Nedelja imunizacije, koja se obeležava širom sveta i u Srbiji od 19. do 25. aprila, ponovo je otvorila važno pitanje – koliko smo kao društvo spremni da zaštitimo sebe i najmlađe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Dok stručnjaci upozoravaju na pad obuhvata imunizacije i povratak nekih zaraznih bolesti poput morbila, poruka je jasna – vakcine ostaju najefikasnija i najbezbednija zaštita zdravlja i života.
Povodom toga Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” je saopštio da je opšti cilj nedelje imunizacije “povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta,osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa”.
– Nedelju imunizacije je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u njeno obeležavanje Srbija se uključila od početka. Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu, u saradnji sa zemljama članicama i partnerima, u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova o neophodnosti imunizacije.
Sprečiti pojavu bolesti
Ova dvadeset prva po redu Nedelja imunizacije obeležava se pod sloganom “Za svaku generaciju – vakcine deluju” kako bi se promovisala svest o ulozi koju imunizacija ima u prevenciji bolesti i zaštiti života, sa akcentom na neophodnost visokog obuhvata imunizacijom u svakoj zajednici, te da bi se sprečilo epidemijsko javljanje bolesti sada, ali i u budućnosti. Potrebno je širiti informacije o vakcinama i važnosti imunizacije i podsticati napore za unapređenje javnog zdravlja, stvaranjem i unapređenjem partnerstva i inicijativa sa profesionalcima i omladinskim organizacijama posvećenim promivisanju imunizacije. Održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen – navodi “Batut”.
Struka je saglasna da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa.
Vakcina štiti od ovih bolesti
– Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti kao što su: dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Procenjuje se da se imunizacijom sačuva četiri miliona života godišnje. Svake godine se registruju dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina života. Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize, a broj obolelih od malih boginja, rubele, tuberkuloze, velikog kašlja, tetanusa i difterije je značajno opao.
Mnogi ljudi se ne vakcinišu protiv gripa Foto: Shutterstock
Vakcine su već dugo jedan od najmoćnijih alata u javnom zdravlju.
- Više od 200 godina vakcine štite generacije ljudi. Toliko su uspešne da su mnoge bolesti koje su nekada izazivale strah danas retke u mnogim delovima sveta.
- Vakcine su spasile više od 150 miliona života u poslednjih 50 godina – ne slučajno, već zato što su ljudi donosili odluku da zaštite sebe, svoju decu i druge. To znači šest spasenih života svakog minuta, svakog dana, tokom više od pet decenija.
- Vakcine su dokazano sredstvo prevencije teških bolesti, koje na bezbedan način svake godine štite stotine miliona ljudi.
- Razvijaju se kroz rigorozna naučna istraživanja, pažljivo se testiraju i kontinuirano prate u pogledu bezbednosti i efikasnosti.
- Odluke porodica da vakcinišu svoju decu, zajedno sa posvećenošću zdravstvenih radnika da dođu do svakog deteta, doprinele su povećanju preživljavanja odojčadi za 40% u poslednjih 50 godina i zaštitile desetine miliona dece od trajnih invaliditeta.
- Više dece nego ikada ranije doživi prvi rođendan, ide u školu, radi, osniva porodice i doživi starost.
Vakcine štite ljude u svakom životnom dobu
Vakcine su ključni deo očuvanja zdravlja u svim životnim fazama. Danas vakcine štite ljude tokom celog života od detinjstva do starosti od više od 30 infekcija i ozbiljnih bolesti.
- U ranom detinjstvu imunski sistem odojčadi i male dece još uvek se razvija, zbog čega su podložniji bolestima. Zato se većina vakcina protiv bolesti kao što su difterija, hepatitis B, morbili, zauške, poliomijelitis, pertusis, rotavirus, rubela i tetanus daje tokom prve dve godine života.
- U adolescenciji su potrebne vakcine (revakcine) za održavanje imuniteta protiv difterije, tetanusa i pertusisa, a dodatne vakcine štite od infekcija koje predstavljaju nove zdravstvene rizike, kao što su humani papiloma virus (HPV) i meningitis.
- Tokom trudnoće vakcinacija ima važnu ulogu u zaštiti i majke i bebe. Primanjem vakcina protiv respiratornog sincicijelnog virusa, gripa i COVID-19, trudnice prenose zaštitna antitela na bebu pre rođenja i pomažu da obe budu bezbedne.
- U odraslom dobu imunski sistem sa godinama prirodno slabi, što povećava rizik od teških infekcija. Vakcine štite odrasle i starije osobe od bolesti kao što su COVID-19, grip, pneumonija i herpes zoster, smanjujući rizik od teških oblika bolesti i hospitalizacije i pomažući im da duže ostanu zdravi.
- Vakcine protiv bolesti prisutnih u određenim regionima – kao što su denga, malarija i žuta groznica, kao i vakcine razvijene za suzbijanje epidemija kolere, ebole i majmunskih boginja – omogućavaju današnjim generacijama da koriste prednosti naučnih dostignuća koja ranije nisu bila dostupna.
Institut za javno zdravlje navodi i da podaci o vakcinaciji nisu samo puka statistika.
– To su stvarni ljudi i porodice koji svesno biraju da zaštite sebe, svoju decu i zajednicu, naročito one najranjivije koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. Pravo na zdravlje nije dostupno svima. Svake godine skoro 20 miliona odojčadi propusti bar jednu vakcinu, dok više od 14 miliona dece ne primi nijednu dozu, najčešće zato što im vakcine nisu dostupne. Zbog toga milioni dece ostaju nezaštićeni od opasnih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Sistem počiva na poverenju. Iza svake vakcinisane osobe stoji čitav sistem koji to omogućava – lekari, naučnici, zdravstveni radnici i zdravstvene ustanove, škole, države. U samom središtu tog sistema su razgovori zasnovani na strpljenju i međusobnom poverenju.
Tradicija koja čuva život. Postoje porodične vrednosti koje vredi prenositi: pravo je vreme da osiguramo da svaka nova generacija raste zaštićena vakcinama. Deljenjem proverenih informacija i jačanjem poverenja u vakcine možemo pomoći porodicama u donošenju najbolje odluke za svoje zdravlje. Na polovini smo puta do ostvarenja ciljeva Evropske agende imunizacije 2030. i Globalne agende imunizacije 2030. (IA2030). Zajedno možemo stvoriti svet u kome deca ne umiru od bolesti koje se mogu sprečiti, gde su mladi zaštićeni od bolesti koje ugrožavaju njihovu budućnost, a starije generacije žive duže i kvalitetnije – poručuju lekari.
Vakcina iskorenila ozbiljne bolesti
– Pobeda nad bolestima je moguća. Baš kao što smo pre pola veka iskorenili velike boginje, danas smo na korak da isto učinimo i sa dečijom paralizom. Tokom 2025. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 33.998 slučajeva morbila, što je za 75 odsto manje u odnosu na 2024. godinu (najviše u Kirgistanu, Rusiji, Rumuniji, Kazahstanu, Tadžikistanu). U tom periodu su prijavljena 23 smrtna ishoda uzrokovana morbilima (11 u Kirgistanu, po tri u Rumuniji i Izraelu, po dva u Ukrajini i Francuskoj i po jedan u Rusiji i Holandiji). Prema zaključcima 14. sastanka Regionalne verifikacione komisije za eliminaciju morbila i rubele, zaključno sa septembrom 2025. godine na kojem je razmatrana dokumentacija iz 52 zemlje za 2024. godinu, u 32 zemlje u periodu od najmanje 36 meseci je prekinuta transmisija morbila, a u 49 transmisija rubele u Evropskom regionu SZO, dok je u 32 zabeležen prekid transmisije obe bolesti. U Srbiji se održava endemsko prisustvo morbila.
Tokom 2025. godine na teritoriji Republike Srbije registrovano je 210 slučajeva morbila (stopa incidencije 3,2 na 100.000 stanovnika). Najveći broj slučajeva registrovan je na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemija prijavljenih u prethodnoj godini u Novom Pazaru (96 slučajeva), Tutinu (70 slučajeva), gradu Beogradu (39 slučajeva), dva slučaja u Boru i po jedan slučaj u Raškoj, Sjenici i Novom Sadu. Najveći broj slučajeva (36,2%), kao i najviša uzrasno-specifična stopa incidencije registrovani su u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine. Najveći broj slučajeva je bio nevakcinisan ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.
Oštra rasprava dva istaknuta lekara na Kurir televiziji – vakcine ili ne?! Arsić Arsenijević pomenula i kontorverzan lek, a Ristićeva reakcija dala odgovor!
Izvor: Kurir televizija
U 2025. godini u Republici Srbiji prijavljeno je 18 slučajeva velikog kašlja, pri čemu je registrovana stopa incidencije od 0,27 na 100.000 stanovnika. Broj slučajeva znatno je niži u odnosu na prethodne dve godine, s obzirom na to da je 2023. godine bio prijavljen 1421 slučaj (stopa incidencije 21,3 na 100.000), a 2024. godine 1683 slučaja velikog kašlja (stopa incidencije 25,4 na 100.000 stanovnika). Tokom 2025. godine nije bilo prijavljenih smrtnih ishoda uzrokovanih velikim kašljem, za razliku od prethodne dve godine kada su prijavljena po tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca.
Postignuti obuhvat primarnom vakcinacijom i revakcinacijom tokom 2025. godine u Republici Srbiji niži je od obuhvata postignutog tokom 2024. godine, kada je u pitanju većina vakcina koje su predviđene Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta, izuzev obuhvata drugom revakcinacijom kombinovanom četvorovalentnom vakcinom, trećom revakcinacijom protiv difterije i tetanusa, kao i revakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubele koji beleže slične vrednosti kao u prethodnoj godini. Imajući u vidu navedeno neophodna je hitna reakcija svih učesnika u sistemu imunizacije u cilju vakcinacije nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, odnosno dostizanja ciljnih vrednosti obuhvata svim vakcinama, zaključuje se u saopštenju.
