OD KRITIČARA DIJALOGA DO GLAVNOG PREGOVARAČA Ko je Agron Bajrami: Lupao packe Mogerini i Lajčaku, a sada ga je Kurti ustoličio

Agron Bajrami, novinar i diplomata koji je godinama oštro kritikovao dijalog Beograda i Prištine kao svojevrsnu predstavu za međunarodnu zajednicu, a ne kao proces koji donosi konkretne rezultate – ocenjujući da se koristi za “kupovinu vremena” i popravljanje međunarodnog imidža – danas se nalazi u njegovom središtu, kao glavni pregovarač Kosova.

– Ono što je sigurno, sa Kurtijem na čelu Vlade, ali i sa gospođom Osmani na čelu Parlamenta, Kosovo više neće biti kakvo je bilo do sada – govorio je Bajrami 2020. godine o novoj vladi u Prištini, nakon dolaska na vlast Aljbina Kurtija.

Šest godina kasnije, nije se puno toga promenilo u dijalogu, ali je upravo Bajrami imenovan za glavnog pregovarača. Kako se navodi u saopštenju kabineta premijera, Kurti je čestitao Bajramiju na novom zadatku i poželeo mu uspeh u ispunjavanju novih odgovornosti. Pored nove pozicije, Bajrami obavlja dužnost ambasadora Kosova u Belgiji, piše “Kosovo online“.

Proces bez jasnog pravca

Bajramijevi raniji stavovi o dijalogu bili su izrazito kritični, uz jasnu poruku da je reč o procesu koji je izgubio i dinamiku i svrhu.

Tokom posredovanja Federike Mogerini optuživao ju je da je usporila proces kada je otvorena tema razmene teritorija, a kritikovao je i Miroslava Lajčaka, tvrdeći da EU nije ponudila jasan i dosledan okvir pregovora, što je dovelo do konfuzije oko ciljeva i ishoda dijaloga.

Bajrami je upozoravao da ideja da “obe strane treba nešto da dobiju i izgube” može biti opasna, jer otvara prostor za rasprave o teritoriji umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života. Često je isticao da su političke elite “privatizovale” dijalog, vodeći pregovore u uskom krugu bez šire društvene debate i transparentnosti. Čak i u slučaju postizanja sporazuma, izražavao je sumnju u njegovu primenu.

Stav o ZSO

U analizama vezanim za Briselski sporazum iz 2013. godine, Bajrami je upozoravao da odredbe o Zajednici srpskih opština (ZSO) mogu dovesti do stvaranja “trećeg nivoa vlasti koji bi delovao, ako ne de jure, onda de fakto, van pravnog okvira Kosova”.

– Ovo bi moglo defunkcionalizovati i destabilizovati pravni sistem zemlje – tvrdio je on.

Traži “uzajamno priznanje”

Kao ambasador u Briselu, Bajrami je više puta isticao da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije moguća bez međusobnog priznanja.

– Uzajamno priznanje Kosova i Srbije je ono što će morati da dođe na kraju ovog procesa. Nema izlaza, završetak dijaloga, potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, moguća je samo ako dođe do međusobnog priznavanja – govorio je.

Često je pravdao jednostrane poteze Prištine usmerene prema srpskoj zajednici, a kritički se osvrtao i na Euleks.

– Danas Kosovo ima ogromne probleme sa vladavinom prava, korupcija je široko rasprostranjena i još uvek postoji nekažnjivost za visoke zvaničnike i političke lidere, a za to je takođe kriv i Euleks – pisao je.

Biografija

Agron Bajrami rođen je 5. decembra 1967. godine u Prištini, gde je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Na društvenim mrežama opisuje sebe kao ljubitelja istorije, knjiga, filmova, grafičkih romana i rok muzike.

Pre ulaska u diplomatiju, radio je kao novinar, pa je bio glavni urednik dnevnog lista “Koha Ditore”, a obavljao je i funkciju šefa Kosovskog medijskog instituta.

U Kohi je ostao do 2021. godine, kada prelazi u diplomatiju, nakon što je imenovan za ambasadora Kosova u Belgiji, Luksemburgu, pri Evropskoj uniji i Natou, sa sedištem u Briselu.

Aktivno je učestvovao u briselskim pregovorima i dosledno se zalagao za punu nezavisnost i suverenitet Kosova.

(Kosovo online)