KURTIJEVA “EUTANAZIJA” DIJALOGA Novi pregovarač godinama kritikovao dijalog, sada seda preuzima “vruć krompir”, iza svega se krije jedna PORUKA

Odlukom da ambasador u Belgiji, Agron Bajrami, preuzme palicu od bivšeg zamenika premijera i bude novi pregovarač za dijalog Beograda i Prištine, kosovski premijer Aljbin Kurti je poslao poruku da mu dijalog više nije tema. To smatraju sagovornici Blica, uz ocenu da je Evropska unija (EU), pod čijim se okriljem vodi dijalog, takođe spustila očekivanja.

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ocenio je da je ovim izborom poslat nedvosmislen signal.

– Na ovaj način Priština je spustila nivo pregovora sa potpredsednika Vlade Kosova na nivo državnog službenika (ambasadora), što predstavlja jasnu poruku. Srbija je odavno spustila nivo glavnog pregovarača na nivo državnog službenika (direktor Kancelarije za KiM), takođe i poslove vezane za KiM sa nivoa ministarstva na nivo kancelarije. Potpuno očekivano, imenovanjem Bajramija Kosovo je još jednom primenilo princip reciprociteta – ocenio je Mijačić.

EU je, dodaje on, takođe spustila očekivanja.

– Umesto traganja za političkim sporazumom, fokus je na rešavanje tehničkih pitanja, kojima se Sorensen bavi od svog imenovanja. Na političkom nivou, Sorensen i Kalas već duže vreme neuspešno pokušavaju da organizuju susret Vučića i Kurtija. Dijalog nije postigao svrhu svog postojanja koji se manifestuje normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine – napisao je, između ostalog, Mijačić.

“Ostali su činovnici”

Kako kaže, dijalog više nije tema, niti u međunarodnim, svakako ne i u krugovima beogradske i prištinske političke čaršije.

– Dugo je trajao, a njegova bezuspešnost i besperspektivnost je oterala ozbiljne diplomate i perspektivne političare da se bave ovom temom. Ostali su činovnici, koji po službenoj dužnosti moraju biti prisutni tokom eutanazije jednog procesa kojeg niko nije želeo, svakako u koji niko nije verovao – rekao je Mijačić.

Optimističniji je Nedžmedin Spahiu, univerzitetski profesor iz Južne Mitrovice. On je za Blic rekao da je postavljenjem Bajramija Kurti pokazao da je smekšao stav prema dijalogu.

Ujedno, podsetio je da je njegov delokrug tehnički posao, a da visokim pregovaračima ostaje deo o primeni Ohridskog sporazuma.

– Sama činjenica da je Kurti imenovao nekog ko nije iz etničke albanske pripadnosti govori , da je Kurti odustao od tvrdog stava prema dijalogu. Bajrami je, inače, Goranac. Verovatno je hteo je da umanji troškove i smanji putovanja, pošto je i ambasador u Briselu – podseća Spahiu

Imaće dve funkcije

Kurti je imenovao Bajramija 22. aprila, i to će ovom diplomati biti druga po redu funkcija jer će ostati ambasador u Kraljevini Belgiji.

U svojom prvom oglašavanju tim povodom, Bajrami je obećao da će “tu dužnost obavljati u službi Kosova, najbolje što može”.

Direktorka Centra za spoljnu politiku u Beogradu Aleksandra Joksimović navodi da je moguće da je postavljanje Bajramija upravo zbog toga što se nalazi u Briselu, na “izvoru informacija“, i može koordinisati onaj nivo dijaloga koji je u ovom trenutku aktuelan.

– Dakle, to nije visok nivo, s obzirom na činjenicu da institucionalna kriza u Prištini već jako dugo traje – rekla je za Kosovo onlajn Joksimović.

“Bez presedana je”

To nije bilo dovoljno da ubedi deo javnosti U Prištini. Brzo su stigle su kritike, a jedna od onih koji nisu krili neodobravanje je poslanica Demokratske partije Kosova Vljora Čitaku.

– Da budem iskrena, bez presedana je da ambasador koji služi u Briselu, čija je dužnost da održava odnose Kosova sa Evropskom unijom i sa Belgijom bude zadužen za zadatak dijaloga između Kosova i Srbije – rekla je Čitaku.

Ko je Bajrami?

Rođen je 5. decembra 1967. godine u Prištini, gde je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Oženjen je i ima dvoje dece. Na društvenim mrežama opisuje sebe kao ljubitelja istorije, knjiga, filmova, grafičkih romana i rok muzike.

Pre ulaska u diplomatiju, izgradio je značajnu novinarsku karijeru. Bio je glavni urednik dnevnog lista Koha Ditore od 2004. godine do 2021. godine, kada prelazi u diplomatiju, nakon što je imenovan za ambasadora Kosova u Belgiji, Luksemburgu, pri Evropskoj uniji i Natou, sa sedištem u Briselu.

Aktivno je učestvovao u briselskim pregovorima i dosledno se zalagao za punu nezavisnost i suverenitet Kosova.

Šta je govorio Bajrami o dijalogu?

Stavovi Bajramija o dijalogu Beograda i Prištine tokom godina su bili dosledno kritični, uz jasnu poruku da je reč o procesu koji je izgubio i dinamiku i svrhu. Tokom posredovanja Federike Mogerini optuživao ju je da je usporila proces kada je otvorena tema razmene teritorija, a kritikovao je i Miroslava Lajčaka, tvrdeći da EU nije ponudila jasan i dosledan okvir pregovora, što je dovelo do konfuzije oko ciljeva i ishoda dijaloga. Kritikovao je i da je dijalog Beograda i Prištine svojevrsna predstava za međunarodnu zajednicu, a proces koji donosi konkretne rezultate, ocenjujući da se koristi za “kupovinu vremena” i popravljanje međunarodnog imidža.

Jedna od centralnih tačaka njegove kritike odnosi se i na koncept kompromisa. Bajrami je upozoravao da ideja da “obe strane treba nešto da dobiju i izgube“ može biti opasna, jer otvara prostor za rasprave o teritoriji umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života.

Stav o Zajednici srpskih opština

U analizama vezanim za Briselski sporazum iz 2013. godine, Bajrami je upozoravao da odredbe o Zajednici srpskih opština (ZSO) mogu dovesti do stvaranja „trećeg nivoa vlasti koji bi delovao, ako ne de jure, onda de fakto, van pravnog okvira Kosova“.

– Ovo bi moglo defunkcionalizovati i destabilizovati pravni sistem zemlje – tvrdio je on.