PREMIJER Grenlanda Jens-Fredrik Nilsen rekao je da se mnogi građani te autonoimne danske teritorije “ne osećaju bezbedno” zbog ponovljenih izjava predsednika SAD Donalda Trampa i dodao da one predstavljaju “neprihvatljiv pritisak na grenlandski narod”.
Marijan Murat/dpa via AP
– Mnogo ljudi se ne oseća bezbedno. Neki su uplašeni. Sada se to pretvara, za mnoge, u bes – rekao je Nilsen za NBC njuz.
Premijer Grenlanda je odbio da potvrdi izveštaje da su danski vojnici poslati na Grenland sa eksplozivom kako bi se pripremili za potencijalno dizanje avionskih pista u vazduh ako SAD odluče da izvrše invaziju, ali je rekao da je vlada Grenlanda pozvala stanovnike da budu spremni za svaku mogućnost, i da spreme dovoljno zaliha hrane, vode, tople odeće i dodatnih potrepština za pet dana.
– Ako nešto urade u vezi sa našom infrastrukturom, mi, naravno, moramo da budemo spremni – rekao je objašnjavajući obrazloženje takvih planova.
On je dodao da zna da postoji neka vrsta želje da se poseduje ili kontroliše Grenland, i da Tramp iako je “sklonio sa stola” invaziju, nikada nije odustao od ideje da poseduje ili preuzme kontrolu nad Grenlandom.
– Dakle, nismo naivni. Znamo da je i dalje tu – rekao je premijer.
Na pitanje da li je ikada verovao da bi Grenland mogao biti sledeći posle Venecuele, Nilsen je rekao – “naravno”.
– Grenlandski narod, mnogi od njih su tako mislili: ‘Mi bismo mogli biti sledeći’. I znam da i druge zemlje tako razmišljaju, i to je jednostavno tako nažalost – odgovorio je.
Nilsen je rekao i da su iz straha Grenlanđani promenili svoj svakodnevni život.
– Kada je bilo najgore, ljudi su se plašili da ostave svoju decu u vrtiću. To je samo jedan primer. Ljudi koji su planirali zabave ili okupljanja, jednostavno su ih otkazali – rekao je.
Strahovi Grenlanđana zbog bilo kakvog pokušaja SAD da kontrolišu ostrvo dolaze u trenutku kada je Tramp pokazao povećanu spremnost da koristi vojsku u inostranstvu.
Nilsen je dodao da Grenland, Danska i SAD imaju tekući dijalog u radnoj grupi na visokom nivou, ali da nema dogovora, dodajući da je pakt iz 1951. jedini sporazum koji reguliše ponašanje SAD na ostrvu.
Premijer Grenlanda je dodao da je to ostrvo od početka spremno za bolje partnerstvo i da što više radi zajedno sa SAD, ali da imaju svoje crvene linije, kao i da je jedna od njih da Grenland “ne može da da delove svoje zemlje”.
– Nećemo dati delove naše zemlje ili celu zemlju, niti prodati delove naše zemlje, niti prodati našu zemlju bilo kome drugom. To je naše – rekao je Nilsen.
On nije negirao da je NATO pružio garancije da će se njegove države članice boriti protiv SAD da bi branile Grenland ako bude potrebno.
– Ne znam da li bi NATO dao garancije da će se boriti za nas protiv drugog saveznika. Vidite, svi smo mi i dalje saveznici – kazao je.
Od početka drugog mandata, Tramp je insistirao da SAD preuzmu kontrolu nad arktičkim ostrvom, prvobitno sugerišući da bi njegova administracija to mogla da učini silom uprkos tome što su je grenlandske i danske vlasti više puta odbijale, a kasnije se fokusirao na pregovore o proširenju američkog vojnog prisustva na teritoriji.
Prošle nedelje, Tramp je spomenuo Grenland u objavi u kojoj kritikuje NATO zbog ključnih članica koje ne žele da se uključe u rat sa Iranom.
(Tanjug)
BONUS VIDEO: SNIMCI IZ DRONA: Izraelska vojska objavila video udara na iranske sisteme PVO
