveno nisam imao nameru da se oglašavam, smatram da postoje trenuci kada je važno podsetiti ljude da umetnost nikada ne bi smela da bude prostor za mržnju, podele i traženje sukoba tamo gde ih ne bi trebalo biti. Muzika je oduvek trebalo da spaja Ijude, emocije i različitosti i voleo bih da tako ostane. Samo ljubav, Ivan Mileusnić – stajalo je u opisu objave.
