PO nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je čuo različite stavove i zabrinutost kako stručne javnosti, tako i običnog naroda, država je povukla Porodični zakon na dodatnu doradu, saznaju “Novosti”, koje su u više analitičkih tekstova pisale o nacrtu ovog propisa koji je izazvao veliku buru i polemike.
Foto: N. Živanović
Ovaj dokument bio je poslat na usaglašavnje u Brisel odakle je i povučen. U narednom periodu očekuju se dodatne izmene predloga ovog akta kako bi finalna verzija bila unapređena i dodatno prilagođena našem duhu vaspitavanja, odrastanja i porodičnih odnosa i vrednosti.
Izmene i dopune Porodičnog zakona koje su u javnost dospele u aprilu nakon “zbrzane” javne rasprave, izazvale su oštre kritike pravnih stručnjaka, ali i ogorčenje običnih ljudi, jer je njima bio predviđen niz postupaka koji se kose sa tradicionalim porodičnim vrednostima, duboko usađenenim u naš mantalitet. I predsednik Vučić tada je poručio da predlagač zakona treba da uzme u obzir mišljenje ljudi koji vole svoju decu i ne žele da im porodica bude ugrožena.
“Novosti” su u više navrata, sa kompetentnim sagovornicima, analizirale predložena rešenja. Advokati i pravni stručnjaci poručili su preko našeg lista da je ovaj propis u suprotnosti sa Ustavom, ali i da su zakonske izmene pisane na način da mogu veoma široko da se tumače. Tako je predlog predviđao potpunu zabranu telesnog kažnjavanja dece kao vaspitne metode, ali bez definicije šta je tačno telesno kažnjavanje, što je ostavljalo prostor da roditelj odgovara i za običnu vaspitnu ćušku. Prva verzija izmena predviđala je i uvođenje aplikacije putem koje bi deca prijavljivala roditelje, ali je pod pritiskom javnosti ta odredba povučena iz konačnog teksta dokumenta.
Ovaj dokument, osporavan u javnosti, bio je poslat na usaglašavanje u Brisel
Sporno je bilo i definisanje korektivnog nadzora nad decom jer nisu precizno definisni uloga i nadležnosti centara za socijalni rad. Naši sagovornici kritikovali su i član koji predviđa da dete sa 15 godina može dati pristanak za preduzimanje medicinske mere, što bi moglo da se tumači da ono može odlučivati o promeni pola. Osporavan je i član kojim se definiše da je dete svako ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života, što može da se tumači kao povećanje granice krivične odgovornoti sa 14 na 18 godina.
Široka javna rasprava
VAŽEĆI porodični zakon donet je 2005. i od tada nije menjan. Pravni stručnjaci smatraju da bi za izmene ovog propisa trebalo otvoriti široku javnu raspravu i uraditi temeljnu analizu u najširem krugu eksperata koji se bave problemima i zaštitom porodice u celini. Nakon toga potrebno je izraditi novi predlog koji će biti u skladu sa tradicionalnom porodicom, etičkim standardima našeg društva kao i sa međunarodnim propisima.
Problemtičan je bio i deo kojim je predviđena zabrana uskraćivanja ekonomskih resursa detetu, pa bi deca mogla da traže novac za skupe stvari ili provode, a ukoliko im roditelj ne izađe u susret da bude – prijavljen. U predlogu zakona o porodici nije čak bilo definisano ni ko čini porodicu.
Nadležno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju koje i pisalo zakonske izmene tvrdi da je cilj bio zaštita dece od fizičkog nasilja.
