Од почетка америчко-израелског напада на Иран, цене лекова, који се добијају без рецепта у Великој Британији, порасле су за између 20 и 30 одсто. Тако на пример неке врсте аспирина, које посебно погодују срчаним болесницима, достижу цену од чак девет фунти што је заиста невероватно.
У ери алергијских реакција и повећане осетљивости, антихистаминици такође ударају џеп грађана. Када је реч о лековима, који се добијају на рецепт, ситуација је другачија пошто у британском државном здравству постоји фиксна цена за све врсте лекова.
Дакле, од које год болести да болујете, платићете исту цену за лекове. Разлика између те цене и праве цене надомешћује се субвенцијама и то из државног буџета. Те субвенције порасле су од почетка кризе за чак 120 одсто. Но, грађани не осећају никакву разлику када купују лекове у апотеци. Ипак, оно што грађани осећају јесте почетак несташица.
Пре свега, несташице су приметне када је реч о лековима за лечење рака панкреаса и кремама за лечење канцера коже.
Једноставно, ланац снабдевања, који је изузетно осетљив, показује прве знаке пуцања поготово што, када је реч о лековима за хемотерапију, они се производе махом или у Европској Унији, или Сједињеним Државама или у Индији, а уз све отежанији поморски и авио-саобраћај, њихова несташица је све приметнија. Ту је и несташица медицинске опреме, која се прави од нафтних деривата.
Но, у овом тренутку, процењују стручњаци, да би праве несташице могле да се осете тек за неколико недеља.
У овом тренутку, у апотекама, Британци немају осећај у којој мери се глобална криза прелама на њих, њихову будућност и здравље.
Штрајк лекара више кошта буџет него што би повишице
Осим глобалне кризе, постоје и локални разлози за удар на буџет државног здравства у Британији. То је пре свега недавни штрајк лекара, који је трајао шест дана.
Потпредседник Британске лекарске коморе Калум Пар истиче да је влада потрошила чак три милијарде фунти како би здравствене установе барем делимично функционисале током обустава рада.
“Ако би влада данас одлучила да плате лекара у Енглеској подигне на ниво из 2008. године, трошкови би износили око две милијарде фунти. То, дакле, показује да се више троши на санирање последица штрајка, него што би се трошило на праведне плате за лекаре. На крају крајева, то је политички избор”, истиче Калум Пар.
Док се премијер Кир Стармер бори за свој политички живот, остатак владе попуњава рупе у ланцу снабдевања како хитним јавним набавкама, тако и исцрпљивањем робних резерви.
Уколико оваква ситуација буде потрајала, биће приметне несташице на рафовима у британским апотекама.
