NEIZVESNOST u vezi sa rešavanjem ključnog energetskog pitanja naše zemlje – “Naftne industrije Srbije”, dodatno je pojačana posle promene vlasti u Mađarskoj. Pobeda Petera Mađara i njegove stranke Tisa na parlamentarnim izborima u nedelju mogla bi da zakomplikuje dosadašnje pregovore o kupoprodaji ruskog udela u NIS između “Mola” i “Gaspromnjefta”.
Foto: Printskrin/Jutjub/ Insajder Video
Nakon što je Viktor Orban izgubio vlast, postavlja se pitanje kako će se prema planiranoj akviziciji sada postaviti Sjedinjene Američke Države, Rusija i sama Mađarska. Ipak, pojedini stručnjaci smatraju da se proces odvija u dobrom smeru i da će se okončnati kao što je i planirano.
U ovom trenutku za Srbiju je najvažnije da stigne pozitivan odgovor američke administracije za produžetak licence za operativni rad NIS, jer važeća dozvola ističe u petak. To je izuzetno značajano, jer će obezbediti da se nastavi dopremanje sirove nafte “Janafom”, što je ključno za održavanje stabilnosti snabdevanja našeg tržišta derivatima, posebno u okolnostima globalne energetske krize.
Kako će se dalje razvijati situacija sa prodajom ruskog udela u NIS “Molu”, u ovom trenutku niko sa potpunom sigurnošću ne može reći. Rok za postizanje tog dogovora produžen je do 22. maja. Bilo je vidno i da se ne žuri sa privođenjem kraju transakcije, ili zato što se čekalo da se završe izbori u Mađarskoj ili je proces bio zakočen zbog nekog drugog razloga.
Zvanično, mađarska država ima procentualno mali udeo u vlasništu “Mola”, ali kompanija ima specifičnu vlasničku i strukturu glasačkog prava, tako da njihova vlada ima potpunu kontrolu nad “Molom” i odlučuje o rukovodstvu kompanije. Stručnjaci smatraju da Budimpešta neće ugroziti ovaj posao decenije za “Mol”, koji bi kompaniji obezbedio dominaciju u regionu i delu evropskog tržišta. S druge strane, Peter Mađar nije po volji ni Vašingtonu, ni Moskvi. Moglo bi se desiti da se Rusija povuče iz pregovora o prodaji ruskog udela u NIS, a i američka administracija, koja ima poslednju i glavnu reč, mogla bi da spusti rampu na planiranu transakciju.
Naftovod pod znakom pitanja
IZGRADNjU naftovoda između Srbije i Mađarske obe zemlje su proglasile projektom od strateškog značaja, ali nakon promene vlasti u Budimpešti nije izvesno da će tako i ostati. Bilo je planirano da ovaj cevovod bude završen do kraja 2027, što bi našoj zemlji obezbedilo još jedan pravac za snabdevanje sirovom naftom. Sada crno zlato do rafinerije u Pančevu stiže hrvatskim naftovodom “Janaf”.
Beograd i Budimpešta blisko sarađuju po pitanju snabdevanja gasom. Preko Srbije “Balkanskim tokom” Mađarskoj stiže ruski gas koji zadovoljava 60 odsto njenih potreba. Naša zemlja ima zakupljena skladišta u Mađarskoj u kojoj čuva svoje rezerve plavog goriva.
Predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao je da su, nakon izbora, u ponedeljak, obavljeni razgovori sa rukovodstvom “Mola” i da mađarska kompanija želi da nastavi razgovore sa ruskim partnerom i sa Srbijom i da se čitav posao sa NIS završi kako je i planirano. Naveo je i da “Mol” očekuje uskoro da potpiše “šerholder ugovor” (Shareholders Agreement) sa našom državom. To je sporazum akcionara koji detaljno uređuje odnose među vlasnicima kompanija. Vučić je naveo da nije jednostavno zaključiti taj sporazum, jer obe strane imaju teške uslove, ali da veruje da će se naći kompromisno rešenje. Što se tiče Srbije, za našu zemlju je najvažnije da rafinerija nastavi da radi.
Ovo pokazuje da “Mol” ne odustaje od akvizicije, ali još nisu izvesne pozicije Moskve i Vašingtona. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i dobar poznalavalac energetskog tržišta Nebojša Atanacković smatra da je i dalje najozbiljnija opcija da mađarska kompanija kupi ruski udeo u NIS.
– To je veliki interes “Mola” i nije realno da bi bilo koja vlada u Mađarskoj to ugrozila – ukazuje sagovornik “Novosti”. – Kupovinom ruskog udela u NIS, mađarska kompanija bi obezbedila dominantnu poziciju u regionu i na delu evropskog tržišta. Međutim, ne znamo kako će reagovati druge dve strane – SAD i Rusija, od kojih zavisi i realizacija ove transakcije. Da li će Moskva hteti da proda i da li će Vašington to dopustiti pod istim uslovima?
Brza pruga po planu
JOŠ jedan izuzetno važan zajednički projekat je brza pruga između Beograda i Budimpešte. Ovaj posao je priveden kraju, tako da nema mogućnosti da ga bilo ko osujeti, mada bi Peteru Mađaru moglo da zasmeta što su glavni izvođači i investitori kineske kompanije. Krajem februara pušten je teretni transport ovom prugom, a očekivalo se da će do kraja marta krenuti i putnički saobraćaj. Međutim, čitav proces zakočilo je prilagođavanje softvera za upravljanje brzim vozovima evropskim standardima.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenjuje da se razgovori između “Mola” i ruskih vlasnika odvijaju u pozitivnom smeru.
– Pregovori koji se vode idu u dobrom pravcu i to je primarna stvar koju američka administracija želi da vidi i ni na koji način ne bi trebalo da opstruiše dalji tok dogovora – ističe Lukić. – Postoji visoko interesovanje, s obzirom na sve neizvesnosti i rizike koji danas postoje u globalnoj ekonomiji, da ta transakcija bude završena. Na način da mi imamo obezbeđeno kontinuirano snabdevanje sirovom naftom i da koristimo Janaf kao glavni tok za njeno dopremanje do NIS rafinerije.
Dalekovod
PLANIRANO je da se između Srbije i Mađarske izgradi još jedan dalekovod koji će do 2030. godine duplirati postojeće kapacitete za prenos električne energije. Da li će se to realizovati, ostaje da se vidi. Inače, pre dve godine Srbija, Slovenija i Mađarska su spojile svoje berze električne energije kroz grupu ADEX, čime je omogućeno efikasnije prekogranično trgovanje i veća stabilnost snabdevanja.
