ČEŠKA (NE)OKREĆE LEĐA PRIŠTINI Šef diplomatije otkrio da je Kosovo priznato POD PRITISKOM: U Pragu se razmatra “mađarski model”?

Punih 18 godina nakon što je njegova zemlja priznala Kosovo kao nezavisnu državu, šef diplomatije Češke Petr Macinka rekao je da je takva odluka doneta “pod izvesnim pritiskom”. Izjava je odmah upalila lampice i dileme da li bi to moglo da utiče na preispitivanje priznanja. Analitičari ukazuju da se to ne može očekivati, ali da može da ukazuje da neće davati stoprocentnu podršku zahtevima Prištine koji se tiču ulaska u međunarodne institucije, poput Mađarske.

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić rekao je da je, iako se u ovom trenutku ne može očekivati da Češka povuče priznanje nezavisnosti Kosova, moguće da se Prag ne saglasi sa svim zahtevima Prištine i ostalim priznavačima u okviru Evropske unije.

– U narednom periodu imaćemo čitav niz pokušaja Prištine da se, na jedan ili drugi način, uključi u nove međunarodne organizacije i u tom pogledu je moguće da očekujemo od Praga da stoji na linijama, možda ne apsolutnih nepriznavača, kao što su Slovačka ili Rumunija, ali da možda može da ponovi ono što je radila Mađarska u vreme Viktora Orbana, odnosno da se ne saglasi sa svim zahtevima Prištine i sa ostalim priznavačima u okviru EU. Tako da ovo ostavlja više manevarskog prostora za češku diplomatiju i više manevarskog prostora za saradnju sa našom diplomatijom. Dakle, u svakom slučaju, ovo je jedan izuzetno pozitivan pomak – naglasio je za Kosovo onlajn Mitić.

“Ovim pitanjem se bave i u Nemačkoj i Francuskoj”

Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije u Beogradu ukazao je da se osim u Češkoj, pitanjem ispravnosti poteza priznavanja nezavisnosti Kosova bave i partije krajnje desnice u Nemačkoj i Francuskoj.

– Postoje razmišljanja u članicama EU o svemu tome. Naročito su intenzivna razmišljanja u članicama krajnje desnice, AfD, u Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen u Francuskoj. To su sve stranke koje ozbiljno dovode u pitanje ispravnost tog poteza priznavanja nezavisnosti Kosova. Češka je jedna od njih, gde se preispituju i razmišljaju da li je potez priznanja nezavisnosti Kosova bio opravdan, s obzirom da to stvara velike probleme u Evropi i uopšte kada je ukrajinska kriza u pitanju. To se odrazilo na odnose Rusije, Ukrajine i EU, u smislu pravnog presedana – rekao je Zečević.

Kako dodaje, “razmišljanja su jedno, a zvanični potezi drugo”.

– Sve dok ne budemo videli da neko povuče priznanje Kosova od evropskih država, ne možemo da kažemo da je došlo do revolucionarnih promena. Dobro je da se razmišlja o tome u Češkoj, u Francuskoj, u Nemačkoj, u pojedinim političkim krugovima. Ali, morao bi da dođe akt o otpriznanju Kosova da bi se nešto suštinski promenilo na evropskoj sceni, a vidimo da se čak ni u onom delu, kad je reč o Briselskom sporazumu, koji je nešto što je zaključeno pod pokroviteljstvom Evropske unije na terenu, ništa ne menja, odnosno da EU ne preduzima neophodne mere da bi se u potpunosti primenio Briselski sporazum – istakao je Zečević za “Kosovo onlajn”.

“Pitanje Kosova je srpsko pitanje”

Macinka je izjavio da je Vlada Češke podlegla određenim pritiscima kada je 2008. godine priznala nezavisnost tzv. Kosova, ocenivši da je takva odluka verovatno bila posledica veza tadašnjeg ministra spoljnih poslova Karela Švarcenberga sa bivšom državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt, koja je poreklom iz Češke, i njenim interesima vezanim za Kosovo.

– Što se današnje politike tiče, ne želimo da dodajemo neku novu dinamiku, da pravimo poteze koji bi bili teatralni ili iznenadni. To jednostavno nije priroda naše vlade, da pravimo takav gest. Mislimo da je pitanje Kosova srpsko pitanje, pitanje regiona, a ne međunarodno pitanje – rekao je Macinka.

Koliko Češka unutra EU može da utiče na druge?

Mitić veruje da ovakav stav češke vlade može biti od uticaja unutar EU, jer je Češka izuzetno važna zemlja i u okviru Evropske unije, ali i u okviru “Višegradske četvorke“ u kojoj je i Slovačka, a koja je apsolutni nepriznavač Kosova.

– Češka pokušava da ostvari što je moguće bolje odnose i sa Bratislavom i sa Budimpeštom – ocenio je on.

Stav Češke, prema oceni Zečevića, može da ima uticaj na druge, u smislu da partije krajnje desnice u Nemačkoj i u Francuskoj dobiju potvrdu svog razmišljanja jer se i u Češkoj dovodi u pitanje opravdanost nezavisnosti Kosova.

– Može imati uticaj u smislu da se ojača ta teza da je Kosovo dobilo neopravdanu nezavisnost. Ali, pravih političkih poteza i odluka koje bi promenile stanje za sada nema. Ako toga bude jednog dana, onda ćemo moći ozbiljnije da pričamo o novoj situaciji u vezi sa kosovskom krizom i potezom priznavanja nezavisnosti Kosova u pojedinim državama – navodi Zečević.

Češka vlada je priznala tzv. Kosovo 21. maja 2008. godine, samo tri meseca nakon što je u Prištini jednostrano proglašena nezavisnost. Vaclav Klaus, predsednik Češke u to vreme, izjavio je 2024. da je smatrao skandaloznim to što je ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg priznao Kosovo bez rasprave u Vladi i bez toga da uopšte obavesti predsednika države.