Пред судским већем изјаснили су се и оптужени Благоје Спасојевић, Владимир Толић и Душан Максимовић. Спасојевић и Толић су казали да Душан Максимовић није учествовао и да нема никакве везе са догађајима у Бањској септембра 2023. године.
Спасојевић, Толић и Максимовић оптужени су за тероризам и покушај отцепљења дела територије КиМ и њено припајање централној Србији. Судско веће је најавило читање пресуде 24. априла у Приштини у 15 часова.
Адвокат Пантовић: Дубоке грешке у доказима
Бранилац оптуженог Благоја Спасојевића, адвокат Љубомир Пантовић, навео је да оптужница нема систем и концепт, да је на 120 страница његов брањеник поменут три пута, и то о начину хапшења, о траговима барутних честица и због две фотографије.
О материјалним доказима, Пантовић је рекао да постоје дубоке грешке и недостаци оптужнице који се односе на њену срж и супстанцу. Сматра да је којим случајем поступак контроле спроведен по законику о кривичном поступку, оптужница не би прошла и била прихваћена.
По Пантовићу, из доступних чињеница у оптужници не види се шта је Благоје Спасојевић конкретно урадио критичног дана, већ да тужилаштво покушава да кроз општи контекст догађаја докаже индивидуалну кривичну одговорност оптужених, да оптужује ухапшене за радње које су други извршили.
“Ради се о једној јако лошој оптужници где је чињенични опис апсолутно непрецизан, изнет у множини и где ви и дан данас, годину и по дана после подизања те оптужнице, не можете да утврдите шта је ко од окривљених урадио. Дакле, читав опис је изнет у множини. Данас смо изнели и примере из судске праксе на Косову, где Врховни суд Косова и Апелациони суд изричито траже да радња сваког окривљеног мора бити конкретно описана у чињеничном опису и да уопштени опис у оптужници није прихватљив и не доказује кривичну одговорност”, рекао је Пантовић медијима након изношења доказа.
Пантовић не негира конкретно да је његов брањеник био учесник догађаја у Бањској, али да није утврђено и да се не зна да ли је Спасојевић предузео неку радњу, а ако јесте, о каквим се радњама ради.
“Иначе, ако сте приметили, ја сам на почетку завршне речи рекао нешто о страшном притиску, и медијском, и притиску шире јавности, где се од почетка поступка, без да је изведен иједан доказ, громогласно тражи доживотна казна затвора за окривљене, а знамо добро да је сваки окривљени невин док суд правноснажно не докаже његову кривицу и не пресуди”, навео је Пантовић и додао да би његов брањеник могао евентаулно да буде одговаран за оружану побуну.
Навео је пример са прошлог рочишта, када је у завршној речи један од заступника оштећених у шест минута обраћања, пет пута позивао суд да окривљене казни најтежом казном.
Током завршне речи Пантовић је навео да је Спасојевић био спреман да призна кривицу, али су одлучили да се не изјашњава.
“Да је оптужница била другачија и да није додата тачка о отцепљењу дела територије, брањеник би признао кривицу, али овако није могао да призна тако нешто“, рекао је Пантовић и позвао судско веће да не осуђује целу групу од 43 оптужена преко казне Благоју Спасојевићу.
Толићев адвокат: Тачка о тероризму није доказана
Бранилац Владимира Толића адвокат Милош Делевић је у свом излагању навео политичке околности које су претходиле сукобу у Бањској, а карактерисале су их притисак и гашење српских институција од стране режима Аљбина Куртија, што је изазивало реакцију Срба.
“У медијима је објављивана вест о списку од 600 Срба за хапшење. Хапшења су била свакодневна. Млади су се бојали за своју будућност. Барикаде су подигнуте, а онда под притиском запада уклоњене. Епилог је да је група одлучила да узме оружје и да се одлучи на оружану побуну”, навео је Делевић.
Подсетио је да се овим предметом не суди догађау, већ Владимиру Толићу и да се из изведених доказа не види и не зна шта је он био – да ли вођа, помагач, подстрекач.
“Чињенице су да је био рањен и да је био у униформи. Сматрам да прва тачка о тероризму није доказана. Нема доказа о посебној намери. Она подразумева застрашивање становништва а друга је принуда органа власти. Таква намера мора бити доказана конкретним и недвосмисленим доказима. Тек за другу тачку оптужнице, покушај отцепљења дела територије, нема ниједног доказа”, рекао је Делевић.
Јована Филиповић: Максимовић 24. септембра био у Сувом Долу
Бранитељка Душана Максимовића, адвокатица Јована Филиповић истакла је да њен брањеник 24. септембра 2023 није био у Бањској.
“Био је у Сувом Долу, затим дошао у Бањску. Алиби могу да дају његови пријатеји који су били са њим, али им није било дозвољено”, рекла је Филиповићева и затражила ослобађајућу пресуду са свог брањеника.
Максимовић је ухапшен 25. септембра 2023. године
“Ниједан доказ не показује било какву умешаност Душана Максимовића у догађај који се десио у Бањској 24. септембра 2023. године, а понајмање не активно учешће. Дакле, сви они докази и све оно што смо навели и што истичемо у току целокупног поступка воде једино ка једној ослобађајућој пресуди. Али видећемо да ли ће ово судско веће имати и снаге, и воље, и смелости пре свега, да у једном оваквом поступку донесе пресуду која ће бити ослобађајућа”, рекла је Филиповићева.
Она не спори да је Спасојевић пронађен у селу Бањска, у свом родном селу, али да није био учесник групе, нити је имао било какво присуство нитрата, нитрита нити барутних честица, није постојао ниједан једини ДНК који би се поклопио са његовим.
“Дакле, једино што смо могли видети јесте да је овај предмет био била само једна воља тужиоца да га конструише као да Душан има било какве везе. Најпре су га повезивали са Толићем, па су установили да на тим фотографијама није Толић. Затим, пошто то звучи помпезно и медијски привлачно, споменуто је име Милана Радоичића, да је пронађена нека његова фотографија. Међутим, видели смо да је управо то фотографија из медија, дакле медијски чланак, а не фотографија коју је евентуално Душан начинио нити било шта слично. И у том смислу надамо се, као што сам већ рекла, ослобађајућој пресуди”, навела је Филиповићева.
Изјаснили се и оптужени
Прилику да се изјасне имали су и оптужени па је тако Благоје Спасојевић рекао да се осећа кривим што је тог дана био у селу Бањска и да је то његова највећа грешка у животу.
“Али за себе не могу да кажем да сам терориста јер никога нисам убио, нити повредио, нити сам иједан метак испалио према полицији или било коме дргом. Ако је моја пушка испитана видело би се да је употребљена два пута, пуцано је њоме у рефлектор који је обасјавао простор у којем сам био”, рекао је Спасојевић.
Навео је да није никада ништа радио што је било противзаконито.
“Искрено ми је жао погибије полицајца Африма Буњакуа, свих погинулих и рањених. Жао ми је што сам уопште учествовао у догађају. За Душана Максимивића тврдим да нема никакве везе са збивањем у Бањској”, подвукао је Спасојевић.
Други оптужени Владимир Толић је рекао да данас чује да је терориста и како је хтео да отцепи север Косова, те се стога пита где су докази за све то.
“Нико није рекао да сам пуцао и да сам некога напао или повредио. Нико није рекао да сам имао команду. Пошто то нико није тврдио и пошто нема доказа за то молим вас да се запитате да ли треба да будем осуђен за нешто што нисам урадио и за шта су одговорни људи који су у бекству. Не тражим ништа од онога што гарантује закон, а то је на основу доказа или лажних и подметнутих доказа”, рекао је Толић.
Тврди да није пуцао, нити је некога убио, а ни повредио. Закључио је тиме да је Душан Максимовић, радник предузећа “Рајска бања”, И да није имао никакве везе са догађајима у Бањској.
У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до оружаног сукоба групе Срба и полиције, у којем су убијени полицајац и тројица Срба.
Током акције у Бањској полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића и од тада у притвору.
Оптужница против њих и још 40 Срба, подигнута је у Приштини у септембру 2024. године. Суд у Приштини одбио је захтев да се осталима тужи у одсуству.
