osvanu nedelja, dan za pisanje kolumne, a u nepreglednoj pustinji srpske realnosti ne naiđoh ni „t“ od teme, osim globalnog Breaking Newsa, ko zna koje po redu pucnjave na Donalda Trampa, koju prepuštam američkim kolumnistima.
Tumarajući po bespućima internetske zbilje, naiđoh, doduše, na dve vrlo zanimljive teme, čija je jedina mana bila to što se u vreme pisanja ovog teksta još nisu dogodile. Tema prva: gromoglasna najava podkasta „Dan osmi“ radija Slovo ljubve – gost: Abu Ćirjak – zapandrčana na portalu SPC, koja bi mogla označiti početak jednog lepog prijateljstva i simfonije crkve i Abu Ćirjaka, najavljena za sinoć u 22, koju ću svakako pogledati i najverovatnije obavestiti javnost o utiscima.
Nedogođena druga tema bila je najava „Utiska nedelje“, u kome će sinoć gostovati – in order of appearance – Miroslav Aleksić (setite se: to je dilber kome religija zabranjuje štrajk glađu), Milo Lompar, profesor univerziteta i pretendent na sve, i stanoviti Ivan Živkov, o čijim poslovima, danima i političkim opredeljenjima (zasad) ne znam ništa.
„Utisak“ neću pogledati, ali ću odjeknuti i reagovati ako u štampu procuri neki Lomparov megaproser, pogotovo ako se u integralnom gnevu osvrne na moju neznatnost.
Ono što je deprimirajuće u ionako deprimirajućoj pustinji srpske realnosti jeste to što bih mirne duše mogao unapred, na tzv. negledano, napisati utemeljene kritike Abu Ćirjakovog podkasta i proseravanja „Utiskovih“ gostiju – vrlo je verovatno da sam nekoliko takvih i napisao „unazad“ – jer je manje-više sve što će Ćirjak istrtljati u slovoljubvenom podkastu na temu „slučajnih Srba“ i „autošovinizma“, a vodeći „Utiskov“ gost već stotinama puta istrtljano na temu „srpskog integralizma“, tako da uvaženom podakasteru i g. g. utiskivačima savetujem da slede primer tibetanskih budista i da svitke svojih proseravanja uture u molitvene mlinove, koje onda povazdan mogu okretati, a ako u mlin ugrade elektromotor, govorancije će ići u etar dok spavaju.
Već godinama pratim fenomen koji ne znam kako bih kuhinjskofilozfski nazvao, da li drastičnim sužavanjem horizonta interesovanja ili još drastičnijim suženjem svesti (izgleda da to ide jedno uz drugo). Pomenuh budističke molitvene mlinove jer sam se prisetio da je jedan budustički lama pre tačno pedeset godina, 1976, održao predavanje u prepunoj sali Doma kulture Studentski grad.
Mnogo je sličnih tribina na teme koje nadilaze trivijalne probleme bivalo u Beogradu sve do sredine osamdesetih, a danas – u stvari već decenijama – u javnom diskursu nema nijedne teme koja nije tesno povezana s guzicom, bilo guzicom u doslovom smislu ko je koga naguzio, ko koga prevario, ko se s kim spanđao ko raspanđao, bilo s guzicom u još doslovnijem smislu i šta i gde (i pošto) pojesti i popit, bilo s guzicom u najužem, političkom smislu regulatora guznih poslova, koji će bivati sve traljavije vođeni kako se suženi horizonti budu dodatno sužavali.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
