„To niko pre njega nije uradio“ – Maja Gojković o Vučićevom planu koji menja Srbiju: smanjenje državnog aparata, uvođenje AI i najveća reforma javnog sektora

Centralna tema emisije “Redakcija” bio jeautorski tekst predsednika Aleksanra Vučića, u kojem je najavio veliko smanjenje državnog aparata, ukidanje pojedinih agencija i ozbiljniju racionalizaciju administracije, uz poruku da država mora da bude efikasnija i racionalnija.

Analitičari ocenjuju da je reč o jednoj od najvećih najavljenih reformi javnog sektora u poslednjih nekoliko godina, ali upozoravaju da će sprovođenje takvih rezova otvoriti brojna politička i ekonomska pitanja.

Prema njihovim ocenama, plan ne podrazumeva samo manji broj ministara i službenika, već i pokušaj da se promeni način funkcionisanja države kroz veću produktivnost, reformu sistema i drugačiji odnos prema trošenju javnog novca. Analitičari ističu da će ključni izazov biti da reforme ne ostanu samo na nivou poruka, već da građani konkretne promene osete kroz efikasniju administraciju i bolji životni standard.

Gosti emisije analizirali su pet tačaka o kojima je predsednik Aleksandar Vučić juče pisao za Kurir: Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, i Marko Matić iz Centra za odgovorne medije.

Rezovi u administraciji biće najveći test najavljene reforme države

Maja Gojkovićkomentarisala je ključnu tačku predsednikovog plana za budućnost koja se odnosi na smanjenje državnog aparata. Kako su ocenili analitičari, takav potez do sada nije povukao nijedan lider pre njega, a govorila je i o tome koliko joj taj plan deluje revolucionarno i koliko smatra da je realno ostvariv:

– Izuzetno je važno što je predsednik hrabra ličnost koja se ne povlači pred mišljenjem javnosti niti pred ljudima koji se grčevito drže svojih pozicija i rade u tom velikom birokratskom državnom aparatu. Kada kažem državnom, ne mislim samo na ogromnu administraciju na nivou Republike Srbije, već će se to sigurno odraziti i na sve one koji prate državnu politiku i smernice. A ovo jesu smernice za ono što treba raditi u budućnosti.

To će se reflektovati i na administraciju, broj ministara, sekretara, podsekretara i brojne agencije za koje ni sama, evo dve godine nakon što sam izabrana na mesto predsednice Pokrajinske vlade, ne mogu da sagledam čemu zapravo služe i kakvu korist od njihovog postojanja ima običan građanin koji plaća porez, odnosno plate svima nama. Postoji mnogo ljudi na različitim pozicijama za koje ne znamo šta rade, da li doprinose i da li uopšte rade.

Veštačka inteligencija menja državu i tržište rada

Govorilo se i o velikoj upotrebi veštačke inteligencije, koja bi trebalo da ubrza mnoge procese u državnom sistemu. Mnogo se radilo na razvoju IT sektora, modernizaciji i smanjenju birokratskih procedura kako bi građanima bilo lakše.

Još jedna od pet tačaka, koja je ocenjena kao veoma važna, ali i neuobičajena da dolazi sa samog vrha vlasti, jeste poruka da država nije uspela da građane oslobodi arogancije i bahatosti vlasti, od lokalnog do najvišeg nivoa. Marko Matić komentarisao je iz ugla medijske i političke komunikacije koliko je retko da ovakva poruka dolazi upravo od predstavnika vlasti:

– U modernoj političkoj komunikaciji predstavnici vlasti uglavnom pokušavaju da sakriju loše strane i govore o dobrim stvarima, i to je svetski trend, ne pričam samo o Srbiji. Međutim, ovo je hrabar iskorak u tom smislu. Zaista, ovo je jedna nova vrsta programskog i razvojnog manifesta koji treba dalje razrađivati, operacionalizovati i preneti na niže nivoe.

Veoma je važno da shvatimo u kakvom se vremenu nalazimo. Srbija, kao i ceo svet, ulazi u period intenzivne digitalizacije. Veštačka inteligencija i robotika preuzimaju primat i, u tom smislu, sve što smo do sada imali kao paradigme razvoja, bilo da je reč o izgradnji putne infrastrukture ili jeftinoj radnoj snazi jeste potrebno i važno, ali smo već dostigli visok nivo razvoja. Ovo što se sada dešava, uvođenje veštačke inteligencije i robota koji funkcionišu u sintezi sa njom, predstavljaće zamenu za deo radne snage u budućnosti.

Produktivnost umesto kraće radne nedelje

Maja Gojković govorila je i o jednoj od ključnih tačaka plana koja se odnosi na povećanje produktivnosti. Dok se u velikom delu Evrope sve više govori o kraćem radnom vremenu i manjem broju radnih dana, predsednik Aleksandar Vučić, kako kaže, šalje potpuno drugačiju poruku da niko neće raditi manje, već da se može očekivati samo više rada, veća vrednost rada i veća produktivnost.

– Nekome se možda neće dopasti to što ću reći, ali mi smo dugo živeli u komunističkom sistemu i mislim da tek sada gledamo i svedoci smo posledica toga da je komunizam mnogo toga uništio. Uništio je i radnu etiku u našem društvu. Upravo zato se ne vidi ta energija o kojoj predsednik govori, da možeš dobro da živiš samo ako mnogo radiš. Velika je razlika između državnog i privatnog sektora, gde su ljudi navikli da rade jer znaju da vlasnik mora svojim radom da obezbedi bolji život i prihode, ali i novac za sve troškove firme i plate zaposlenih.

Tamo se pitanje rada gotovo i ne postavlja. Najviše se, međutim, postavlja pitanje “hajde da manje radimo” upravo u državnom sektoru. Državni sektor je doktor nauka za spajanje nespojivih praznika i vikenda, pa svaki praznik koji traje jedan dan u državnom sektoru na kraju ispadne devet dana – istakla je Gojković.

Realistične poruke umesto lažnog optimizma

Imamo dve glavne poruke: da će Srbija rasti više od drugih ekonomija, ali i da moramo da se pripremimo za teško vreme i posledice koje će uslediti. Predsednik, čini se, insistira na tome da se javnosti ne plasira lažni optimizam.

– Ja to ne bih gledao ni kao optimistično ni kao pesimistično, to su realistične poruke i mislim da je to odlika ozbiljnih državnika, da građanima šalju realne poruke, to je najvažnije. Da se građani ne uljuljkaju u optimizmu, da ne pomisle da će sve biti idealno i da se ne opuste.

To što stvara višak vrednosti jeste rad, to je privredni rast koji imamo. Sa čime ćemo se mi suočiti jeste činjenica da Srbija ima jasan cilj da što pre sustigne prosek Evropske unije, i po pitanju plata i penzija, odnosno životnog standarda. Da bismo to obezbedili, moramo imati dugoročni rast i preći na novi model, digitalnu ekonomiju – kaže Matić.

Energetska stabilnost kao ključno pitanje budućnosti

Maja Gojković istakla je da je Srbiji potrebna energetska stabilnost, koja danas predstavlja i energetsko i ekonomsko pitanje.

– Pokazalo se da su pitanja koja su do sada bila po strani, u stvari najvažnija, pre svega energetska bezbednost. Ne postoji država koja je imuna na sve ono što se dešava. To je sada najvažniji resor i pitanje svih pitanja u Srbiji.

Ono što kod nas još uvek postoji kao bauk u javnosti jeste to što se ne bavimo na pravi način mogućnošću izgradnje mini nuklearnih elektrana, a to je pitanje budućnosti energetske bezbednosti naše države. Prvo moramo da komuniciramo sa građanima i objasnimo im šta je nuklearna energija, da je to danas najsigurnija i najjeftinija energija, i moramo da počnemo da pravimo takve planove – zaključuje Gojković.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs