Idilični američki gradić: Dom brojnih policijskih porodica, ali i serijskog ubice

Masapeka je, njeni stanovnici ponosno ističu, „policijski gradić“.

Smešten na idiličnoj Južnoj obali Long Ajlenda, na samo sat vremena vožnje je od Menhetna.

Ova zajednica je dom detektiva iz Njujorške policijske službe, porodica čiji su članovi kroz više generacija radili u policiji iz okruga Naso i Safolk i pripadnika mnoštva drugih službi za očuvanje reda i mira.

Kada su delovi tela počeli da se otkrivaju 2010. godine na Gilgo Biču, nedaleko od mesta na kom tinejdžeri rade kao čuvari plaže, a porodice se okupljaju tokom leta, postalo je očigledno da je serijski ubica godinama aktivan na Long Ajlendu.

Glasine su eksplodirale.

Da li je jedan od lokalnih stanovnika?

Da li je još aktivan?

Da li i on, pošto je delovao toliko dugo, a nije uhvaćen, možda čak nosi značku?

Hapšenjem arhitekte Reksa Hojermana 2023. godine sve ove teorije su odbačene, a njegovo priznanje za ubistvo osam žena na sudu u aprilu 2026. donelo je još više „razrešenja“ policiji Long Ajlenda, rekli su oni.

„Osećamo veliko olakšanje“, izjavio je Kreg Garland, penzionisani njujorški detektiv, stanovnik Masapeke i organizator Male lige u bejzbolu.

„Bilo je ljudi koji su ovo pokušavali da prišiju policajcu i to što serijski ubica nije bio policajac donosi veliko razrešenje široj zajednici raznih službi za održanje reda i zakona”, dodao je.

Hojerman, 62-godišnji oženjeni otac dvoje dece, uhapšen je u julu 2023. godine na Menhetnu.

Vlasti su tada pronašle njegov DNK sa bačenog parčeta pice ispred Hojermanove kancelarije u centru.

Njegovo svakodnevno putovanje na posao iz Masapeke Parka do Njujorka vodilo ga je pored lokalnog policijskog bara „Kod Džonija Mekgorija“, popularnog paba odmah pored železničke stanice.

Tu su policajci pili i raspravljali o lovu na ubicu dok je Hojerman putovao od i do njegove zapuštene kuće samo nekoliko ulica dalje.

U vreme kad su tela počela da se otkrivaju, pripadnici jedinice za ubistva „bili su naši redovni gosti petkom uveče, izjavila je vlasnica „Mekgorija“ Džoen Fauntin, opisavši ih kao „potresene“ gnusnim otkrićima.

„Oni bi nam dolazili, a mi bismo im govorili: ‘Šta se, do vraga, dešava dole na plaži u Oušn Parkveju?’“

„Potom bi se to pojavljivalo na vestima po čitav dan, svaki dan.“

Dok su se njeni redovni gosti družili i razmenjivali teorije, nisu imali predstavu koliko im je ubica blizu.

To nisu znale ni višegenecijarske policijske porodice, čak i kad su neki službenici počeli da se pitaju da li je ubica jedan od njih.

„Jako dobro krije tragove, znate, postoji li mogućnost da je on policajac?“, prisetio se Garland da su ljudi počeli da se pitaju.

„Slušajte, uvek postoji mogućnost da je on bilo ko od nas.“

• Serijski ubica sa plaže Gilgo: Osumnjičeni priznao krivicu za zločine
• Nada za braću Menendez: Hoće li izaći na slobodu posle više od tri decenije
• „Opet bih to uradio. I uradiću”: Ubistvo koje i posle 23 godine dovodi do novih žrtava

Skandal u policijskoj službi

„Ima verovatno više policajaca koji žive u oblasti Masapeke i Masapeke Parka nego bilo kog drugog dela Long Ajlenda“, kaže Bob Livoti, predsednik Udruženja penzionisanih policijskih službenika.

Nazvao je ovu oblast „centrom“ Long Ajlanda koji je ionako čitav gusto naseljen policajcima.

Fauntin ukazuje na zaposlenog u jednom od njenih vlastitih barova kao primer prepoznatljivog porodičnog obrasca u Masapeki.

„Njegov tata je bio policajac, bio je i njegov deda i njega su zaposlili u njujorškoj policijskoj službi“, rekla je ona.

Policijske porodice u Masapeki tu „jedu, spavaju i dišu“, dodala je.

Nasleđe se proteže i na druge poslove u oblasti hitnih službi: Masapeka je dom za mnoge vatrogasce, bolničare i pripadnike drugih sličnih službi.

Grad je posebno bio teško pogođena 11. septembra 2001. godine kada je obližnji okrug Naso izgubio oko 350 ljudi, među kojima je mnogo bila pripadnika hitnih službi.

Ali slučaj Gilgo Biča proganjao je na više načina službu za održavanje reda i mira.

„Kao administrator i neko ko je bio policajac, strašno mi je teško palo što je bilo potrebno toliko vremena da bude pronađeno ko je odgovoran za ova ubistva“, rekao je Džon Azata, penzionisani šef odeljenja za ubistva u okrugu Naso.

Situaciji nije pomoglo ni kad je Džimi Berk, šef policije okruga Safolk, tada zadužen za istragu slučaja Gilgo Biča, uhapšen 2013. po senzacionalnim optužbama koje su obuhvatale seks igračke, pornografiju, uticanje na svedoke i zataškavanje.

Berk je ušao u dom Kristofera Leba, čoveka uhapšenog za kršenje uslovne slobode, da bi povratio kesu sa seks igračkama i pornografijom koju je Leb ukrao iz Berkovog službenog terenskog vozila, prema američkom tužilaštvu.

On je potom pretukao Leba dok je ovaj bio u policijskom pritvoru i pokušao da natera druge da to zataškaju.

Izjasnio se krivim 2016. na smanjene optužbe i bio osuđen na 46 meseci zavora.

Ovaj debakl je doveo i do srodnih optužbi i petogodišnjih zatvorskih kazni za Džeja Spote, bivšeg okružnog tužioca Safolka i Kristofera Mekpartlanda, bivšeg šefa istraga za okružno tužilaštvo.

Ironija je bila što je i on bio šef vladinog biroa za borbu protiv korupcije.

Ove optužbe za korupciju, među istim onim zvaničnicima Safolka zaduženim za istraživanje ubistva seksualnih radnica, samo su dolili ulje na vatru teorija zavera oko veza službi za održavanje reda i mira i serijskog ubice.

Baš kao i činjenica da je Berk okončao saradnju sa Federalnim istražnim biroom (FBI) na istrazi, na nezadovoljstvo mnogih policajaca sa Long Ajlenda.

„Bilo je tu mnogo zgražavanja“, rekao je predsednik ARPO-a Livoti.

„Kad sam čitao o tome, rekao sam: ‘Ne mogu da verujem sa čim je taj čovek uspevao da prođe nekažnjeno. Neverovatno. Bilo je toliko upadljivih znakova za uzbunu i niko ništa nije preduzeo’“.

Ali, skandal je bio savršena hrana za amatere detektive i teoretičare zavere, i misterija o serijskom ubici sa Long Ajlenda istrajavala je sve do Hojermanovog hapšenja 13. jula 2023. godine.

Dok je policija uzdahnula od olakšanja da je on bio arhitekta zločina, oni koji su živeli u Masapeki bili su „zapanjeni“, rekao je Livoti.

„Ko bi pomislio da se radi o ovom tipu koji je živeo u svačijem komšiluku?“

„Mislim da su svi bili u šoku“, rekao je Garland, shvativši da je Hojermanovo dete učestvovalo u jednom od sportskih programa Male lige u čijem je organizovanju on učestvovao.

„Svako ko je došao u dodir sa njim, bio je šokiran”, dodao je.

Pogledajte video o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji Južnoafričke Republike

‘Nema razrešenja za žrtve’

U rimokatoličkoj crkvi Sveta Ruža od Lime u Masapeki, sa velim brojem vernika iz redova policije i hitnih službi, velečasni Džerard Džentlmen istakao je kako se zajednica brzo prebacila sa šoka na velikodušnost i empatiju.

„Ljudi su želeli da pomognu i zapitali se: ‘Šta činimo za porodicu Hojermanovih? Možemo li nešto da učinimo?’“, rekao je sveštenik.

„I jesmo. Ponudili smo im pomoć, a jedan od članova našeg osoblja zapravo je otišao i sedeo neko vreme sa njegovom ženom.

„Naravno, bilo je i mnogo zabrinutosti: ‘Za ime sveta, to se dešavalo ovde, u našem gradu. Bio je jedan od nas“, rekao je Džentlmen.

„Došlo je do velikog olakšanja da će sve ovo moći da se ostavi iza nas, u prošlosti, baš kao i duboka tuga.

„Ljudi zaista doživljavaju Masapeku kao zajednicu blisko povezanih stanovnika, a ovo je bilo veoma štetno i razorno za njih“, kaže on.

Parohija se iznova uverila iz prve ruke u izlive podrške zajednice pripadnika službi za održanje reda i mira.

Pogledajte video o masovnom ubistvu u Duboni i Malom Orašju u Srbiji

Kada je stanovnik Masapeke i njujorški detektiv Džonatan Diler bio ubijen na dužnosti pre dve godine, hiljade ljudi su bile na sahrani u Svetoj Ruži od Lime, ispunivši ulice.

„To je zajednica koja reaguje na tugu i tragediju, pronalazi snagu u zajedništvu i u tom identitetu“, rekao je on.

„To je zajednica koju čine pripadnici srednje klase, sa mnogo policajaca i vatrogasaca i mislim da je to etos čitave zajednice.“

A taj etos će najverovatnije biti od velike pomoći otkako se Hojerman izjasnio krivim.

„Donosi svakome osećanje razrešenja jer se on našao iza rešetaka“, kaže Garland.

„Našli smo pravog krivca i više niko od nas ne mora da se bavi time nadalje”, dodaje.

Azata je, „srećan što je taj čovek uhapšen i, uz malo sreće, on će se izjasniti krivim i mi ćemo moći da ostavimo sve ovo za sobom.“

Dok se policija možda oseća rehabilitovano, a Masapeka, kao i širi Long Ajlend, možda bezbednije, Azata ističe da čak i izjašnjavanje krivim ne može previše da pomogne najmilijima ubijenih žena.

„Ljudi govore da im donosi osećaj razrešenja, međutim, nema ga“, kaže on.

„Možete da dobijete pravdu, ali žrtve nikad ne dobiju osećaj razrešenja”, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako je finalista Vimbldona postao ubica
• Rešena misterija stara 35 godina – bivši policajac na samrti priznao da je serijski ubica
• Priča o babi Anujki, „banatskoj trovačici i prvoj serijskoj ubici u Srbiji”
• Serijski ‘ubica sa Tvitera’ pogubljen u Japanu
• Duhovi prošlosti Južnoafričke Republike: Masovni ubica koji je „lovio” crnce