“AKO NE REŠE KRIZU, ČEKA NAS REVOLUCIJA KAO IZ 1917.” Vođa ruske Komunističke partije upozorio Kremlj: “Putin gubi podršku”

Rusija bi mogla da se suoči sa ponavljanjem boljševičke revolucije iz 1917. godine ako hitno ne preduzme korake za rešavanje rastućeg nezadovoljstva, upozorio je lider Komunističke partije te zemlje Genadij Zjuganov.

– Deset puta smo vam rekli, ekonomija će se urušiti. Prvi kvartal je bio potpuna katastrofa. Ako hitno ne preduzmete finansijske, ekonomske i druge mere, na jesen ćemo se suočiti sa onim što se dogodilo 1917. godine. Nemamo pravo da to ponovimo – poručio je Zjuganov u ruskoj Državnoj dumi, misleći na uspon Vladimira Lenjina na vlast nakon svrgavanja poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova – prenosi britanski The Times.

Iako se Komunistička partija, druga po veličini u ruskom parlamentu, predstavlja kao naslednica ideja Vladimira Iljiča Lenjina i Karla Marksa, ona se smatra da je previše anti-kremljski nastrojena i da joj je svrha zapravo da Rusima pruži iluziju demokratije.

“Vladimire Vladimiroviču, ljudi te se boje”

Istina je da se Kremlj poslednjih nedelja bori da zadrži nezadovoljstvo građana pod kontrolom. Izjave Zjuganova usledile su nakon što je Viktorija Bonja, jedna od najpoznatijih i najuticajnijih ruskih manekenki, modela i influenserki, bivša TV zvezda i inače čvrsta pristalica ruskog lidera koja, što nije iznenađujuće ne živi u Rusiji već na Zapadu, tačnije u Monaku, optužila Kremlj da nije uspeo da reši niz problema, od ekonomije do ograničenja interneta. Njen 18-minutni video na Instagramu pregledan je više od 30 miliona puta otkako je objavljen prošle nedelje.

– Vladimire Vladimiroviču, ljudi te se boje – rekla je Bonja, obraćajući se Vladimiru Putinu.

– Ljudi te se boje, blogeri te se boje, umetnici te se boje, guverneri te se boje. A ti si predsednik naše države – rekla je, između ostalog, Bonja – koja je kasnije obrisala svoj video.

Kremlj je, međutim, odbacio Bonjinu tvrdnju i ne samo njenu, već i tvrdnje brojnih kremaljskih propagandista, ruskih influensera i proratnih vojnih blogera – da se ruski lider drži u neznanju jer se zvaničnici “plaše” da mu kažu istinu o rastućim problemima sa kojima se Rusija suočava.

Čak je i ruska državna agencija za ispitivanje javnog mnjenja priznala da je Putinova popularnost pala na najniži nivo od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine. Sada 66 odsto Rusa odobrava njegove poteze, što je pad od 11 odsto od decembra, prema Vtsiomu. Iako je ta brojka po zapadnim standardima izuzetno visoka, treba imati na umu da Kremlj kontroliše sve nacionalne medije i da u Rusiji zapravo nema stvarnih opozicionih stranaka, podseća Times.

“Učinili smo sve što smo mogli da podržimo Putina, njegovu strategiju i politiku”

Pad podrške Putinu delimično je prouzrokovan gušenjem aplikacije za razmenu poruka Telegram, najpopularnije takve platforme koju koriste desetine miliona Rusa, od običnih građana do poslovnih ljudi i vojnika, ali i raznim drugim ograničenjima interneta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ruskih građana, posebno otkako je usluga mobilnog interneta sve češće nedostupna ne samo u udaljenim i izolovanim krajevima zemlje, već i u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Kremlj je, što je vrlo neobično za Putinov režim, prihvatio i reagovao na kritike i objavio da “radi na rešavanju problema koje je Bonja identifikovala”, a Zjuganov se požalio da je Kremlj reagovao na njen istup, a ignorisao pozive njegove stranke na delovanje.

– Učinili smo sve što smo mogli da podržimo Putina, njegovu strategiju i politiku. A onda ova dama iz Monaka, nju su poslušali! – rekao je ogorčeno.

Njegova zabrinutost zbog ponavljanja revolucije iz 1917. godine, koja je dovela do sedam decenija komunističke vlasti, u nekim krugovima izazvala je podsmeh.

– To nisu komunisti, to su nekakvi antikomunisti – komentarisao je politički analitičar Abas Galjamov, nekadašnji pisac govora ruskog lidera, koji je u Rusiji proglašen “stranim agentom” i godinama živi u egzilu.

– Neka čudna vrsta komunista – ocenio je, pak, Jurij Butusov, uticajni ukrajinski novinar.

Bonjine izjave izazvale su žestok napad voditelja ruske državne televizije Vladimira Solovjova, najpoznatijeg prokremaljskog i proratnog propagandiste.

Influenserka mu je brzo uzvratila

– Nije na ovoj istrošenoj bludnici da otvara svoja prljava usta – rekao je on, između ostalog, u programu, optuživši je da radi za Zapad.

Influenserka mu je brzo uzvratila, najavivši da će pokrenuti peticiju da bude uklonjen sa televizije.

– Želim da pitam sve nas žene, u kom trenutku smo propustile trenutak kada su žene počele da budu vređane na nacionalnim TV kanalima? – prokomentarisala je.

Ipak, Bonja je pažljivo pazila da ne kritikuje samog Putina, što je izazvalo nagađanja da su njene izjave orkestrirane od strane Kremlja kako bi se stvorio utisak da vlast reaguje na probleme. Takođe je pokušala da se distancira od ruske opozicije u egzilu.

– Nisam sa vama, ja sam sa narodom – rekla je ona u video objavi.

– Ne znam šta će mi se dogoditi… ali vredelo je jer nisam mogla da ne iskoristim svoj glas… Bila bi to izdaja moje ruske duše da nisam progovorila. Tako mi je drago da se naš glas čuo – rekla je.

U međuvremenu, Putinovi kritičari već dugo smatraju da je ruski lider sve više udaljen od briga običnih ljudi i da je opsednut ratom u Ukrajini i “slavom” sovjetske ere.

“Specijalna vojna operacija”

U sredu je, po Putinovom nalogu, Akademija Federalne bezbednosne službe (FSB) u Moskvi, tajne službe naslednice KGB-a, preimenovana u čast Feliksa Dzeržinskog, prvog šefa Čeke, zastrašujuće sovjetske tajne policije.

Dzeržinski je Čeku, preteču podjednako zloglasne tajne službe KGB, osnovao 1917. godine. Njegovi agenti su ubili desetine hiljada navodnih “klasnih neprijatelja” tokom perioda poznatog kao “Crveni teror”, kampanje masovnog ubijanja civila raznih profila, za koje su boljševici sumnjali da bi mogli da podrže kontrarevoluciju.

Njegov kip je srušen u Moskvi 1991. godine tokom prodemokratskih protesta uoči raspada Sovjetskog Saveza. Akademija FSB-a nosila je njegovo ime od 1962. do 1993. godine.

Uprkos neuspehu Rusije da pobedi Ukrajinu u više od četiri godine rata, nema znakova da je Putin spreman da smanji svoje osvajačke ambicije u zemlji. U utorak je ponovo uporedio “specijalnu vojnu operaciju” Kremlja sa pobedom Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom i pohvalio žene i decu što “pletu čarape” za vojnike na frontu.

(Jutarnji)