Nema nikakve dileme da je Dejan Savićević početkom devedesetih godina prošlog veka bio među najboljim fudbalerima na svetu. Rame uz rame sa legendama kao što su Dijego Armando Maradona, Rud Gulit, Paolo Rosi, Lotar Mateus…
Upravo je to bila tema razgovora sa navijačkim portalom “Milan vajbs” u kome je popularni Dejo učestvovao. Ipak, priznaje da mu je bilo malo lakše da bude među boljima.
– Da, bio sam među tri-četiri najbolja igrača na svetu. Ali možda nisam imao toliku konkurenciju – kratko je poručio Savićević, koji se potom prisetio svoje najbolje utakmice u karijeri.
– Ako pričamo o Milanu, to je sigurno utakmica protiv Barselone 1994. Postigao sam treći gol – lob van šesnaesterca koji je prebacio Zubizaretu. U glavi sam video tačnu tačku gde će lopta pasti u samom trenutku kada sam je udario. Atinska noć je bila moja noć.
Starsportphoto©
Za vreme Dejanovog “mandata” u Milanu, defanzivni bedem su činili legendarni igrači Franko Barezi i Paolo Maldini.
– Barezi i Maldini su predstavljali zid tima. Ja sam bio drugačiji igrač, kreativan i emotivan – jasan je bio Savićević.
Tri omiljena saigrača
– Moram barem pet: Van Basten, Gulit, Vea, Maldini, Barezi – rekao je Savićević
Koliko se razlikovao Savićevićev stil igre sa Laminom Jamalom?
– U poslednjih 20 godina tu su bili Mesi i Ronaldo. Voleo sam i Ronalda ‘Fenomena’. I Nejmara, ali on nije bio pravi profesionalac. Šteta, jer je mogao dostići nivo te trojice. Sada je tu Jamal, koji ima nešto drugačije od svih ostalih. Malo liči na mene: kreće sa desne strane, ulazi u sredinu, levonog je, ima maštu, dribling, udara spoljnim delom stopala kako nisu ni Mesi ni Maradona – izjavio je Savićević.
Na pitanje zašto nije ostavio trag jednak onom koji je ostavio Maradona, Savićević ukazuje na fizičke probleme nakon operacije.
– Dijego je bio Dijego, ja sam smršao nakon pubalgije, a posle te operacije uvek sam imao problema sa mišićima.
Neizbežna tema je bila i razlika u sudijskom kriterijumu u prošlo i sadašnje vreme.
– U moje vreme defanzivcima je bilo dozvoljeno da biju. Danas bi Maradona i Savićević bili mnogo zaštićeniji. S druge strane, sada se igra mnogo više utakmica. Ranije je Serija A imala 18 timova, a za osvajanje Lige šampiona trebalo je odigrati samo devet utakmica. Sada igrači zarađuju mnogo više. Teško je praviti poređenja.
S kime je bio najbolji odnos?
– Barezi, Maldini, Boban, Tasoti – naglasio je Savićević
Broj 10 na dresu su nosili brojni velikani. Uključujući i Savićevića.
– To je najprestižniji broj. Pripadao je Peleu, Maradoni, Platiniju, Mateusu… Nosio sam ga u Crvenoj zvezdi, u Milanu… Moraš ga zaslužiti.
Kako je rekao, nepoznavanje italijanskog jezika nije niti izgovor niti problem.
– Kakav jezik? Žorž Vea je imao problema sa jezikom! Posle dve i po godine sa nama još uvek nije znao reč italijanskog. Stvar je u tome što je bilo šest stranaca, a mogla su da igraju samo trojica. Nisu želeli da se odreknu Holanđana koji su osvojili sve. U jednom trenutku sam rekao: ‘Pusti me da odigram pet utakmica zaredom i, ako ne budem dobar, ja ću biti prvi koji će se povući’.
