Danas se Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno sećaju Svete mučenice Pelagije Tarsijske, mlade hrišćanke koja je u prvim vekovima vere postradala za Hrista, ostajući do kraja nepokolebljiva u svom zavetu i duhovnom izboru. Njeno ime i žitije i danas se pominju kao svedočanstvo vere koja nadilazi strah, bogatstvo i zemaljsku vlast.
Sveta Pelagija rođena je u Tarsu, u imućnoj i neznabožačkoj porodici, ali je još u mladosti, slušajući o Hristu i spasenju duše, u svom srcu prihvatila hrišćansku veru. U vreme velikih progona hrišćana, kada je car Dioklecijan boravio u Tarsu, za njenu lepotu saznaje i njegov sin, koji se u nju strasno zaljubljuje i želi da je uzme za ženu.
Ona, međutim, preko svoje majke poručuje da je već obručena Hristu kao svom nebeskom Ženiku, odbijajući svaku pomisao na zemaljski brak i raskoš dvora. Bežeći od pritisaka i opasnosti, Pelagija pronalazi episkopa Klinona, koji je poučava veri i krštava je, a ona potom razdeljuje svoje bogatstvo i odriče se dotadašnjeg života, svedočeći potpunu posvećenost novoj veri.
Njena odluka izaziva tragediju: carev sin, izgubivši nadu da će je dobiti za ženu, diže ruku na sebe. U besu i ogorčenju, Pelagijina majka je potom optužuje i predaje caru, nadajući se drugačijem ishodu. Car Dioklecijan, i sam pogođen njenom lepotom, pokušava da je odvrati od vere, ali ona ostaje nepokolebljiva, odbijajući svaku ponudu i iskušenje.
Zbog toga biva osuđena na strašnu smrt – da bude spaljena u usijanom metalnom volu. Kada su je obnažili pred pogubljenje, sveta Pelagija se prekrstila i sa molitvom na usnama sama ušla u ognjenu spravu, gde je postradala, “rastočivši se kao vosak”, kako predanje svedoči. Njene mošti kasnije je sabrao episkop Klinon i dostojno sahranio, a na mestu njenog počivališta kasnije je podignuta crkva.
U srpskom narodu očuvana su i narodna verovanja vezana za ovaj dan, pa se tako smatra da na praznik Svete Pelagije ne treba paliti vatru ni sveću, kako se ne bi prizivala nesreća, posebno u domenu ljubavi i potomstva. Takođe se veruje da žene koje žele potomstvo mogu nositi ruzmarin kao simbol zaštite i blagoslova, u nadi da će im se ispuniti želja za porodom.
Kurir.rs
