У Европској унији упозоравају – са последицама рата на Блиском истоку суочаваћемо се годинма а уколико сукоб на Блиском истоку потраје, могуће су и несташице горива.
Ипак, Брисел не одустаје од забране увоза и руског гаса. Од 26. априла на снази је прва забрана – са Русима нема више склапања краткорочних уговора за течни гас ЛНГ. То фазно гасно одрицање од Русије за сада не важи за транзит кроз треће земље укључујући и Србију. Европска комисија усвојила је и нове мере за ублажавње енергетске кризе.
“Од укупне потрошње енергије у Европској унији, око 57 одсто чине увозна фосилна горива, а трошак њиховог увоза прошле године износио је око 340 милијарди евра. Само у периоду од марта до априла, због рата у Ирану, ти трошкови су повећани за 26 милијарди евра, што, како се оцењује, снажно утиче на економије земаља чланица”, рекао је за РТС Глиго Вуковић, програмски менаџер за енергетику у Делегацији Европске уније у Србији.
Због тога је Европска унија усвојила додатне мере за стабилизацију енергетског тржишта.
“Што се тиче саме нафте, највише је урађено ослобађањем из обавезних резерви. Координисано са Међународном комиијомм за енергетику, на тржиште је пуштено укупно 400 милиона барела нафте, од чега су земље Европске уније допринеле са око 20 одсто“, наводи Вуковић.
Истиче да је сличну меру применила и Србија – најпре је из резерви пуштено 40.000 тона нафте, а затим је донета одлука да се ослободи још 30.000 тона.
Заједничка набавка гаса и пуњење складишта
Европска унија припрема пуњење складишта гаса преко заједничке платформе за набавку, на чему Брисел посебно инсистира.
Циљ је, како каже, да се понуда и тражња обједине на једном месту и да се координисаном куповином утиче на цене.
“Битно је напоменути да и ‘Србијагас’ учествује на тој платформи, као и друге земље Европске уније. Покушава се диверзификацијом рута и извора снабдевања што више утицати на тржиште, да не дође до наглог скока цена”, каже Вуковић.
Посебно указује на раст значаја течног природног гаса ЛНГ. “Пре рата у Украјини, удео ЛНГ-а у потрошњи гаса у ЕУ био је око 25 одсто, док је сада већи од 40, односно 45 одсто”, рекао је.
Према његовим речима, попуњеност складишта у Европској унији тренутно је око 30 одсто, али је у појединим великим земљама знатно нижа.
“У Немачкој је испод 30 одсто, а у Холандији чак испод 10 одсто. Циљ ЕУ је да до грејне сезоне складишта буду попуњена 80 одсто, прошле године је било 90 одсто. Складишта су изузетно важна за Европску унију, јер током зимског периода чак 35 одсто потрошње долази из складишта”, наглашава саговорник.
Цене гаса и одрицање од руског енергента
Цене гаса су, наводи, до краја фебруара биле око 30 евра по мегават-сату, али су после почетка рата у Украјини нагло порасле на око 60 евра. Тренутно су, према његовим речима, на нивоу од 46 до 47 евра по мегават-сату.
“То је доста и сигурно утиче на економију и врши притисак на инфлацију”, исткао је Вуковић.
Упркос кризи, Европска унија не одустаје од забране руских енергената
Од 26. априла више нема склапања краткорочних уговора за ЛНГ, док је предвиђено да од 17. јуна 2026. престане увоз гаса по краткорочним уговорима преко гасовода. Дугорочни уговори требало би да буду окончани до 30. септембра 2027. године, уз могућу флексибилност до краја новембра, у зависности од стања на тржишту.
Удео руског гаса на тржишту ЕУ у 2025. години био је 12,5 одсто, а очекује се да ове године падне испод 10 одсто.
“Очекује се да ће удео бити практично нула до краја 2027. године”, рекао је Вуковић.
Штедња, ефикасност и нове технологије
Европска унија ће, како се оцењује, покушати да недостајуће количине надомести из других извора, али и улагањем у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност.
“То је озбиљан и тежак пут са много изазова, али Европска унија од тог пута сигурно неће одустати”, истиче саговорник.
Према његовим речима, краткорочне мере односе се пре свега на штедњу, док дугорочне подразумевају смањење потрошње гаса и фосилних горива, већа улагања у обновљиве изворе, складиштење енергије и електрификацију.
Посебна пажња биће усмерена на заштиту најугроженијих потрошача.
“Размишља се о ваучерима за област енергетике, посебним социјалним тарифама за социјално угрожене категорије становништва и мерама као што је смањење ПДВ-а за производе који доприносе енергетској ефикасности – соларне панеле, топлотне пумпе и нове технологије”, објашњава саговорник.
Оцењује да је енергетска криза упозорење да се мора штедети енергија, али и дугорочно улагати у ефикасније уређаје и технологије.
“Енергетска ефикасност је дугорочно најисплативија мера. Мора се улагати у нове технологије и нове уређаје да би се смањила потрошња”, закључио је Вуковић.
