(VIDEO) “ISPLAČEM SE I IZVIČEM NA SAV GLAS, ALI SAM U 4 ZIDA!” Prva ispovest Darka Lazića o SMRTI BRATA, posvetio mu pesmu: “Došli su na sahranu zbog promocije”

Bolna ispovest pevača Darka o gubitku koji ostavlja rane. On priča da zbog svoje i porodice brata Dragana mora da bude jak i da temelje ponovo gradi u porodici koja je izgubila stub. Oseća da je Dragan sve vreme uz njega i to mu daje snagu da nastavi da radi, peva, peca i vozi motor, baš kako su sve to nekad radili zajedno.

Pevača Darka Lazića sreli smo na snimanju spota za pesmu koju je posvetio bratu Draganu, koji je pre nešto više od mesec dana stradao u saobraćajnoj nesreći. Darko se polako vraća na scenu iako tuga ne jenjava.

Na pitanja kako je, teško je sabrati emocije koje se bore između bola i pokušaja da pred porodicom ostane jak.

– Hvala na pitanju, ali na to pitanje mi je teško da odgovorim. Trudim se i borim da nastavim dalje jer život ide dalje i ja moram da nastavim, ali kada bih rekao da sam dobro, slagao bih jer nisam dobro, ali to ne pokazujem. Imam svoje trenutke kada tugujem, ali to niko ne vidi osim mojih bližnjih i za to niko ne treba da zna. Tugu koju ja nosim to samo ja znam, a ovo što drugi komentarišu u smislu “vratio se na scenu i počeo je da radi“ to samo mogu maloumni da tako nešto napišu i pomisle i tih ljudi mi je žao. Kad se molim bogu za zdravlje i mir svoje porodice, tada se molim i za njih da im bog podari snage, mira i pameti ali i da im da sreće, kaže Darko koji ne krije da nije mogao da veruje da je bilo onih kolega koje su ga osudile što je počeo da nastupa.

– Uvek je tu tih deset posto koji će napisati nešto loše, ali to su uvek isti ljudi koji su nesrećni. Što želim svojima, želim i njima, a to je sve najbolje. Ne dotiče me jer svako ima pravo na svoj život i svoje mišljenje. Morao sam da se vratim jer je meni lakše, ali meni bi moj brat prvi rekao: “Buco, nemoj slučajno da nisi nastavio da pevaš“. Nisam se ni oprostio od njega jer je on uz mene svaki trenutak i svaki dan i osetim ga u svom srcu. Nisam sam, tu je sa mnom i daje mi snagu i volju da nastavim dalje. Vreme ne leči rane i pevač to i ne očekuje.

Ne mogu da izgovorim da je pokojni

– To je ožiljak koji ne zarasta ali ni jednom nisam rekao “moj pokojni brat“, on je za mene živ, uvek će biti i nosim ga u srcu i ako ništa drugo ojačao me je jer smo zajedno. U meni je, u srcu i idemo tako kroz život i guramo.

Darko na ivici suza se priseća svakog trenutka koji su proveli zajedno, a koji nije verovao da će se ikada završiti.

– Fali mi dosta u mnogim trenucima i nažalost, mi ljudi tek kada izgubimo nekog, vidimo koliko nam neka osoba znači u životu. Moj brat i ja smo bili nerazdvojni i fali mi… Fali mi u mnogo toga, ali život ide dalje i znam da je uz mene i sve što radim radiću duplo jače i duplo bolje zbog njega i sebe, kao i zbog svoje i njegove porodice. Nisam sam, imam sada i moju i njegovu decu, sve je to moja porodica i ne smem da ga razočaram, moram da budem bolji i jači nego ikad.

Dragan je iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece, o kojima će Darko kaže voditi računa kao da su njegovi. Zato se trudi da tugu zaleči sam jer je porodici ogromna tuga. Draganov glas skoro da čuje svakodnevno, kako je to bilo pre mesec i po dana kada se pojavi niotkuda sa predlogom da idu na pecanje ili vožnju motorima.

– Dosta vremena provodim tamo gde smo zajedno vreme provodili i tu najviše osećam da je sa mnom i da me tera i da mi kaže: “Buco, ajde idemo na pecanje“ ili “Buco, ajde idemo da se vozimo“. Radim kako mi srce kaže da radim. Ne slušam nikog, ni šta je ispravno, ni šta nije. Svi su pametni, samo želim da me ljudi puste i da radim kako se osećam. Niko ne nosi moju bol i ne oseća bol koju ja osećam, kao i moja majka, moja porodica i njegova porodica. Ne bih poželeo da niko oseća tu bol koju ja osećam, a to što sam mentalno jak i psihički i fizički kada me vidite to je moja veličina i zato sam tu gde jesam.

Snimio pesmu za brata “Pismo”

Sa setom u glasu Darko kaže da čeka da mu Dragan dođe u san.

– Nisam ga sanjao nijednom do sada, ne znam ni sam što je to tako, a mislio sam da ću ga odmah sanjati. Verovatno mi je glava prepuna svega i moram da kažem da malo slabije spavam i sve je sveže i osetljivo. Nisam se odmorio, a kreće mi turneja i ceo album. Danas radim nastavak za pesmu “Pismo“, koju je radio Mersed Hadžić, a promenili smo pevače. U ovoj su sa mnom Đani i Đus, biće jedna jako zanimljiva pesma. Nadam se da će lepo da prođe i svaka pesma ima svoju publiku, priča pevač koji je svestan da trenutno nije lak za saradnju.

– Jako sam težak i mene je jako teško naterati da se snimam i uđem u studio. Sada sam dobio neku snagu i volju i sve što sam nekada radio, sada imam duplo više snage i volje. Hoću da postavim sebe tamo gde sam trebao da budem i da svi vide gde je moje mesto, a gde su oni. Red je odavno došao, odavno sam pričao a sada ću samo da pokažem. Ne teram inat i ne dokazujem se nikome jer ja sam to uradio na takmičenju i kroz to što sam dvadeset godina na estradi. Ne takmičim se, zna se ko je Darko Lazić i šta god da kažu briga me jer zna se kome je gde mesto i ko kako peva.

Pesmu posvećenu bratu doneo je sa mnogo emocije.

– Nije meni teško, nego doživljavam pesme jako emotivnije i sve doživljavam jako emotivnije. Drugačije gledam na život i pre sam mnogo stvari zanemario i prosto su prolazile bitne stvari pored mene, to su moje greške. Niko nije bezgrešan. Najbitnije mi je da znam da sam dobar čovek, nikada nikoga nisam uvredio i nikada nikome štetu nisam naneo. Sve što sam uradio je bilo na štetu samo sebi i sada moramo da se čuvamo, jer porodica je svetinja i to mi je sada najbitnije. Imam veliku porodicu i prioritet sada u životu mi je da i moju decu, kao i njegovu izvedem na pravi put.

Monasi sa Hilandara su me osvestili

Upravo oni mu daju snagu da bude bolji, ali i da radi više.

– Oni mi daju snagu, ali ja gledam drugačije na život. Tri dana sam bio na Hilandaru i dosta sam sa monasima pričao o mnogim stvarima. Oni ti lepo otvore oči da sagledaš šta je pravi život jer oni ljudi žive u jedanaestom veku i dalje. Tamo kad odeš vidiš koliko su materijalne stvari nebitne, koliko se bahatimo i koliko su za sreću potrebne male stvari. Radim kako smatram da treba da radim. Mnogi mi sad pričaju za motor i da ne sedam na isti, svako ima zapisano dan kada će da napusti ovaj svet jer svi smo mi prolaznici, sudbina ne postoji. Nema razloga da ne vozim motor, ako mi je zapisano, pašće crep i pogodiće me u glavu i da ne nabrajam glupe primere. Radim samo kako mi srce kaže i tako su mi i tamo rekli, ne izazivaj ali živi kao što si živeo.

Dragan Lazić je bio uvek nasmejan, mnogi su ga opisali kao čoveka koji je širio pozitivnu energiju, a tako ga je doživljavao i brat.

– Ne postoji slika gde nema osmeh, uvek je bio za šalu i veliki pozitivac. Ta energija mene nosi i ljudi kada me vide misle “on ne tuguje, prežalio je brata i kako ga nije sramota“, a osmeh ne znači ništa. Tugujem u sebi i drugi ljude ne moraju da vide moju tugu, dovoljno je što je ja osetim i znam koliki je moj bol. Čovek sam koji se bavi estradnim poslom i moram da budem nasmejan, a ne da dođem na binu i budem namršten i plačem.

U svoja četiri zida je ipak sve drugačije, tada sva bol izađe na površinu.

– To samo ja znam i niko više, to je nešto moje što čuvam za sebe. Ima trenutaka kada se isplačem i izvičem na sav glas, ali sam. Nisam spreman da otvorim svoju dušu jer mnogo toga imam da kažem. Ja brata ne moram da pamtim jer ga nisam ni zaboravio, on je tu i on je sa mnom. On je jednostavno uz mene i mi smo zajedno. Kada se budim i kada ležem on je uz mene i kao što sam rekao na sahrani “bato, ja se od tebe ne opraštam nikad u životu, jer ovo nije poslednji put da te vidim, ja te nosim u srcu“ i jednostavno možda će zvučati čudno, ali mi smo zajedno svaki dan.

Vera mi je pomogla u bolu

Darko je ubrzo posle smrti brata otišao na Hilandar.

– Čovek bez vere je prazan čovek i ona je najbitnija. Kada čovek izgubi veru, on luta i ne postoji. Bez vere ne možemo postići ciljeve – kaže Darko koga smo pitali da li planira da se vrati na veliku scenu nekog velikog koncerta.

– Svakako da slede u nekom budućem periodu, ali svi znaju da sam osoba koja neće da žuri. Koncert će većim delom biti posvećen bratu i biće pesama koje je on voleo i jednu obradu staru ću da snimim. To je nešto za njega. Žao mi je samo što nismo stigli da snimimo duet, a dogovarali smo i nismo uspeli da nađemo pesmu, to me baš boli. Bože moj, moramo dalje i moramo da naučimo svi zajedno kao porodica da živimo sa tim, budemo jaki i borimo se, a ja sam tu da podignemo te temelje iz početka i da sve držimo na dlanu.

Na sahranu su neki došli da se promovišu

Veliki broj porodice, prijatelja i kolega bio je na sahrani Darkovog brata.

– Ne bih puno da pričam o tome jer meni je najbitnije da su tu bili ljudi koje ja volim. To je mali krug ljudi koji mene zaista vole i poštuju, mi smo svi tu kao jedna velika porodica. Imam prijatelje sa kojima idem kroz život i svi koji su bili, došli su da ispoštuju mene jer je to velika tragedija, ali verujem da je bilo onih koji su došli da bi se ispromovisali, a neki su rekli da su ga čak i sanjali. Pa ko su oni da ga sanjaju? Ne bih da pričam o tome i nadam se samo da svi koji su bili su došli iskreno. Dragan je osoba koju su svi voleli, on je bio harizmatičniji i od mene i druželjubiviji. Bio je čovek iz naroda i nasmejan. Nikada niko nije mogao da ga vidi namrštenog. On je bio čovek iz naroda, voleli su ga ljudi i to se vidi po tome ko je sve bio.

Inače, na pomenu Dragana Lazića je viđen težak prizor, kada su ćerke prišle grobu, a babin krik je razorio sve, kada je poručila: “Sine, otvori oči da vidiš!”.