Održana komemoracija Vladimiru Cvetkoviću na “Marakani”: “On nije živeo za Zvezdu, on je živeo Zvezdu” (FOTO/VIDEO)

Poslednjem ispraćaju legende srpskog sporta, pored porodice, sina Rastka i ćerke Zorane, prisustvovali su potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ministar sporta Zoran Gajić, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Dejan Tomašević, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine SD Crvena zvezda Stojan Vujko, kao i brojne sportske legende Dragan Džajić, Žarko Zečević, Vladimir Petrović, Dušan Savić, Zoran Filipović, Dragiša Binić, Slobodan Marović, Zoran Slavnić, trener fudbalera Crvene zvezde Dejan Stanković, prvotimci Aleksandar Katai i Mirko Ivanić, kao i mnogi drugi.

Najpre je uz zvuke “Đurđevdana” prikazan emotivan film posvećen 1991. godini i osvajanju Kupa evropskih šampiona, najvećem uspehu u istoriji Crvene zvezde, ali i srpskog i jugoslovenskog klupskog fudbala, a potom se prisutnima na “Marakani” obratio generalni direktor crveno-belih, Zvezdan Terzić.

– Vladimir Cvetković je bio jedan od onih ljudi koji su snove svih zvezdaša pretvarali u stvarnost. Bio je čovek koji je razumeo sport u najdubljem smislu te reči, i kao košarkaš i kao sportski funkcioner. Cvele je nosio u sebi ono što danas mora biti i princip i sistem vrednosti, dostojanstvo i veru da klub i grb uvek moraju biti iznad svakog pojedinca. Ljudi poput njega ne odlaze nikada, oni ostaju u istoriji kluba i sećanju generacija, u pričama koje će se prenositi budućim zvezdašima, kako se voli i kako se gradi uspeh Zvezde. Dragi naš Cvele, u ime FK Crvena zvezda želim da ti se zahvalim za sve što si dao našem klubu, za dostojanstvo, za veličinu, emociju i veru koju si ostavio svima nama. Tvoje ime zauvek će živeti u srcima svih zvezdaša. Neka ti je večna slava i hvala – poručio je Terzić pred okupljenima. 

Nakon iskusnog funkcionera, višeminutni govor održao je i prvi čovek ekipe sa Malog Kalemegdana Željko Drčelić. Prema njegovim rečima, trening centar Košarkaškog kluba Crvena zvezda nosiće ime Vladimira Cvetkovića. 

– Dragi zvezdaši, 6. maja 2026. godine ostali smo bez temelja i bez stuba naše crveno-bele porodice. Vladimir Cvetković je to bio kako za Košarkaški klub, Fudbalski klub, tako i za celo Sportsko društvo. Nabrajanje svega što je učinio za života za Crvenu zvezdu je u ovim trenucima suvišno. To je već zapisano u istoriji kluba. U košarkaškom klubu je poklonio celu svoju igračku karijeru, trasirao je put generaciji koja je uz njega rasla, stasavala i donela nam prvi međunarodni trofej. Brinuo se o košarkaškom klubu i dok je gradio fudbalski klub sa svojim najbližim saradnicima. Doneo nam je našu kuću, halu “Pionir”. Uvek je spreman da otvori vrata svog doma, ugosti nas, posavetuje nas. Uvek je govorio: “Kad pomisliš da si najbolji, znaj da uvek može bolje”. On nije živeo za Crvenu zvezdu, on je živeo Crvenu zvezdu. Vladimir Cvetković je bio gospodin uvek, čak i u vremenima koja nisu bila gospodska. Na nama je da sačuvamo njegovo ime, a njegova dela govore sama za sebe. Najmanje što možemo da uradimo je da trening centar košarkaškog kluba Crvena zvezda nazovemo njegovim imenom. Cvele, hvala ti što si postojao, tvoja dela ostaju večna – izjavio je Drčelić.

Zoran Timić Tima, koji je tokom osamdesetih i devedesetih bio vođa Zvezdinih navijača, emotivnim rečima prisetio se legende srpskog sporta.

– Stojimo danas sa ponosom jer se sećamo čoveka koji je sjaj našeg kluba nosio u očima, glasu i svakom pokretu. Teško je govoriti o njemu u prošlom vremenu. Bio je i ostaće više od imena – duh Zvezde. Učio nas je šta znači biti zvezdaš, ne samo kada je lako i slavno, već i kada treba ustati i boriti se. Od prvog dana Cvele je bio primer svima, čovek koji je sa poštovanjem znao da okupi ljude. Klub je za njega bio porodica, a svaki naš uspeh deo zajedničkog sna koji je gradio decenijama – izjavio je Timić, pa dodao:

– Nisam ga zapamtio kao igrača. U klub je došao kao rukovodilac, u vreme nastajanja naše grupe, a ja sam bio deo te prve generacije. Cvele je prepoznao značaj navijača i prvi je, zajedno sa Džajom, pružio ruku saradnje. Zajedno smo sazrevali. Bio mi je mnogo više od učitelja – pokazivao mi je kako se vodi veliki klub. Kada sam pre izvesnog vremena pisao knjigu, nisam imao dilemu čije će se reči naći u uvodnom delu. Vrlo rado se odazvao. Sedeli smo kod njega i pričali o vremenima kada smo stvarali Zvezdu. Teško mi je danas da poverujem da sam ga tada poslednji put video. Zato se danas ne opraštamo od njega – nosićemo ga sa sobom u svakoj pobedi. Hvala ti, Cvele, za sve što si bio i za trag koji si ostavio. Znamo kolika je bila tvoja ljubav i koliko si živeo za Zvezdu. 

Za kraj je i direktor košarkaškog kluba Dinamik Mirko Pavlović podelio sa prisutnima sve savete koje je dobio od čuvenog Cveleta po stupanju na funkciju direktora SC Tašmajdan.

– Moj otac je igrao sa Vladimirom. A onda, kao po nekom lepom naslednom zakonu, zaigrao sam sa njegovim sinom Rastkom. Imao sam privilegiju da često budem u njegovom društvu, nešto novo bih naučio svaki put kad bih ga video. Uvek je imao zanimljivu priču, onu pravu, ona koja ostane. Onda nas je sudbina na neki način povezala. On je davno pre mnogo godina bio direktor SC Tašmajdan, a pre tri i po godine sam i ja preuzeo tu finkciju. Jedna od prvih stvari je bila da posetim Vladimira i zamolim ga za savet. Seo sam ispred njega, spreman da slušam i zapisujem. Rekao mi je tri stvari. Prvo, sa ženama uvek na Vi, drugo poštuj sve zaposlene, a posebno one pred penzijom, i treće – beži od koncerata i menadžera. Onda me je pitao “koje vino želim da popijem”. Bio je u pravu – izjavio je Pavlović, pa dodao:

– Znamo tužnu istinu, često više volimo klub kada smo u njemu, a kritikujemo kada smo izvan. Vladimir nije bio takav, uvek je govorio o Zvezdi samo lepo, toplo i sa ponosom, posebno u javnosti. Postigao je ono što malo ko može da sanja. U nekoliko intervjua je rekao nešto “Zvezda je meni dala mnogo više, nego što sam ja dao njoj”. To je veličina, meri se skromnošću i zahvalnošću… Kao da je sam odlazak hteo da bude deo taj priče, napustio nas je Đurđevdan. Teško je to nazvati slučajnošću. Otipao je upravo na njen dan. Na kraju, u ime porodice, upućujem saučešće porodici Cvetković. Vladimira nema, ali ostaje sve ono što je uradio, sve što nas je učinio i što je bio, a bio je veliki čovek.