KREĆE NUKLEARNI DOMINO EFEKAT?! Svet u panici, ovih 6 zemalja priprema atomsku bombu? Stigla i ZASTRAŠUJUĆA poruka

Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), izrazio je zabrinutost da bi neke od potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1970. godine mogle početi da krše taj sporazum, što bi potencijalno moglo da izazove “domino efekat” u kojem bi čak 20 država moglo da pokuša da napravi nuklearno oružje.

Zvaničnici u zemljama poput Poljske, Južne Koreje i Japana razgovarali su o mogućnosti sticanja sopstvenog nuklearnog arsenala, dok su predstavnici Turske, Saudijske Arabije i Švedske otvoreno izjavili da bi mogli da teže nuklearnom oružju u uslovima destabilizovanog sveta i slabljenja NATO-a.

“To je veoma, veoma krhka situacija”

– Postoji nekoliko važnih zemalja… u Evropi, Maloj Aziji i na Dalekom istoku koje su to pomenule, i u kojima se vodi javna rasprava o toj mogućnosti – rekao je Grosi za “The Telegraf”.

– Govori se o ‘prijateljskom širenju’. Sve su to stvari koje me zabrinjavaju, jer verujem da bi svet sa 20 ili više država koje poseduju nuklearno oružje bio izuzetno opasan – dodao je.

– U nekom trenutku videćemo pukotinu u sistemu. A onda ćemo imati domino efekat. To je veoma, veoma krhka situacija – naveo je i priznao je da je trka u nuklearnom naoružanju njegov “najgori strah”.

Sjedinjene Američke Države, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Kina jedine su države koje Sporazum o neširenju nuklearnog oružja priznaje kao države sa nuklearnim oružjem.

Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja, od više od 12.300 nuklearnih bojevih glava u svetu, Rusija poseduje 5.459, Sjedinjene Američke Države 5.277, a Ujedinjeno Kraljevstvo 225.

Poljska

Poljski premijer Donald Tusk, je u martu nagovestio da će njegova zemlja na kraju pokušati da dobije sopstveno nuklearno oružje. Rekao je da Poljska neće biti “pasivna” dok proširuje svoje kapacitete u oblasti nuklearne energije, dodajući da Varšava “veoma ozbiljno shvata nuklearnu bezbednost”.

Prošle godine, Poljska je potpisala sporazum sa Francuskom kojim joj je otvorena mogućnost zaštite od francuskih nuklearnih projektila.

Južna Koreja

Čak 76 odsto stanovnika podržava razvoj nuklearnog arsenala, prema istraživanju sprovedenom u martu 2025. godine. To je najviši procenat zabeležen otkako je Institut za političke studije Asan počeo da sprovodi ankete o ovom pitanju 2010. godine.

Bivši predsednik Jun Suk-Jeol je 2023. godine rekao da će zemlja to razmotriti “ako severnokorejske pretnje postanu ozbiljnije”.

Međutim, ministar spoljnih poslova Čo Hjun je 1. aprila izjavio da Južna Koreja nema nameru da teži nuklearnom oružju, navodeći da posvećenost njegove zemlje neširenju nuklearnog oružja nije “pravno ograničenje, već strateški izbor”.

Japan

U decembru 2025. godine, visoki japanski bezbednosni zvaničnik predložio je da Japan nabavi nuklearno oružje usred pogoršanja bezbednosnog okruženja, objavio je japanski javni servis NHK. Neimenovani zvaničnik opisan je kao član kancelarije premijera Sanae Takaiči.

Glavni sekretar kabineta Minoru Kihara kasnije je izjavio da se japanska nuklearna politika nije promenila, ali je odbio da komentariše te izjave ili da li će zvaničnik zadržati svoju funkciju.

Iako je Japan ključni potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), zemlja je odbila da potpiše noviji Ugovor o zabrani nuklearnog oružja, koji je stupio na snagu 2021. godine, nakon višedecenijske kampanje usmerene na sprečavanje ponavljanja američkih atomskih bombardovanja Hirošime i Nagasakija na kraju Drugog svetskog rata.

– U teškim bezbednosnim uslovima, nuklearno odvraćanje je neophodno za odbranu života i imovine ljudi, kao i suvereniteta i mira Japana – rekao je komentarišući odluku, glavni sekretar kabineta Jošimasa Hajaši je u martu 2025. godine.

Turska

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, izjavio je u februaru da bi globalni razvoj događaja mogao da navede Tursku da razmotri nuklearno oružje. Usred sumnji među američkim saveznicima u Evropi i Aziji u pouzdanost američkih bezbednosnih garancija, kao i s obzirom na geografski položaj Turske, Ankara je zabrinuta zbog potencijalne trke u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku, navodi Centar za istočne studije.

Čak 71 odsto Turaka podržava razvoj nuklearnog programa, dok se samo 18 odsto tome protivi, prema anketi agencije Research Istanbul sprovedenoj u julu 2025. godine.

Saudijska Arabija

Saudijski prestolonaslednik je više puta rekao da će njegova zemlja nastojati da stekne nuklearni arsenal ako Iran razvije nuklearno oružje. Mohamed bin Salman je u septembru 2023. godine izjavio za Fox News: “Zabrinuti smo ako bilo koja zemlja dobije nuklearno oružje”, dodajući da ako Iran uspešno razvije to oružje, “moraćemo i mi da ga dobijemo”.

Princ Muhamed je dao slično upozorenje i 2018. godine, rekavši za CBS News: “Saudijska Arabija ne želi da nabavi nuklearnu bombu, ali bez sumnje, ako Iran razvije nuklearnu bombu, mi ćemo slediti taj primer što je pre moguće’.

Švedska

Iako je švedski premijer Ulf Kristerson, isključio mogućnost da se nuklearno oružje nalazi u Švedskoj u mirnodopskom vremenu, rekao je da bi se situacija mogla promeniti ako zemlja bude uvučena u rat.

– Ako bi došlo do rata koji bi nas na neki način pogodio, onda bi to bila sasvim drugačija situacija – rekao je Kristerson krajem februara tokom posete francuskom nosaču aviona Šarl de Gol, koji je boravio u Švedskoj.

Na pitanje o mogućnosti da njegova zemlja bude domaćin francuskog nuklearnog oružja, rekao je da Švedska ima jasnu doktrinu, koju je nedavno ponovila i nakon pridruživanja NATO-u, prema kojoj u mirnodopskom vremenu nema stalno raspoređenih stranih trupa niti nuklearnog oružja na njenoj teritoriji.

– Ako bi došlo do rata koji bi nas na neki način pogodio, onda bi to bila potpuno drugačija situacija – dodao je.

(Miror)