“I KIPAR DRASTIČAN PRIMER DVOSTRUKIH ARŠINA EU” Da li mogu da se porede Kosovo i Krim: Dva su razloga zbog čega Srbija treba što češće da pravi tu paralelu

Poređenje Krima i Kosova i Metohije koje je postavio predsednik Aleksandar Vučić u razgovorima sa zapadnim zvaničnicima ima smisla zbog toga što se EU priprema za prijem Ukrajine i Moldavije u celovitim granicama bez obzira na to što ne kontrolišu Krim i Donbas odnosno Pridnjestrovlje, ocenjuju analitičari.

Vučić je rekao da, “kada razgovara sa Francuzima, Nemcima i ostalima uvek mu kažu istu rečenicu u vezi sa KiM: ‘Aleksandre , zašto vi još gledate u prošlost? Okrenite se budućnosti'” i dodao da ih onda pita: “Da li ste spremni da odete u Ukrajinu i kažete mom prijatelju Volodimiru Zelenskom: Slušaj, ne razmišljaj o prošlosti, ono što se desilo sa Krimom 2014. desilo se, ali koga briga?”.

Milivojević: Vučić je mogao da uzme i primer severnog Kipra

Diplomata Zoran Milivojević kaže za “Blic” da poređenje Kosova i Metohije i Krima ima smisla ako se ima u vidu da se “trenutno u svetu relativizuje pitanje teritorijalnog integriteta počevši od Donalda Trampa i Grenlanda“.

– Potpuno je na mestu da u takvim okolnostima podsetimo na naš slučaj i Kosovo i Metohiju gde se Srbiji teritorijalni integritet krši mimo svih standarda i normi međunarodnog prava. Vučić je uporedio KiM i Krim, a mogao je da uzme i primer severnog Kipra, pogotovo što je pre nekoliko dana ceo vrh EU bio na Kipru kojeg EU priznaje u okviru međunarodno priznatih granica iako trećinu ili skoro polovinu teritorije ne kontroliše – navodi Milivojević za “Blic”.

Kako kaže, Vučić je uzeo primer Krima jer EU pokreće prijem Ukrajine u EU.

– EU želi da primi Ukrajinu sa njenom celovitom teritorijom i u međunarodno priznatim granicama iako je veliko pitanje da li će Ukrajina vratiti delove teritorije nakon rata sa Rusijom. Pogotovo Krim koji je Rusija prisvojila praktično bez ispaljenog metka – analizira Milivojević.

“Kipar je drastičan primer dvostrukih aršina EU”

Dodaje da je slična situacija i sa Moldavijom.

– EU hoće da primi i Moldaviju u međunarodno priznatim granicama iako ta država ne kontroliše uopšte istočni deo, odnosno Pridnjestrovlje. Isto je i sa Gruzijom koja praktično nema vlast u Abhaziji i Severnoj Osetiji. Dakle, u Briselu niko ne postavlja pitanje teritorijalnog integriteta ni Kipra, ni Ukrajine, ni Moldavije, ni Gruzije. Kipar je drastičan primer dvostrukih aršina EU pošto je ta država već decenijama u EU. Radi se o principu – ocenjuje Milivojević.

“Dva su razloga zbog čega je dobro da Srbija podseti na slučaj KiM”

Po njemu dva su razloga zbog čega je dobro da Srbija podseti na slučaj Kosova i Metohije:

• međunarodno pravo ponovo dobija na težini u kontekstu rata u Ukrajini i na Bliskom istoku bez obzira na to što ga trenutno niko ne poštuje jer kada se ratovi završe neko će morati da se pozove na “međunarodno pravo”.
• poruka EU da ima u vidu i slučaj Srbije i Kosova i Metohije i da ga tretira isto kao i druge slučajeve poput Kipra, Ukrajine i Moldavije

Pisari: Velike sile uvek odlučuju kakva će biti budućnost drugih zemalja

Istoričar Milovan Pisari ocenio je gostujući u emisiji “Jutro na blic” na Blic TV da se i u slučaju Kosova i Metohije i Krima “potvrđuje pravilo koje postoji od kada postoji međunarodno pravo”.

– A to je da velike sile uvek odlučuju šta će i kakva će biti budućnost drugih zemalja. To smo videli, to je nešto što se konstantno dešava, pogotovo u 20. veku. To smo videli posle Prvog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata. Na kraju krajeva, i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sede velike sile koje su pobedile u Drugom svetskom ratu. Tako da bih rekao da ono što se dešava sada i ono što je izjavio predsednik Vučić je vrlo pragmatična stvar – naveo je Pisari.

Kako je rekao, de fakto je ono što se dešava.

– De fakto Krim pripada Rusiji već 12 godina, kao što de fakto da Kosovo funkcioniše, zapravo, kao nezavisna zemlja. To je de fakto, to je situacija na terenu. Druga stvar su, naravno, želje i političke ambicije, ali to je ono što se dešava na terenu. Ima i drugih situacija, vrlo sličnih situacija, jer recimo postoji u Moldaviji ta situacija gde od 1992. godine postoji istočni deo te zemlje koji potpuno nezavisno funkcioniše od ostatka, dakle od većinske Moldavije. To su situacije koje se dešavaju na terenu i za koje ne postoje druga pragmatična rešenja. Tako da u tom smislu ja mislim da poređenje situacije na Krimu i poređenje sa onim što se desilo na Kosovu na mestu jer ima sličnosti – ocenio je Pisari.

Dodaje da je sličnost u ova dva slučaja ta da su “velike sile su odlučile šta će biti na tim teritorijama”.

– Amerika, NATO, dakle te velike zapadne sile su odlučile šta će biti na Kosovu, i Rusija sa druge strane je odlučila šta će biti na Krimu. Situacija je komplikovanija jer se tiče i Donbasa, kad je Ukrajina u pitanju, ali bojim se da i u tom slučaju neće biti povratka tih teritorija Ukrajini, nego će se jednostavno potvrditi stanje na terenu. Pitanje je, naravno, dokle će Rusija ići, koje su realne ambicije Rusije. Ali to je to. Moć sila je ono što je u ovim situacijama mnogo jače, mnogo važnije od samog međunarodnog prava, nažalost – zaključio je Pisari.