EU NE ODGOVARA PROŠIRENJE, MOŽE DA SRUŠI SVE NADE CRNE GORE Balkanska zemlja ulazi u finiš trke, ali bi Evropa u poslednjem trenutku mogla da POVUČE RUČNU: “X faktor” čeka na aktivaciju

Kada će Srbija u Evropsku uniju (EU) je kao pitanje kada će Srbija u kosmos, i to jer zemlje EU ne žele nove članice, smatra Dušan Reljić, stručnjak za međunarodnu politiku i evropske poslove. Prema njegovim rečima, prijem zemalja Zapadnog Balkana koštao bi EU 10 evra godišnje, ali ipak postoje kočnice. Razlog je jednostavan: građani EU i političke elite su skeptični zbog činjenice da bi zemlje Zapadnog Balkana kao članice imale pravo glasa, a tu su i ustavna ograničenja kod država kao što su Francuska i Holandija.

Upravo na Francusku i Nemačku u narednim mesecima treba obratiti pažnju, ocenjuje Reljić za “Blic”, jer se u tim zemljama spremaju izbori koji će odrediti i pravac u kom će se kretati sama Unija.

Reljić je u Briselu razgovarao sa grupom novinara iz Srbije, koji su u središtu Evropske unije boravili u okviru projekta “Puls Evrope”.

Zašto EU većinski nije za proširenje

Kako je na samom početku naglasio, politička volja za proširenje kod većine članica EU ne postoji.

– Primanje Ukrajine, na primer, koštaće EU 250 milijardi evra. Tako da je primanje novih članica i ekonomski problem, ali prijem šest zemalja Zapadnog Balkana koštao bi mnogo manje poreske obveznike EU – 10 centi do 10 evra godišnje. Sa Zapadnim Balkanom je pitanje to što bi svako imao pravo glasa, a to ne žele ni građani EU, ni političke elite – smatra Reljić.

Ovo se, ističe stručnjak za evropske poslove, odnosi i na Crnu Goru, koja se smatra prvom zemljom koja će ući u EU, barem se tako da zaključiti iz izjava zvaničnika iz Brisela. Međutim, Reljić smatra da uvek postoji jedan faktor koji EU može da iskoristi da uspori evropski put Crne Gore, a to je – ruski uticaj.

– Evropskoj uniji sada odgovara da se što više zaustavi ulazak zemalja regiona Zapadnog Balkana. Kada je Crna Gora u pitanju, EU bi želela da ima primer kako sve može da izgleda i da ništa ne košta, ali ruski uticaj se koristi kao izgovor da se zaustavi proširenje. Crnogorske vlasti ne shvataju da ta retorika ne pomaže, kao ni to što slede primer Mila Đukanovića. Crna Gora je pogrešila što Milo Đukanović nije išao u zatvor, to bi poslalo ozbiljnu političku poruku nakon smene vlasti – ocenjuje on za “Blic”.

Kako balkanske zemlje stoje na EU putu

Evo kako situacija sa evrointegracijama regiona Zapadnog Balkana izgleda “na terenu”:

• Crna Gora: Crna Gora je najdalje odmakla i trenutno je u fazi zatvaranja poglavlja. Pregovori u toku (otvorena sva 33 poglavlja). Do proleća 2026. godine, Crna Gora je uspela da privremeno zatvori 15 poglavlja. Vlada u Podgorici ima ambiciozan plan da privremeno zatvori sva preostala poglavlja do kraja 2026. godine, uz snažnu podršku Brisela koja se temelji na principu zasluga (regata princip). Ključni fokus je jačanje institucija i dosledna primena zakona u oblasti vladavine prava. Crna Gora ima cilj da postane članica EU 2028. godine
• Srbija: Srbija se nalazi u periodu tehničke i političke stagnacije kada je reč o otvaranju novih klastera. Pregovori u toku (otvorena 22 poglavlja od 35). Poslednji pomak dogodio se krajem 2021. godine otvaranjem Klastera 4. Tokom 2024, 2025. i početkom 2026. nije otvoren nijedan novi klaster. Glavne kočnice su nivo usklađenosti sa spoljnom politikom EU (odnos prema Rusiji), reforme u vladavini prava i dijalog sa Prištinom
• Albanija: Albanija se u 2026. profilisala kao drugi “favorit” i trenutno beleži napredak. Pregovori u toku (odvojeni od Severne Makedonije). Nakon što je 2024. godine zvanično otvorila prvi klaster (Osnovna prava), Tirana je ubrzala proces i očekuje se da bi mogla da završi tehnički deo pregovora do 2027. godine. Postoji snažna politička volja unutar EU da se Albanija nagradi za dosledno usklađivanje sa evropskom bezbednosnom politikom
• Severna Makedonija: Severna Makedonija je ponovo u stanju čekanja. Pregovori otvoreni, ali suštinski blokirani. Glavna prepreka su ustavne promene (uključivanje bugarske manjine u Ustav) koje su uslov za nastavak procesa i otvaranje klastera. Unutrašnja politička previranja i nedostatak dvotrećinske većine u parlamentu usporavaju proces i u 2026. godini
• Bosna i Hercegovina: Nakon istorijske odluke o otvaranju pregovora u martu 2024, BiH se bavi usvajanjem bazičnih zakona. Pregovori su otvoreni, ali tehnički još nisu počeli u punom kapacitetu. Usvojeni su važni zakoni o sprečavanju sukoba interesa, ali BiH još uvek treba da usvoji državni program za preuzimanje pravnih tekovina EU (Acquis). Unutrašnja politička koordinacija ostaje najveći izazov za konkretno otvaranje prvih poglavlja

Desničarska opasnost nad Evropom

Ali nije samo skepticizam prema Zapadnom Balkanu u određenim članicama EU “krivac” za to što proširenje stagnira.

Francuska, kao zasad najveći “kočničar” kada je proširenje u pitanju, ima čak i ustavna ograničenja koja se tiču prijema novih članica u EU. Isto je uvela i Holandija, a tu je i, prema Reljićevim rečima, desničarska opasnost koja se nadvija nad Evropom.

– Rasprava o širenju zapravo koristi desničarskim snagama u Evropi. Nemačka trenutno strahuje od AfD-a, tako da je sve što ima veze sa migracijom tabu tema. “Fire wall”, obećanje da se neće ići u koalicije i saradnju sa ekstremnom desnicom, pao je na izborima za Evropski parlament, a pitanje je da li će i u pokrajinama na predstojećim izborima. U Nemačkoj i Francuskoj se nadvila velika desničarska opasnost i definisaće buduće odnose u Evropi – objašnjava on za “Blic”.

Nemačkoj preti rušenje zaštitnog zida, Francuska na testu

Politička scena u dve najvažnije zemlje EU, Francuskoj i Nemačkoj, prolazi kroz ozbiljne potrese koji direktno utiču na stabilnost cele Evrope. Glavni pokretač tih promena je uspon desnice, koja više nije samo “protestna opcija”, već realan pretendent na vlast.

Iako su predsednički izbori tek za godinu dana, Francuska je već u “ratnom stanju”. Ključni problem je što aktuelni predsednik Emanuel Makron ne može da se kandiduje za treći mandat, a njegova partija nema lidera koji može da parira desnici.

• Le Pen i Bardela: Marin Le Pen je krajem 2024. i tokom 2025. godine bila pod velikim pravnim pritiskom zbog pronevere EU fondova, što je dovelo do presude kojom joj je zabranjeno kandidovanje. Međutim, to je otvorilo put Žordanu Bardeli, harizmatičnom 30-godišnjaku koji je trenutno najpopularniji političar u Francuskoj
• Ankete: Bardela vodi u gotovo svim simulacijama za 2027. godinu. Njegova strategija je “normalizacija” partije (RN) – manje priče o izlasku iz EU, a više o sigurnosti, troškovima života i imigraciji
• Opasnost: Ako desnica uđe u Jelisejsku palatu, Francuska bi mogla da postane još veći “kočničar” EU integracija, posebno u pogledu pomoći Ukrajini i daljeg proširenja Unije

U Nemačkoj se desnica ne bori za predsednika (koji ima ceremonijalnu ulogu), već za vlast u saveznim pokrajinama i na saveznom nivou.

• Uspon AfD-a (Alternative za Nemačku): Na izborima u istočnim pokrajinama (Tiringija, Saksonija, Brandenburg) AfD je postao najjača ili druga najjača partija. U 2025. i 2026. godini taj trend se prelio i na zapadne delove zemlje
• Rušenje zida: Decenijama je u Nemačkoj važio princip da niko neće u koaliciju sa ekstremnom desnicom. Međutim, kako AfD redovno osvaja više od 20-30% glasova, tradicionalnim partijama (CDU, SPD) postaje gotovo nemoguće da formiraju stabilne vlade bez njih, što izaziva političku paralizu
• Glavne teme: Ekonomska stagnacija Nemačke, visoke cene energenata i oštro protivljenje migrantskoj politici

Kako desnica zapravo preti

Važno je razumeti da se desnica u 2026. godini promenila. Oni više ne pričaju o rušenju sistema, već ga menjaju “iznutra” tako što:

• Forsiraju politiku “zatvorenih vrata” i masovnih deportacija, što postaje mejnstrim i kod umerenih partija
• Oštro se protive ekološkim porezima i zabrani automobila na benzin/dizel, što im donosi glasove radničke klase
• Većina desnih partija u ovim zemljama je skeptična prema daljem finansiranju rata u Ukrajini i zagovaraju “nacionalne interese” ispred interesa Brisela

Naposletku i imajući u vidu sve navedeno, Reljić je u razgovoru sa novinarima iz Srbije zaključio sledeće:

– Učlanjivanje u EU je najbolja opcija, ali ako do toga ne dođe, nije tragedija i mora se iskoristiti za druge stvari.

Bekerat: EU nedelja mogućnosti pokazuje da su veze Srbije i EU neraskidive.

Koje zemlje su saveznice Srbije u EU: Francuska stabilan partner.

Rumen Radev je novi premijer Bugarske: Upozoravao Brisel na “srpski svet”, stavili veto na Klaster 3.

Nema ništa od proširenja EU, izvisila i Crna Gora.

Marta Kos zove članice EU da daju predloge za proširenje i ulazak zemalja Zapadnog Balkana.