“Pogrešili smo svi“: Vilijam Montgomeri o NATO bombardovanju i Kosovu

Bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri i Lin Montgomeri gostujući u podcastu “Perspektive” na televiziji K1, kod prof. Čedomira Antića, osvrnuli su se na političke okolnosti koje su prethodile raspadu bivše Jugoslavije, govoreći o nacionalizmu, atmosferi straha i ulozi političkih lidera tokom devedesetih godina.

Vilijam Montgomeri je tom prilikom govorio i o Slobodanu Miloševiću, za kojeg smatra da je imao ključnu ulogu u događajima koji su usledili.

“Kada biste morali da izaberete jednu najodgovorniju osobu za nasilje pa čak i raspad, to je bio Slobodan Milošević. Dobro sam ga poznavao dok je bio bankar. Ali on je bio političar i video je put do vlasti kroz korišćenje nacionalizma. Otišao je na Kosovo, oduzeo im je nezavisni status, kao i Vojvodini, i održao čuveni govor tamo, gde je Srbima sa Kosova rekao da ih kosovski Albanci neće tući više i postao je nacionalista. To je, mislim, glavni razlog zašto se dogodilo tako kako se dogodilo“, kazao je bivši američki ambasador.

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Vilijam Montgomeri izneo je svoj stav o budućnosti Bosne i Hercegovine, ocenivši da je trenutno uređenje neodrživo i da bi dugoročno rešenje moglo da bude formiranje tri entiteta sa mogućnošću referenduma o nezavisnosti nakon određenog perioda.

“Ono što bih ja uradio jeste da bih formirao tri entiteta – jedan za Hrvate, a zatim ostavio period od pet godina da se vidi kako ti entiteti funkcionišu i slažu se međusobno. Posle pet godina, entiteti bi imali mogućnost da organizuju referendum o nezavisnosti ili ostanku u zajednici. Mislim da je to logičan način da se nastavi, umesto pokušaja da se zajedno održe tri entiteta koja se ne slažu i koja imaju velike razlike. Bosanski Muslimani veruju da su se borili da zaštite čitavu Bosnu i da im zbog toga sve pripada, jer su podneli najveću žrtvu. Verujem da bi Srbi želeli nezavisnost, odnosno da bi želeli da se Republika Srpska pridruži Srbiji ili da bude nezavisna. U svakom slučaju, to je moje jednostavno rešenje, koje je verovatno lako izgovoriti, ali veoma teško sprovesti u delo, jer bi se bosanski Muslimani borili do poslednjeg daha protiv toga. Da bi se tako nešto ostvarilo, bila bi potrebna snažna podrška međunarodne zajednice.“ – kazao je.

Bivši ambasador SAD-a u Srbiji Vgovorio je o dešavanjima na Kosovu tokom devedesetih godina, odnosima američke administracije sa Slobodanom Miloševićem i strahu Zapada od širenja sukoba van granica bivše Jugoslavije.

“Milošević je Kosovu oduzeo status autonomne pokrajine, što je takođe značilo da deca u školama nisu mogla da govore albanski. Poenta je da smo mi više brinuli za Kosovo tokom tih desetak godina nego što možete da zamislite. Ono što smo videli jeste da su nasilni ratovi u Hrvatskoj i Bosni bili ograničenog karaktera. Bili su strašni, ali nisu se širili van granica te dve države. Da, bilo je izbeglica, ali rat je u osnovi bio unutar tih granica. Ali ako pogledate Kosovo, sa njegovom istorijom i granicama sa Albanijom, Makedonijom i blizinom Grčke i Bugarske, sve te države imaju iskustva u odnosima sa Kosovom. Imali smo strašan strah da, ako rat zapravo počne na Kosovu, kao što je bio slučaj u Bosni i Hrvatskoj, to može da se proširi daleko van Jugoslavije. To je bio naš strah i osećali smo ga veoma snažno. Tokom prvih nekoliko godina bio sam veoma uključen u pregovore sa Ibrahimom Rugovom, koji je bio lider Albanaca. Bio je miran tip. Razgovarali smo sa njim, onda smo odlazili da razgovaramo sa Miloševićem i nismo postizali nikakav napredak. Ni po pitanju škola, ni po bilo čemu drugom. Onda su kosovski Albanci dobili oružje od svojih sunarodnika koji su radili u Zapadnoj Evropi, posebno u Švajcarskoj. Do tog zaokreta došlo je 1993. ili 1994. godine. U nekom trenutku to se pretvorilo u gerilski rat. Imali smo izaslanika koji je rekao da je OVK teroristička organizacija. To je bilo glupo saopštenje za medije. Postao je gerilski rat. Nažalost, mislim da to nije bio klasičan rat gde su sve strane morale da pobede da bi opstale. Kao sada u Iranu. Iran ne mora da pobedi SAD, sve što Iran treba da uradi jeste da ostane u igri i time pobedi. Bilo je isto i na Kosovu. Albanci bi ispalili nekoliko rafala na vojni džip koji prolazi kroz selo, a onda bi vaše trupe došle do vrlo oštrog odgovora. To je izgledalo kao pričinjavanje velike štete kao odgovor na ono što su Albanci uradili“, objašnjava i nastavlja:

“Madlen Olbrajt, koja je za našu spoljnu politiku zaista mrzela Miloševića, postavila je čoveka koji je bio zadužen za ono što se dešavalo na Kosovu. Veoma je poznato da je on objavio da se dogodio masakr u mestu Račak. To je bila vest koja se vrlo brzo proširila svetom i upravo takvo izveštavanje dovelo je do bombardovanja, što je bio loš ishod. Obe strane su potpuno drugačije razumele onu drugu. Milošević je mislio da će bombardovanje trajati nekoliko dana i onda prestati. Mi smo mislili da ćemo bombardovati nekoliko dana, uplašiti Miloševića i da će on popustiti. I svi smo pogrešili. Tako smo morali da ubedimo NATO da se priključi bombardovanju. Mnoge zemlje, posebno Grčka, nisu želele da se priključe. Ali su se složile da započnu bombardovanje, a onda smo morali da nastavimo i shvatili smo da, ako prestanemo, nikada nećemo moći ponovo da ga započnemo. To je bilo glupo, jer su svakog dana morali da pronalaze nove mete“, dodaje.

Osvrt na sukobe u Izraelu

Montgomeri je tokom razgovora govorio i o aktuelnim sukobima na Bliskom istoku, ističući da ga posebno pogađa situacija zbog činjenice da mu ćerka živi u Libanu.

„Ono što se dešava tamo je sramno. Niko od nas nije za to što Izrael radi. Naša ćerka je u Libanu i zbog toga imam još više razloga da budem nezadovoljan. Ali činjenica da Izrael to ne radi sam, već koristi bombe koje su kupili od nas ili koje smo im dali, to nas izluđuje. Osećam se nemoćno da to zaustavim, ali to je strašna stvar“, kazao je Montgomeri.

Lin Montgomeri o atmosferi straha krajem osamdesetih

Lin Montgomeri govorila je o političkoj atmosferi koja je vladala krajem osamdesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji i ocenila da je retorika straha imala veliku ulogu u kasnijim sukobima.

“Rekla bih da ste možda u regionu krajem osamdesetih imali neku vrstu trostrukog neuspeha, ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj i Bosni. Nije bila samo retorika odavde, retorika je bila svuda. Vidim neku alegoriju i sa situacijom u SAD-u danas. Ako izazivate strah kod ljudi, ako im kažete da su različite grupe ljudi drugačije, protiv vas i da će vas povrediti, onda stvarate atmosferu podele“, kazala je.

Ona je dodala da se tokom boravka u Hrvatskoj krajem osamdesetih mogla osetiti napetost i strah među ljudima.

“Bila sam krajem osamdesetih u Hrvatskoj, a početkom devedesetih mogli ste da osetite strah posle rata. Mogli ste da osetite da su ljudi uradili svašta i rekli svašta. Njihovi životi su se potpuno promenili. Razmišljali su o tome šta se dogodilo običnim ljudima. Mislim da je retorika straha i diferencijacije etničkih grupa bila dominantan osećaj na početku tog rata“, rekla je Lin Montgomeri.

Njihove izjave ponovo su otvorile pitanje odgovornosti političkih lidera, ali i uticaja nacionalizma i političke retorike na događaje koji su obeležili raspad bivše Jugoslavije.

Podkast „Perspektive” možete pratiti svakog ponedeljka, utorka i srede u 20 časova na K1 televiziji na sledećim platfomama: mts – na poziciji 111, SBB –12, Supernova – 11, Hipernet – 8, Orion – na poziciji 7.

Celokupan sadržaj televizije dostupan je i na našem zvaničnom YouTube kanalu.