NEMA NIŠTA OD PROŠIRENJA EU, RASPRŠILI SE SNOVI I CRNE GORE? Evo zašto je ponovo povučena kočnica

Evropska unija ponovo povlači kočnicu oko proširenja? Strah od jačanja desnice i gubitka radnih mesta je, po svoj prilici, zaustavio priču o prijemu novih članica. Pariz, navodno, strepi od referenduma, a Berlin insistira na priči o zaslugama, što navodi na pitanje kakve su šanse za nove zvezdice na zastavi EU? Analitičari prognoziraju da bi jedan neočekivani potez Islanda mogao potpuno da promeni pravila igre.

Neformalni sastanak Evropske unije biće održan na Kipru 23. i 24. aprila, a jedna od tema trebalo je da bude proširenje EU. Međutim, ti planovi su se, kako je objavio američki sajt “Politiko”, izjalovili i malo je verovatno da će se se ta tema naći na stolu.

Kako piše Politiko, vizija predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o ubrzanom i geopolitički motivisanom proširenju nailazi na ozbiljne prepreke unutar same Unije. Poseban otpor dolazi zbog straha od ulaska jeftinije radne snage i potencijalnog gubitka radnih mesta građana starih članica Unije, što je već viđeno u ranijim proširenjima.

– Francuska je posebno oprezna jer je po zakonu obavezna da održi referendum o prijemu svake nove članice, a to bi moglo ojačati desničarske i populističke snage u zemlji – naveo je Politiko.

Igor Novaković, međutim, ne zatvara vrata za proširenje. On za “Blic” kaže da misli da je posredi pre francusko unutrašnje pitanje pre predsedničkih izbora koji se održavaju sledeće godine, i da ono diktira dinamiku u okvirima Saveta EU.

– Međutim, bitno je i ono što radi Komisija. Očekujem da ovo pitanje postane dominantno od decembra ove godine, ne pre. Do tada pregovori traju, a biće i još jedna politička odluka koja će se ticati Islanda, a koji će na referendumu zakazanom za 29. avgust odlučiti da li će ponovo pokrenuti pregovore o pridruživanju EU. Ako referendum uspe, to će bitno promeniti dinamiku – smatra Novaković.

Oprezniji je njegov kolega Marko Savković. On za “Blic” kaže da su male šanse za proširenje, a da izvesne šanse ima samo jedna zemlja regiona.

– Postoji način da Emanuel Makron, predsednik Francuske, prebaci odlučivanje o Crnoj Gori, jer je jedino ona blizu članstva, na francuski parlament, pa da on ratifikuje ugovor o pristupanju. Mislim da svi drugi u ovom trenutku nemaju realnu šansu, iz različitih razloga – ističe on.

“To će biti vraški teško”

Dodaje da će takva situacija biti barem dok se ne osmisli “lajt članstvo”, (jedna od varijanti je ulazak u EU bez prava veta, prim.aut) o kome se već dugo govori.

– Ali i to će biti vraški teško. Moldavija pre Ukrajine, zatim Albanija i Srbija (možda čak i zajedno, videćemo), pa ostali. Dosta je nerešenih problema. Optimizam, dobre namere, nisu dovoljne. Mogu zvaničnici EU da zagovaraju i pozivaju na proširenje, ali odluka je kod država članica – rekao je Savković.

Kako prenosi Politiko, trojica diplomata i jedan visoki zvaničnik EU, koji su učestvovali u procesu proširenja, rekli su da je najveća briga među šefovima zemalja članica strah od političkog udarca protiv bilo kog lidera koji u nacionalnu debatu u svojoj zemlji uključi uvođenje nove članice EU.

“Crna Gora već trpi posledice”

Crna Gora već trpi konsekvence. Strah sada ima konkretne posledice po Crnu Goru, piše crnogorski “Dan”, koji je nezvanično objavio da im je potvrđeno da se u Evropskoj komisiji razgovaralo o političkoj situaciji u Crnoj Gori, ali i o narednoj fazi pregovora – izradi pristupnog ugovora, što predstavlja ključni korak ka članstvu.

– Tokom tih razgovora više predstavnika država članica ponovilo je ozbiljne rezerve prema daljem proširenju, uz jasno upozorenje na mogućnost ulaska takozvanih trojanskih konja u EU. Ovaj termin sve češće se koristi u briselskim krugovima i označava države koje bi nakon prijema mogle blokirati donošenje odluka ili voditi politiku koja nije usklađena sa interesima Unije, što je direktna refleksija iskustva sa Mađarskom – navodi Dan.

Najviše zabrinuti Francuzi

Politiko piše da je zabrinutost zbog proširenja posebno jaka u Francuskoj, koja bi po zakonu morala da održi referendum o prijemu bilo koje nove članice EU, i gde bi glasanje o prijemu Ukrajine moglo da doprinese kampanji populističkog desničarskog lidera stranke Nacionalno okupljanje Žordana Bardele.

Diplomate EU su rekle da i Nemačka, Holandija i Italija zastupaju stanovište da se naporan proces pridruživanja EU, koji je “zasnovan na zaslugama”, mora poštovati bez izuzetaka iz geopolitičkih razloga, iako razumeju zašto su zemlje poput Ukrajine i Moldavije pod pritiskom da se brzo pridruže.

– Naravno da ne želimo da oslabimo (ukrajinskog predsednika Volodimira) Zelenskog… ali velika većina zemalja članica trenutno nema želju za ovom debatom – rekao je visoki diplomata iz velike evropske zemlje.

Ali, Novaković smatra da nije kraj.

Eventualno vraćanje Islanda u igru, pogotovo imajući u vidu i probleme sa Grenlandom (sa SAD), od proširenja može da napravi stratešku priču i narativ, smatra on.

– Drugim rečima, da deluje pozitivno na novi zamah proširenja – kazao je Novaković.