У Скупштини Србије почела је трећа седница редовног пролећног заседања за коју су предложене четири тачке дневног реда, односно предлози за измену и допуну изборних закона које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Седница, којом председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић, почела је нешто после 10 сати, а њој присуствује 149 посланика.
Посланици су седницу, као и сваког уторка, почели постављањем посланичких питања, а потом ће прећи на утврђивање дневног реда. На предложеном дневном реду су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на јучерашњој седници подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу. Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године.
Опширније Краће
Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да би измене четири изборна закона требало да допринесу враћању поверења у изборни процес, већој транспарентности и јаснијим правилима за све учеснике избора.
Пауновићева је навела да су измене резултат посланичке иницијативе и да је њихов значај утолико већи јер, како је истакла, долазе од представника грађана.
Опширније Краће
Пред посланицима ће се наћи предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године.
Шта се мења изменама закона
Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.
Петрашиновић је казао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.
“У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу”, рекао је Петрашиновић.
Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.
Он је додао да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.
“Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту”, рекао је он.
Потпис подршке за више изборних листи
Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.
Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.
Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
Измене и за мањинске листе
Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.
Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе, која жели да добије статус листе националне мањине, мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.
Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.
О локалним изборима
Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су, како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.
Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.
Измене које се тичу Уставног суда
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана. Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
