VOZAČI su praktično preko noći morali da usklade svoja vozila sa novim pravilima. Automobili smeju da budu isključivo beli ili srebrni, a uz to moraju biti savršeno čisti. Ukoliko vlasnik ne održava automobil redovno i ne pere ga, suočava se sa visokim kaznama.
Foto: Scharfsinn / Alamy / Profimedia
Glavni grad izgleda kao da je u potpunosti obojen u belo, budući da je većina zgrada izgrađena od belog mermera. Koliko god zvučalo neobično, ova pravila zaista važe u Ašhabadu, prestonici Turkmenistana.
Neobični propisi u Turkmenistanu često iznenađuju turiste, dok ih lokalno stanovništvo gotovo više i ne primećuje. Postavlja se pitanje zašto su u ovoj zemlji zabranjeni automobili u jarkim bojama i koji još neobični zakoni postoje.
Vlasnici su morali da prefarbaju svoja vozila
Brojne države i regioni imaju neobične zakone koji privlače pažnju posetilaca. Neki su nastali kao posledica određenih istorijskih događaja, drugi su uvedeni kasnije, često zbog razvoja turizma, dok su pojedini ostali još iz davnina. Ipak, u Turkmenistanu su ovako stroga pravila relativno nova. Uveo ih je 2018. godine tadašnji predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov. Tada su vlasnici automobila drugih boja bili primorani da ih prefarbaju kako bi izbegli kazne, pa su crni, plavi i crveni automobili gotovo preko noći nestali iz auto-salona. Ova neobična odluka proistekla je iz težnje vlasti da održe specifičan estetski izgled glavnog grada.
Grad prekriven belim mermerom
Neobičnosti se tu ne završavaju. U Turkmenistanu vozilo ne mora samo da bude belo ili srebrno, već i besprekorno čisto. Vlasti izriču visoke kazne onima koji budu zatečeni da voze prljav automobil ulicama Ašhabada. Ovo pravilo uvedeno je kako bi se prestonica predstavila kao “Grad belog mermera”. Ašhabad je, naime, upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao grad sa najvećom koncentracijom zgrada od belog mermera na svetu. Pa ako je sve belo, zašto ne bi bili i automobili?
Oko 80 odsto zemlje je pustinja
Ova centralnoazijska država stekla je nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i graniči se sa Kazahstanom, Avganistanom, Iranom i Uzbekistanom. Ima nešto više od 4,5 miliona stanovnika, a kroz istoriju je bila važan deo Puta svile koji je povezivao Kinu sa Bliskim istokom. Veći deo teritorije, gotovo 80 procenata, čini nenaseljena pustinja Karakum, dok je stanovništvo uglavnom koncentrisano u podnožju planina i u oazama duž reka i kanala. U toj pustinji nalazi se i jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena koji privlači turiste iz celog sveta, takozvana “vrata pakla”, mesto gde vatra neprekidno gori već decenijama.
Iako pravilo o boji automobila može delovati zanimljivo posmatračima sa strane, šira slika nije toliko pozitivna. U Turkmenistanu su na snazi stroga ograničenja u vezi sa korišćenjem interneta i društvenih mreža, a popularne platforme za komunikaciju poput Vocapa i Telegrama su zabranjene, piše Putni kofer. Izveštaji o stanju ljudskih prava i sloboda u ovoj zemlji su veoma nepovoljni, a uvedena ograničenja često se porede sa onima koja postoje u Severnoj Koreji.
(BizPortal)
