SRPSKI TIM NAUČNIKA RAZVIJA JESTIVU ELEKTRONIKU Napravili senzor od jabuke! Čovek ga proguta, a onda na telefonu gledaju njegovo zdravstveno stanje

Kada nekome kažemo da može da jede elektroniku ili da može pomoću majice da prati rad srca ili pak da telefonom izda naredbu protezi da detetu opere zube, verovatno bi pomislio da govorimo o nekom naučnofantastičnom filmu.

Upravo ove izume i mnoge druge projekte oživeo je lider Grupe za nano i fleksibilnu elektroniku prof. Goran Stojanović sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka i oni su predstavljeni na novosadskom Poljoprivednom sajmu na štandu EU koja finansira te projekte.

Prof. Stojanović je sa svojim timom vođen velikim entuzijazmom i željom za novim otkrićima i usavršavanjem uspeo da Srbiju i naše naučnike visoko kotira u međunarodnim naučnim krugovima jer su u mnogim stvarima pioniri, pogotovo kada je reč o oblasti svarljive elektronike koja je počela da se razvija pre svega par godina.

Njegov tim smislio je mali senzor napravljen od graška, jabuke ili drugog jestivog materijala koji će nakon što ga pacijent proguta bežično beležiti sve biomarkere od usta do želuca te na taj način spasti čoveka od neprijatne gastroskopije.

Prema njegovim rečima, cela ideja je da čovek može da proguta senzor i da on meri određene frekvencije od oralne šupljine do želuca.

– Razvili smo poseban čitač koji bežično očitava te frekvencije na, recimo, laptopu ili mobilnom telefonu i pretvara ih u parametre koji mogu da nam pokažu razne podatke kao što su PHP vrednosti, postojanje ili odsustvo bakterija, krvarenja i mnoge druge stvari. Najbitnije je to što je ovo potpuno neinvazivan način koji može da spase pacijente od mnogih neprijatnih medicinskih zahvata kao što je na primer kolonoskopija – ističe prof. Stojanović.

Razvili i kalem čije je jezgro napravljeno od koprive

Kako je za “Blic” objasnio prof. Stojanović, naučnici su odavno utvrdili da postojeća elektronika zagađuje životnu sredinu te da se svega 33 odsto elektronskog otpada pravilno reciklira.

– Došli smo na ideju da pravimo elektronske komponente od materijala koje inače jedemo, odnosno da im nađemo paralele u jestivim materijalima. Taj projekat smo nazvali Greenelit (zelena elektronika) i prvi smo u svetu razvili kalem čije je jezgro napravljeno od koprive. Kalem se u konvencionalnoj proizvodnji elektronike pravi od gvožda, a kopriva ima puno gvožđa. Jednostavno, našli smo paralelu i sličnost koja se do sada u laboratorijskim uslovima pokazala odlično – priča nam prof. Stojanović.

Priznaje da se jestiva elektronika za sada ne može takmičiti sa onom klasičnom, barem što se dimenzija tiče, ali je i više nego prihvatljiva u biomedicini zbog niske cene i benefita koje dobijaju pacijenti.

– Za primenu u biomedicini dovoljno je da taj naš uređaj bude veličine zalogaja, odnosno da ga čovek može progutati. Počeli smo da pravimo senzore prvi put od fondana, pasiranih sokova jabuke i graška, od pektina, probali smo i od brašna… Da bi imali svoju funkciju, ti senzori moraju imati neki provodnik struje, a za to koristimo tanke listiće zlata, srebra ili aluminijuma, s obzirom na to da prosečan čovek težine 72 kilograma može dnevno da pojede 1,1 miligram pomenutih materijala, a mi koristimo mnogo manje od toga – kaže naš sagovornik.

Peru zube deci sa posebnim potrebama preko aplikacije

Prof. Stojanović rukovodi još jednim vrlo zanimljivim projektom pod nazivom “Innovative bio-inspired sensors and microfluidic devices for saliva-based theranostics of oral and systemic diseases”, sa akronimom SALSETH, i on se prema njegovim rečima bavi razvojem senzora za detektovanje važnih parametara i biomarkera u usnoj duplji, kao i razvojem mikrofluidnih uređaja za neinvazivnu terapiju.

– U sklopu ovog projekta sa stranim partnerima razvijamo mikrofluidne uređaje integrisane u fiksne proteze za zube ili u zubne štitnike koji će u određenim vremenskim intervalima isporučivati antiseptik ili esencijalna ulja na biljnoj osnovi i time održavati higijenu u usnoj duplji i očuvati ukupno zdravlje čoveka – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da im je primarni cilj da pomognu ljudima koji iz bilo kojih razloga imaju poteškoća u održavanju oralne higijene i zdravlja usne šupljine.

– Autistična deca recimo nemaju svest o oralnoj higijeni i često se to odrazi na zdravlje njihovih zuba. Pomoću ovih naših čipova, bežično možete da ispirate zube, preko telefona, na primer na svakih šest sati ili da ispuštate eterična ulja. Tako spajanjem elektronike i samih tehnika u dentalnoj medicini možemo da pomognemo mnogo poboljšanju oralnog zdravlja, a samim tim i sistemskom zdravlju – ističe prof. Stojanović uz napomenu da to i jeste svrha nauke, da poboljša kvalitet života.

Vrednim radom i upornošću prof. Stojanović je do sada realizovao preko 50 projekata, od kojih je nekoliko u toku, a za dvadesetak projekata je zajedno sa svojim timom na FTN u Novi Sad doneo preko sedam miliona evra bespovratnih sredstava iz fondova Evropske unije.